Горан Станковић о људима који су били инспирација за лик Данице и Бориса у "Сабљи": Новинарка и инспектор као рефлексија српског друштва

На Првом програму РТС-а, у недељу, 24. новембра, завршено је емитовање серије “Сабља”, која је пропраћена с великом пажњом.

Режисерски дуо Горан Станковић и Владимир Тагић, заједно са сценаристкињом Мајом Пелевић, креирао је слојевиту реконструкцију периода од 2000. до 2003. године, осветљавајући трагични атентат на премијера Зорана Ђинђића и догађаје који су уследили. 

У интервјуу за портал Србија Данас Горан Станковић, један од аутора овог ТВ остварења, открива како је тим приступио овом комплексном задатку, балансирајући фактографију и уметничку слободу. 

Његова визија не само да оживљава кључне тренутке новије српске историје, већ отвара питања о одговорности друштва, улози медија и политичкој позадини догађаја. 

Режисер говори о изазовима стварања аутентичних ликова и атмосфере, истовремено разматрајући значај ове серије у домаћој продукцији и њен потенцијал да подстакне ширу друштвену дебату.  

Како сте приступили обради тако осетљиве теме као што је атентат на Зорана Ђинђића и акција “Сабља”? 

– Позив да се позабавимо темом Зорана Ђинђића је дошао од РТС-а, након наше прве ауторске серије “Јутро ће променити све”. Владимир Тагић и ја смо се одазвали том позиву јер је тај догађај на нас оставио јако дубок траг, јер тада као млади људи који тек почињу да добијају политичку свест смо се затекли у сред једног од преломних догађаја у нашој скоријој историји. Зоран Ђинђић је представљао особу која је са јако пуно енергије, способности и прагматизма започела јако важне реформе у свим порама нашег друштва. Међутим његова брзина и одлучност је многима била превелика претња. Његова смрт и све оно што окружује тај догађај нам пружа увид у дисфункцију једног система са којим и дан данас није рашчишћено. Знали смо да ће реакције на серију бити екстремне, острашћене и да ће серију критиковати без обзира колико она квалитетна била. Због тога нисмо себи смели да дозволимо никакву грешку, и сваку одлуку коју смо донели, морали смо много пута да преиспитамо. Наша намера је била да испричамо ону верзију догађаја, за коју постоје јасни докази и да на њу надоградимо нашу метафору друштва у којем се налазимо. 

Који су били главни изазови у балансирању фактографије и уметничке слободе? 

– После нашег дугогодишњег бављења овом темом и урањања у многе књиге које су написане на ту тему, затим документарце, потом полицијске документе и судска сведочења, није за нас било дилеме око тога ко је извршио сам чин убиства премијера. Оно што је остало неразјашњено и у самом истражном поступку јесте политичка позадина тог убиства, а да ми тврдимо нешто конкретно тим поводом без јасних доказа би било доста неодговорно са наше стране. Међутим, у серији се наговештава у ком правцу та врста позадине може да се потражи. Када год бисмо у току стварања серије која је драмска структура, морали ради драмских законитости да се удајлимо од онога што је фактографија и чињенично стање ми смо користили наше фиктивне јунаке управо да не бисмо кривотворили истину. Дакле, то је била једина законистост којом смо се водили. 

Колико су стварни догађаји и ликови утицали на креирање приче и ликова, посебно Данице Мандић и Бориса? 

– Оба ова лика су дефинитивно инспирисани људима из нашег окружења, наравно околности које се догоде овим ликовима у серији су екстремне, самим тим не можемо ове ликове приписати ниједној стварној личности, али њихове особине можемо. Даница је неко ко упркос свему што јој се десило и даље наставља да верује и то да се вреди борити за ово друштво и за све нас. Док Борис са друге стране је особа која схвата да уствари једино за шта се вреди борити данас је сопствени интерес. Па треба само бити храбар и признати који од ова два лика је сличнији нама самима. 

Да ли је тачно оно што се у јавности претпоставља да сте у креирању фиктивних ликова попут Уроша и Мрава заправо у њима двојици спојили неколико актера из тог времена? 

– Тако је, то је управо оно о чему сам малопре причао, да не бисмо кривотворили истину и поједине људе стављали у ситуације у којима се они нису налазили, ми смо креирали фиктивне јунаке који су понекад спој неколико стварних личности. 

Шта Вас је инспирисало да у фокус ставите младу новинарку и њену потрагу за истином? 

