Region Danas
Prva birališta u SAD su sada zatvorena u državama Indijana i Kentaki.
Države su prve u zemlji koje su zatvorile birališta na dan izbora 2024. I Indijana i Kentaki se smatraju crvenim državama.
Birači u ključnoj državi Pensilvaniji imaće dodatna dva sata da glasaju na dan izbora nakon problema sa glasačkim mašinama i dugim redovima.
Takođe su prijavljeni problemi sa mašinama za tabelarni prikaz u okrugu Bedford, kao i problemi u okrugu Lambria, objavio je Njujork post. Vlasti su biračima poručile da će njihovi glasački listići biti prebrojani uprkos kvarovima.
Bivši predsednik Tramp pobedio je u oba okruga sa 68% i 83% glasova 2020. godine.
-Izborni odbor okruga Kambrija je rano jutros saznao da je kvar softvera u okružnom sistemu elektronskog glasanja sprečio glasače da skeniraju svoje glasačke listiće“, rekao je advokat okruga Kambrija Ron Repak u saopštenju. Ovo ne bi trebalo da obeshrabri birače da glasaju na svojim biračkim mestima. Odbor je podneo sudski nalog kojim se produžava vreme za glasanje u okrugu Kambrija.
Izborni zvaničnici podneli su hitnu dokumentaciju za produženje vremena glasanja za dva sata do 22 sata. u nastojanju da se ispravi problem i osigura da se svi glasački listići prebroje, prema peticiji podnetoj na okružnom sudu.
– Kvar je izazvao zabunu birača, duge redove birača, a mnogi pojedinci su napustili biračka mesta bez glasanja – naveo je Repak u podnesku. On je dodao da kvar “preti da liši pravo glasa značajnog broja birača u okrugu Kambrija”.
Prošlo je nekoliko časova otkako su otvorena glasačka mesta na izborima u SAD, a u ovom trenutku, oko 23.30 po srednjeevropskom vremenu, odnosno, 15.30 po njujorškom, kladionice daju prednost republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Prema britanskoj kladionici Bet365, pobeda Trampa plaća se kvotom 1.57, dok je koeficijent na demokratskog kandidata Kamalu Haris 3.50.
U procentima, to je oko 61.5 odsto za Trampa, odnosno 38,5 odsto za Haris.
U pitanju je uživo klađenje, a kvote će se, izvesno, menjati tokom noći.
Uoči otvaranja biračkih mesta šanse za pobedu Trampa bile su u kladionicma 52 odsto, naspram 48 procenata za Kamalu Haris.
Čuveni voditelj podkasta “Džo Rogan Ikspirijans” podržao je republikanskog kanditata Donalda Trampa u trci za predsednika.
Džo Rogan je poznat kao najpopularniji voditelj na aplikaciji “Spotifaj” i kao jedan od najbogatijih ljudi u svetu medija i modernih influensera. Nedavno u njegovoj emisiji su gostovali Donald Tramp, Džej Di Vens, kao i Ilon Mask.
Njegova emisija ima multimilionske preglede i njegovi gosti su često najuticajnije ličnosti svih oblasti.
Prva ključna država gde se birališta zatvaraju je Džordžija, u 19 časova po istočnom vremenu (01:00 u Srbiji), a odmah nakon nje je Severna Karolina, u 19:30 (01:30 u Srbiji). Većina glasača u obe države glasala je unapred, a ti rezultati se očekuju da će biti objavljeni rano tokom noći. Velika većina glasova u obe države biće prebrojana i objavljena do ponoći. Oni će nam dati ranu sliku o tome da li će biti „borba za svaki glas“ ili će rezultat biti prilično jasan.
Ako Haris bude imala prednost u jednoj ili obe države, biće joj lakše da dođe i do 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu, a šanse Donalda Trampa za pobedu će sve manje. Ukoliko Tramp bude imao prednost ili ako se čini da imaju sličan broj glasova, sve bi moglo zavisiti od rezultata iz tri države — Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina.
