Bojana Bambić u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koja se emituje ponedeljkom u 22 sata samo na Blic televiziji na kanalu 117 priča i o svojoj odluci da umesto na letovanje ode u Jerusalim i o tome koliku vera igra ulogu u njenom životu.
Bojana sa proferosrkom Slavicom Đukić Dejanović priča i o prijateljicama sa kojima ima vrlo otvoren odnos zbog čega je veoma zadovoljna, a onda su se dotakla i partnerskog odnosa te je glumica istakla:
– Što se partnerskog odnosa tiče, takođe mogu da budem jako zadovoljna. Ono što jedino nismo uspeli da ostvarimo zato što je prosto život tako, o kome Vi znate, hteo i uradio. Mi samo nismo uspeli formalno da se venčamo, inače jako dugo živimo zajedno i nama se ništa ne menja, to papirološki, nama se to ništa ne menja. Mi čuvamo jedno drugo, imamo svoj mikrosvet, tu nema upliva. Svašta smo prošli jer smo mi jako dugo u stabilnom svom odnosu i tu nema, svašta, svakakva iskušenja smo preživali, tako da tu nema pomeranja. I pobedili sve i to je to. Taj mikrosvet mi čuvamo i sve je to… – kaže Bojana, a na pitanje profesorke “šta bi rekla mama za taj mikrosvet”, glumica odgovara:
– Ona to sve zna, ona je to sve videla i doživela pošto je, ajde da kažemo, moj suprug brinuo o njoj podjednako kao i ja. I ona je sve to videla i ona je bila presrećna i ona i sad to sve vidi i ona jeste presrećna i ponosna i na njega i na mene i na našu zajednicu i na to kako se mi vodimo, jedno drugo, kako smo nežni jedno prema drugom, a kako smo… Ona je tu sa nama, mislim mi se često šalimo, a šta bi sad Rada rekla, aha, ako si krenuo tamo, vodi računa, a, jeste, jeste, a šta bi tebi rekla, rekla bi mi to i to, jeste, jeste. I onda, ona je presrećna što se toga tiče.
O kolegama
Bojana i profesorka Slavica Đukić Dejanović su se dotakle i priče o kolegama za koje glumica smatra kao svoj “izabrani rod”.
– Obožavam svoje kolege, obožavam jer mi smo jedna porodica, mi, za razliku od svih drugih profesija gde vi možete da provedete osam sati u kancelariji sa nekim i da ne znate ništa o njemu, mi mnogo vremena provodimo zajedno i znamo mnogo jedni o drugima, a često za pet dana znamo sve i što bi voleli i što ne bi voleli da znamo. I ne može ništa da se krije jer se mi rasporimo odavde do ovde svaki put kad uđemo na tu probu i u pozorište. Ja njih stvarno doživljavam kao, ma glupo je reći rod jer rod često i nije rod, nego, kao svoj izabrani rod, kao svoje prijatelje, kao… Ja kad uđem u Narodno pozorište, ja uđem u svoju drugu kuću. Mi smo tu da budemo tu jedni za druge, da jedni drugima pomažemo. Tu smo zarad istog cilja a to je da uradimo dobar posao, da bude dobra predstava, da svi budemo zadovoljni jer smo dali maksimum te večeri od sebe u raznoraznim okolnostima i ja svoje kolege zaista obožavam. Ja dođem, uđem u pozorište i kažem: “Ušla sam u svoju drugu kuću” i super mi je – kaže Bojana.
Foto: Blic TV / Ringier
Tokom emisije profesroka i Bojana pričaju i o omiljenim mestima kada je glumica otkrila “uvek možete da me vidite ispod mikrofona ili usred trubačkog orkestra kako đuskam, gde je najjača muzika, najglasnija, ja se fino izđuskam i meni je divno, ili pored reke u šetnji”.
