"Ово је псећи живот, будим се у рану зору, имам коке носиље" Вељко Ражнатовић отворено о приватном бизнису и животу ван Београда

Син познате певачице Светлане Цеце Ражнатовић, Вељко Ражнатовић, већ него време не живи у породичној кући на Дедињу. Мирнији живот потражио је у родном месту његове супруге Богдане, Тителу. 

Млади боксер је једном приликом говорио о томе због чега је београдски асфалт заменио војвођанском равницом.

– Уверио сам се на време да Београд не пружа прави пут. У Београду је све погрешно, све што може да те сачека, ако победиш, то ће доћи на наплату на један или други начин. Мала бара пуна крокодила, што би се рекло – признао је Цецин наследник, а затим открио како воли да се опусти уз тамбураше за разлику од његове генерације која преферира клубове. 

– Имам целу листу песама за наручивање. Не знам ни сам колико сам пара потрошио на музику, али могу да кажем да сам као клинац био дегенерик. Тада сам се и коцкао и играо рулет. Добијао сам, али сам и губио. На време сам видео све што Београд пружа – говорио је Ражнатовић и додао:

– Мислим да бих био признатији као боксер да нисам син познатих родитеља. Сви се чуде како се један Вељко Ражнатовић одлучио за тај “псећи” живот. Ово је керовски живот, питбуловски… Људи мисле: “Ако си Цецин син, мораш да будеш пич***ина”, али одавно сам то превазишао – рекао је он у “Лаганом подкасту”.

Вељко развио приватан бизнис

Вељко је поред тога што се бави боксом развио и приватан бизнис са свињама. 

– Чим се вратим у Тител, враћам се у нормалу. Лежем да спавам између 21 и 22х, будим се око 4:30. Навикао сам да се тамо будим пре свитања, док у Београду то не могу. Када бих имао петла, ја бих будио њега, али имам само кокошке носиље. Једем само оно што сам узгајам, то је доста здравије и за децу. То је било на женину иницијативу. Таст ми гаји пилиће, а ја прасиће, имамо своју фарму. Не недостаје ми Београд, ни мало. За мене је много боље село, а Тител је стварно прелеп. Уживан на реци, у дивљини, брду… Не волим гужву, саобраћај, нисам такав. Притом, на 20 минута сам од Зрењанина, а на 50 од Београда, тако да сам близу – рекао је он, па открио како су га прихватили житељи Титела:

– Комшије су ме прихватиле савршено, нисам једини који је из Београда дошао у Тител, веровали или не. На југу су људи другачији, на пример у Житорађи, а овде људи гледају своја посла. Не кажем да су људи на југу лоши, али су топлији. Домаћини су и једни и други, поздраве те када те сретну и једни и други, али су у Тителу људи хладнији – реко је он у “Лаганом поткасту”.