U Pensilvaniji, koju obe kampanje smatraju ključnom, birališta se zatvaraju u 20 časova po istočnom vremenu (2 sata posle ponoći u Srbiji). Međutim, pošto radnici na izborima ne smeju da počnu sa obradom poštanskih glasova do dana izbora, očekuje se da će prebrojavanje trajati duže. U Mičigenu se poslednja birališta zatvaraju u 21 čas po istočnom vremenu (03:00 u Srbiji). U Viskonsinu, gde se birališta zatvaraju u 21 čas po istočnom vremenu, brojanje bi moglo trajati do kasno u noć.
Najbolji put Trampa do predsedništva dugo se smatrao pobedama u Pensilvaniji, Džordžiji i Severnoj Karolini. Najbolji put Kamale Haris vidi se kroz rezultate u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. Ako slika bude nejasna, mogli bismo se okrenuti ka zapadu za odgovore — a to bi moglo značiti dugo čekanje.
Birališta u dve zapadne ključne države, Arizoni i Nevadi, zatvaraju se u 21 i 22 časa po istočnom vremenu, redom (Dakle, kod nas u 3 i 4 časa u sredu ujutru). Međutim, obe države se u velikoj meri oslanjaju na poštanske glasove, te brojanje može trajati danima.
Ključne države nisu jedino mesto gde možemo potražiti naznake u kojem pravcu idu izbori. Postoji nekoliko kongresnih trka u državama na istočnoj obali gde se rezultati brže prebrojavaju, uključujući Drugi i Sedmi okrug u Virdžiniji i Prvi okrug u Severnoj Karolini.
Ankete i prognoze pokazuju da je predsednička trka izmeđ Kamale Haris i Donalda Trampa vrlo tesna. “Newsweek” je prikupio najnovije ankete i prognoze o šansama kandidata za osvajanje pobede.
Ankete
Zadnja anketa “NewYork Timesa” i “Siena Collegea” pokazuje da Haris ima blagu prednost u ključnim državama Nevadi, Severnoj Karolini i Viskonsinu. Tramp vodi u Arizoni, dok je u Mičigenu, Džordžiji i Pensilvaniji vrlo tesno.
ABC News / Ipsos
Harris – 49 odsto
Trump – 46 odsto
TIPP Insights
Trump – 49 odsto
Harris – 48 odsto
Emerson College Polling
Trump – 49 odsto
Harris – 49 odsto
Model prognoza “FiveThirtyEight” predviđa da će sve vreme, do samog kraja glasanja, biti veoma neizvesno.
Haris pobeđuje 50 puta od 100 simulacija, dok Tramp pobeđuje 49 puta od 100. Model predviđa da će Haris osvojiti 270 elektorskih glasova, dok će Trump osvojiti 268.
Prognoza “Decision Desk HQ-a” i “The Hilla” daje Trumpu 54 odsto šansi za pobedu, a Harris 46 odsto. Projekcija predviđa da će Trump osvojiti 277 elektorskih glasova, dok će Harris osvojiti 261.
– Tramp ostaje blagi favorit za pobedu na izborima 2024. godinu, iako je ishod u osnovi neizvestan. Nijedan kandidat trenutno nije jasan favorit u dovoljno država za osvajanje potrebnih 270 elektorskih glasova, pri čemu Trump ima 235, a Harris 226 – navode oni.
“Real Clear Pollingov” model “bez ključnih država” predviđa pobedu Trampa u Elektorskom kolegijumu, s 287 glasova za Trampa u odnosu na 251 za Haris. Model predviđa da će Tramp probiti “plavi zid” i osvojiti ključne države – Pensilvaniju, Arizonu, Džordžiju, Nevadu i Severnu Karolinu, dok će Haris pobediti u Mičigenu i Viskonsinu.
Okrug Fulton, u državi Džordžija, primio je pet lažnih dojava o bombama zbog koji su na pola sata evakuisana dva biračka mesta, prenosi Ej-Bi-Si njuz pozivajući se na direktorku lokalnih izbora Nadin Vilijams.
Okrug radi na tome da se produži radno vreme u tim biračkim mestima.