Pročitajte još
O razočaranjima kojih je bilo mnogo
O tome da li je doživela razočaranja u životu kojih ne voli da se seća Bojana takođe iskreno priča:
– Naravno, pa se zato nećemo ni podsetiti. Bilo je toga, u tonama. Bolelo je mnogo. Ja često imam običaj da kažem kako sam ja more suza isplakala na raznorazne teme, ali hvala svakom tom razočaranju zato što je to mnogo bolje. Ja sada imam 43 godine i mnogo sam zahvalna što sam sva ta razočaranja doživela do 43. a ne živela u zabludi pa ih doživela u, bezveze sada govorim, u 65. i živela u zabludi kako je ovako ili onako ili onako. Hvala svakom tom razočaranju, učinilo me je ponosnijom na mene samu. Učinilo me je jačom i stabilnijom i odraslijom i dalo mi samopouzdanje da budem baš ono što jesam i da sam na pravom putu time što baš sam ono što jesam, a ne nešto drugo. Hvala svim tim razočaranjima.
Foto: Blic TV / Ringier
O ulogama
Ipak, uloge nisu te zbog kojih je bilo razočaranja.
– Ma ne. Sve te uloge koje možda nisu bile moja šolja čaja su moja lekcija. Jedna lekcija na tom trnovitom putu na kom sam se borila da budem ovde gde jesam sada i da budem ono što sam sada. I da ovako divna osoba govori o meni ovako lepe stvari koje ni sanjala nisam da će mi neko izreći – kaže Bojana.
Foto: Blic TV / Ringier
Sa 24 godine je otišla u Jerusalim
Bojana je pevala i u crkvenom horu, a sada je otkrila i kada je prepoznala sklonost ili privrženost religiji i veru u Boga.
– Moj ceo život je tako tekao. Mene su čuvali baba i deda u Kruševcu, mamini roditelji i naša stara kuća je bila sa jedne strane crkvene porte, a naša, da kažemo nova kuća, je bila sa druge strane crkvene porte. Kad sam ja bila mala, mi smo živeli u toj staroj kući i mene kad god nisu mogli da nađu gde sam, oni uđu u crkvu i vide mene kako se igram na oltaru i gledam ikone i meni je božanstveno. Meni je to prirodno okruženje i sasvim deo mene – kaže Bojana i nastavlja:
– E sad, sa druge strane, možda je zanimljivo da kažem da, eto i to je recimo neka moja specifičnost, kad su se moje drugarice odlučivale da idu možda na neko letovanje, ja sam sa svoje 24 godine odlučila da idem na hadžiluk u Jerusalim – o čemu Bojana nije do sada mnogo pričala iako je Hadži Bambić.
Foto: Blic TV / Ringier
– Jesam, ali za sebe lično. To je moje intimno, to je moja potreba. Taj osećaj kada vi radite te korake ka tom ostvarenju je i dalje neopisiv. Ja se i dalje celog tog puta, zanimljivo je vrlo, sećam kao da sam hodala po vazduhu. I to je neprocenjivo. I ja imam tu neku vrlo zanimljivu, ne znam šta je to, možda ćete mi Vi reći, kad uđem u neki verski objekat, negde istog momenta počinjem da plačem i ne prestajem dok ne izađem. Čak i kad izađem, ne prestajem. Desi se da mi taj verski objekat ne izlazi iz glave sledećih 48 sati ili duže. A nekad u neki verski objekat uđem i kažem: “Aha, to je to, ‘ajmo napolje”. Jako volim svoju veru, vrlo sam ponosna na svoju veroispovest. Jako poštujem sve druge religije. Jer ti moraš znati mnogo i o svojim i o tuđim religijama. I što više spoznaješ i čitaš o tuđim religijama, to više voliš svoju – kaže Bojana.
Glumica planira da se vrati pevanju u horu.
– Ja čak i u većini svojih predstava pevam i često u svojim predstavama, mislim ne u svojim, nego u predstavama u kojima igram, pevam. Meni je to jedna lepa vrsta treninga, na različite načine. Nisam trenutno u mogućnosti, psihičkoj, da otvorim usta da pevam, mimo onoga što mi je za predstavu, neće mi duša, što kaže naš narod, da pevam, ali u nekoj budućnosti ja ponovo sebe vidim na takvom nekom mestu – iskrena je Bojana.
Emisiju “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” gledajte samo na Blic televiziji na kanalu 117, ponedeljkom u 22 sata.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic