Region Danas
У претходној ноћи, током емисије “Претрес недеље” Милан Милошевић је дао реч Ненаду Ћубићу, који је за црним столом открио мучне детаље свог одрастања и досадашњег живота и расплакао читаву нацију.
Ненад је рекао да је као беба остављен у болници, те да је неколико година провео у хранитељској породици у Смедереву, одакле носи велике трауме. Како је посебно нагласио, највећа жеља му је да упозна биолошке родитеље који су њега и две године старијег брата напустили без икаквог објашњења.
– Прво чега се сећам је да сам био у дому. Ја колико знам остављени смо у болници као бебе, брат и ја. Имали су неке проблеме, да ли нас нису волели или нешто. Пребачени смо у дом, па у хранитељску породицу где нисмо имали услове. Ја сам имао три године, а брат пет. Не сећам се тих људи, то је била најгора ситуација. Кад год дођу неки родитељи да виде да ли желе да те усвоје, добијали смо слаткише, али никад ништа нисмо добили. Јели смо само попару, ништа слатко, по цео у кревету. Примили су нас само због пара. Моја коса је била зарасла, био сам запуштен и не знам ни да ли су нас купали. Кад су нас усвојии ја сам имао пет, а брат седам. Мислим да сам имао презиме Петровић, а име нисам имао. После смо се крстили. Ми смо живели после у Пријепољу, тата је радио по цео дан за 3000 динара. Није било пара, сваки дан је од шест до увече таксирао да би нас одгајио.
Ћуба је током своје исповести открио шта је све његов покојни отац радио да би прехранио породицу те је открио ко је дао имена њему и његовом брату:
– Љубинка, ваљда… Можда смо и имали. Ја нисам знао да сам усвојен, до неке године кад су нам рекли. Имао сам можда 11 година, а он 13, тад смо сазнали. Сели смо да причамо, рекли су да нам нису прави родитељи и да ће нас волети до краја живота. Ја сам тад рекао да су нам дали нови живот и да ћу их волети до краја живота и сматрати их правим родитељима. То јесу и биће. Напустили смо Пријепоље због посла, није отац могао да издржава. Преселили смо се у Горњи Милановац, радио је грађевину. Добио је болест на послу, рак грла због прашине. Рекао је да ће са свима да буде праведан и да ће да ради. То ми је било најгоре. Мајка се пензионисала, а он је ишао да нама буде боље у животу. Имао је 66 година кад је умро. Пред смрт ми је рекао да чувам мајку, да се проенимо на боље, да будемо вредни. Сећам се задњи дан, улазим у собу, викао сам “Тата”, а он затвара очи. Драже би ми било да то нисам видео – испричао је он, па додао да читав живот размишља о томе одакле срца некоме да напусти своје дете.
– Размишљао сам одакле срца да то неко уради. Ја сам покушавао, али родитељи нису дали. Рекли су док су живи да неће дати. Ја нисам хтео из поштовање. Ја мислим да мајка зна све, али да неће да каже. Ми само желимо да их видимо на секунд и да питамо зашто су то урадили. Мени је то највећа жеља. Желим само да видим како изгледају људи који остављају децу, како изгледа човек без срце. Чуо сам да су обоје били у затвору, да су били криминалци. Могу да буду шта год, наркомани, криминалци… Ништа не знам. Само знам да сам остављен у Смедереву. Нико ми се никад није јавио. Родитељи су то баш крили, бранили су нам неке ствари. После 12 нисмо могли да останемо у граду јер су имали страх да не тражимо родитеље и да не побегнемо од куће. Ја њих сматрам родитељима и увек ћу. Ја сам са њима 18 година, баш смо везани и увек ће да ми буду родитељи.
Читав сто је плакао док је Ћуба говорио, као и милионски аудиторијум крај малих екрана, а како је изгледала једна од најпотреснијих исповести из ријалитија погледајте на снимку испод:
Izvor:Srbija Danas