Državni sekretar Džordžije Bred Rafensperger rekao je da lažne pretnje bombama, koje su dovele do privremenog zatvaranja dva biračka mesta u okrugu Fulton potiču iz Rusije.
“Čuli smo da su neke pretnje stigle iz Rusije”, rekao je on novinarima, prenosi RT internešnel.
On nije objasnio kako je utvrđeno da su pretnje povezane sa Rusijom.
Američka policija u Kapitolu saopštila je da je upravo uhapsila muškarca koji je “smrdeo na gorivo” i imao “signalni pištolj” u centru za posetioce Kapitola u Vašingtonu.
U objavi na “Iksu” policija kaže da je muškarac zaustavljen tokom procesa pregleda u centru.
Centar je danas zatvoren za obilaske dok policija vrši istragu, dodaje se u objavi.
Trenutno, prema podacima sa Polymarketa, situacija izgleda ovako:
Tramp: 61%
Haris: 39.1%
Izborni zvaničnici u okrugu Gvinet u Džordžiji kažu za CNN da očekuju da će glasovi na ovim izborima premašiti broj glasova u odnosu na 2020. godinu.
Direktor izbora Zek Manifold rekao je za CNN da je od 10:30 ujutro po lokalnom vremenu glasalo skoro 35.000 birača.
Istorijski gledano, od 17 do 19 sati bilo je najprometnije glasanje u okrugu. Danas je Manifold rekao da očekuje da će to biti i slučaj.
„Stvari teku glatko“, rekao je Manifold. “Srećom, nije bilo sigurnosnih problema.”
Kandidat republikanaca na izborima u Americi Donald Tramp stigao je danas na biračko mesto u Palm Biču na Floridi.
Tramp je na glasanje došao u pratnji supruge Melanije Tramp.
On je rekao novinarima da je “veoma počastovan” što su redovi za glasanje dugi.
“Ovo je najbolja kampanja”, rekao je kandidat republikanaca.
Obraćajući se novinarima nakon glasanja, Donald Tramp je rekao je da je “veoma uveren” da će pobediti na izborima i da “neće biti ni blizu”, istovremeno izražavajući frustraciju što će možda trebati neko vreme da se proglase rezultat.
“Osećam se veoma samouvereno. Čujem da nam svuda ide veoma dobro”, rekao je Tramp dodajući da je ovo bila “najbolja” od tri kampanje koje je vodio.
Tramp je u više navrata koristio dugo vreme čekanja u prebrojavanju glasačkih listića za slanje poštom kao način da poseje sumnju u integritet izbora.
Nikada u novijoj političkoj istoriji SAD ishod predsedničkih izbora nije bio toliko neizvestan – ovo nije takmičenje za one slabog srca.
Iako su prethodni izbori bili tesno odlučeni – pobeda Džordža Buša nad Alom Gorom 2000. godine zasnivala se na nekoliko stotina glasova na Floridi – uvek je postojao neki osećaj u kom pravcu se trka naginje u poslednjim danima kampanje.
Ponekad, kao 2016. godine, taj osećaj bude pogrešan. Te godine ankete su precenile snagu Hilari Klinton i nisu uočile pokret u korist Donalda Trampa u poslednjem trenutku, navodi BBC.
Ovog puta, međutim, svi pokazatelji idu u različitim pravcima. Niko ne može ozbiljno da napravi prognozu u bilo kom pravcu.
U celoj Americi prva birališta zatvoriće se danas u 18 sati po istočnom američkom vremenu (EST), što je ponoć po našem vremenu. Poslednje će se zatvoriti u 1 sat nakon ponoći (7 sati po našem vremenu).
- 19:00 EST (01:00 Srbija) – birališta se zatvaraju u Džordžiji
- 19:30 EST (01:30 Srbija) – birališta se zatvaraju u Severnoj Karolini
- 20:00 EST (02:00 Srbija) – birališta se zatvaraju u Pensilvaniji
- 21:00 EST (03:00 Srbija) – birališta se zatvaraju u Arizoni, Viskonsinu i Mičigenu
- 22:00 EST (04:00 Srbija) – birališta se zatvaraju u Nevadi
Od 17 časova po našem vremenu otvorena su birališta na Aljasci i u državi Vašington.