– Па инспирисала нас је улога медија и тада а и дан данас. Одговорност коју медији имају не сме бити занемарена. Утицај који медији врше на јавност је огроман. Медијска хајка која је вршена на Зорана Ђинђића пред његову смрт је наравно имала удела у његовом убиству. Зато је било важно да један сегмент наше приче се позабави тим аспектом. 

Како сте се припремали за приказивање политичке и друштвене атмосфере Србије из тог периода? 

– Имали смо тада 18 година, тако да имамо сећања из тог времена, а подсетили смо се наравно кроз документарне серијале, поготово серијале “Инсајдера” који на јако озбиљан начин изучава случај атентата на премијера. Затим смо читали новине из тог периода, гледали слике и разговарали са људима који су тада били активни у медијима, политици и полицији. 

Да ли сте се консултовали с људима који су директно или индиректно били повезани са атентатом или акцијом “Сабља”? 

– Јесмо, али смо се највише фокусирали на разговоре са људима који су водили полицијску акцију “Сабља”. То су људи који располажу чињеницама и доказима. Они немају агенду да политички оспоре разне своје противнике и не воде неку своју битку из реваншизма.  

Како сте одабрали глумачку екипу и које квалитете су вам биле пресудне за улоге? 

– Наравно за глумце који тумаче стварне личности смо се трудили да имају физичке сличности са људима које играју, али то није било пресудно, већ питање да ли ће успети веродостојно да пренесу суштину тих људи. Пре свега смо бирали глумце и глумице у чији талент верујемо и који имају поверења у нас да их кроз овај процес водимо. 

Шта је за вас најважнија порука коју серија треба да пренесе гледоцима? 

– Серија са својим крајем наговештава да је борба за истину и правду тешка, али неопходна. Да је то наша дужност. Такође нам осликава како људи који пристају да буду део коруптивног система можда буду награђени споља, али изнутра труну, јер знају шта су урадили да би дотле стигли.  

Серија је већ освојила признања на фестивалима као што је Cannesseries. Како тумачите успех на међународној сцени? 

– Сви смо јако срећни да смо успели да направимо серију која својим продукцијским квалитетом може да парира свим европским серијама. То говори чињеница да је већ сада продата у 15 земаља. Такође смо направили садржај који поред јако комплексне структуре може да се прати као напети политички трилер. 

Колико је значајно што је РТС одлучио да одложи премијеру како би серија могла да учествује на фестивалима? 

– РТС је донео одлуку о одлагању, која се испоставило да је подигла интересовање публике за целу серију. 

Шта је највећи допринос серије “Сабља” домаћој телевизијској продукцији, према вашем мишљењу? 

– Мислим да је прерано да се о томе прича. Увек је време најбољи показатељ. 

Како сте постигли аутентичност у реконструкцији кључних догађаја, попут атентата на премијера? 

– За јако пуно локација је било важно да буду аутентичне, атентат је једна од кључних сцена у серији и било је неопходно да се сними испред зграде Владе. Да бисмо снимили ту сцену, било је потребно да се заустави саобраћај у Немањиној улици, зато се снимање обавило у недељу ујутру у раним часовима. Такође смо снимали у Гепратовој 14, одакле је пуцано на премијера. За сваки излазак у екстеријер и снимање по улицама Београда је било потребно да ту улицу затворимо, затим све аутомобиле склонимо, паркирамо наше аутомобиле које одговарају епохи, заменимо им регистарске таблице. Тако да је било јако пуно изазова током снимања, који су се одвијале иза камере. 

Да ли сматрате да серија може да подстакне ширу јавну дебату о том периоду у српској историји? 

– Ми се надамо, то и јесте идеја са серијом, да подстакне причу пре свега о Зорану, његовим заслугама, а онда и свему ономе што се тада дешавало. 

Шта можете открити о реакцијама публике и критике на регионалним премијерама, попут оне на Сарајево Филм Фестивалу? 

– Можемо да откријемо да су и људи у нашем региону били јако погођени тим дешавањима и да је Зоран као политичар имао јако пуно утицаја на њих, као и да је сам атентат имао велики одраз на њихову политику. 

Да ли вам се током емитовања серије на РТС јавио неко од актера тог времена са негативном или позитивном критиком? 

– Нису се толико нама јављали колико су се експонирали у јавности. Нажалост многи од актера тог времена траже своје место у серији и најчешће на основу тога колико су заступљени доносе своје ставове о њој, и не схватају да је прича о Зорану ипак пуно већа од њих.