Na Aljasci, najvećoj kopnenoj američkoj državi, traže se tri glasa elektorskog koledža, a u Vašingtonu na raspolaganju je 12 glasova elektorskog koledža.
Havaji – sa četiri glasa elektorskog koledža – su poslednja američka država koja otvara svoja glasačka mesta u 7 časova po lokalnom vremenu.
Od ponedeljka, 8,3 miliona građana Floride glasalo je prevremeno ili poštom, rekao je državni sekretar Floride Kord Bird.
On je dodao da je danas glasalo već više od 560.000 ljudi.
Bird je istakao da svih 67 izbornih nadzornika u državi do sada izveštava o normalnim aktivnostima. Kako je naveo, sva biračka mesta su otvorena i nije bilo nikakvih problema.
“Rezultati izbora na Floridi biće poznati do trenutka kada odete u krevet večeras”, rekao je Bird. Biračka mesta će biti otvorena do 19 časova po istočnom vremenu (23 časa po srpskom vremenu)
Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden pozvao je danas glasače da “stvaraju istoriju” tako što će odabrati Kamalu Haris za njegovog naslednika.
“Glasajte”, stoji u objavi na platformi X.
Podsetimo, Bajden se povukao iz predsedničke trke i dao podršku Kamali Haris u julu, pošto su se intenzivirali pozivi da se povuče nakon katastrofalne debate protiv Donalda Trampa.
– Sada je zvanično DAN IZBORA! Ovo će biti najvažniji dan u američkoj istoriji. Entuzijazam birača je ogroman jer ljudi žele da Ameriku ponovo učine velikom. To znači da će redovi biti dugi! Treba da date svoj glas bez obzira koliko dugo čekali. OSTANITE U REDU! Radikalne komunističke demokrate žele da se spakujete i idete kući. Zajedno ćemo ostvariti ogromnu pobedu i UČINITI AMERIKU PONOVNO VELIKOM – napisao je Tramp na platformi Iks (nekadašnji Tviter).
Do sada je više od 125 miliona funti stavljeno na pobedu Donalda Trampa, dok su kladioničari stavili 46 miliona funti na pobedu Kamale Haris.
Britanski BetFair Predicts, koji koristi podatke uživo s tržišta klađenja na izbore u SAD, kako bi predvideo šanse kandidata za pobedu, podelio je šta kladioničari misle da će se dogoditi u sedam ključnih sving država.
Pensilvanija – Trampova pobeda
Haris – 5/4 (48%)
Tramp – 8/11 (52%)
Arizona – Trampova pobeda
Haris – 100/30 (27%)
Tramp – 2/7 (73%)
Džordžija – Trampova pobeda
Haris – 7/4 (36%)
Tramp – 4/7 (64%)
Mičigen – pobeda Harisove
Haris – 8/15 (63%)
Tramp – 15/8 (37%)
Nevada – Trampova pobeda
Haris – 5/4 (42%)
Tramp – 4/5 (58%)
Severna Karolina – Trampova pobeda
Haris – 15/8 (37%)
Tramp – 8/15 (63%)
Viskonsin – pobeda Harisove
Haris – 8/11 (59%)
Tramp – 5/4 (41%)
BetFair Predicts predviđa da Tramp ima 60 odsto šanse za pobedu, a Kamala Haris 40 odsto.
Dvostranačka koalicija od 51 državnog tužioca širom američkih država objavila je saopštenje u kojem poziva ljude da ostanu mirni i da preventivno „osude sve akte nasilja u vezi sa rezultatima“.
-Mirni prenos vlasti je najviši dokaz vladavine prava, tradicije koja doprinosi stabilnosti nacije. Pozivamo svakog Amerikanca da glasa, učestvuje u građanskom diskursu i, iznad svega, poštuje integritet demokratskog procesa. Nasilju nema mesta u demokratskom procesu. Mi ćemo primeniti naše ovlašćenje da sprovodimo zakon protiv bilo kakvih nezakonitih radnji – poručili su oni.
Kladionica “Polimarket” preko noći je promenila kvote za predsedničke izbore u SAD i sada Donald Tramp ima značajnu prednost u odnosu na Kamalu Haris.
Trenutno, prema podacima sa “Polimarketa”, Donald Tramp ima 61,7 odsto šansi za pobedu, a Kamala Haris 38,4 odsto.
Ove savezne države su, takođe, otvorile biračka mesta:
- Arizona
- Ajova
- Luizijana
- Minesota
- JužnaDakota
- Severna Dakota
- Oklahoma
- Teksas
- Viskonsin
Glasanje je upravo počelo u više od 20 američkih država! Birališta su otvorena u 7 ujutru. Ovo je spisak država koje su otvorile svoja biračka mesta:
- Alabama
- Delever
- Vašington
- Florida
- Džordžija
- Ilinois
- Kanzas
- Merilend
- Masačusets
- Mičigen
- Misuri
- Pensilvanjia
- Roud Ajlend
- Južna Karolina
- Tenesi
Donald Tramp je u pratnji velikog broja vozila stigao na Floridu, gde će i glasati na predsedničkim izborima.
Takođe, u saveznoj državi Vermont su otvorena biračka mesta, a uskoro se očekuje i otvaranje biračkih mesta u Virdžiniji i Njujorku.
Svake godine, na početku novembra, američki birači izlaze na izbore u utorak, odmah nakon prvog ponedeljka u mesecu. Ovo pravilo, koje je postalo gotovo sinonim za dan izbora u SAD, ima duboke istorijske korene i vezano je za praktične potrebe iz prošlih vremena. Zakon koji je odredio da se savezni izbori u celoj zemlji održavaju na isti dan donesen je još 1845. godine, u vreme kada su se izbori u svakoj američkoj državi organizovali nezavisno. Prvobitno se odnosio samo na predsedničke izbore, ali je kasnije proširen i na izbore za Kongres, koji se, kao i predsednički, održavaju 5. novembra ove godine.
Razlog zašto je izabran upravo početak novembra ima veze s agrarnim društvom koje je tada dominiralo Sjedinjenim Državama. Većina ljudi, posebno u ruralnim područjima, bavila se poljoprivredom, a jesen je bila vreme kada je većina žetve bila završena. Početak novembra je bio period kada su seljaci imali slobodnog vremena, a vreme je bilo dovoljno blago da ne ometa putovanja do biračkih mesta.
Ali, nije svaki dan bio pogodan za izbore. Nedelja, koja je bila posvećena religijskim obredima, i sreda, dan za prodaju useva na pijaci, svakako su bili dani koji nisu dolazili u obzir. Takođe, u to vreme, transport nije bio brz, pa su putovanja do biračkih mesta, koja su u ruralnim oblastima mogla biti i po nekoliko desetina kilometara, mogla trajati danima. Zbog toga je utorak, kao dan koji je usledio nakon vikenda, ali nije bio preblizu kraja nedelje, bio najpraktičniji.
Zakon je specifično određivao da izbori ne mogu pasti na 1. novembar, jer su ga mnoge hrišćanske zajednice obeležavale kao Dan svih Svetih, a trgovci su često koristili prvi dan meseca za završne finansijske obaveze, što je činilo da taj datum nije bio praktičan za organizovanje izbora.
Danas, međutim, kada je poljoprivreda prestala biti dominantna delatnost u SAD-u, a većina birača radi tokom nedelje, ovaj izborni dan se sve više smatra nepovoljnim. Manje od dva procenta Amerikanaca sada se bavi poljoprivredom, dok je ostatak populacije uveliko zaposlen u industrijama koje rade i utorkom. Zbog toga su se pojavili predlozi da se dan izbora pomeri na vikend ili da utorak postane savezni praznik, kako bi se omogućilo lakše učešće što većem broju ljudi.
Donald Tramp i Kamala Haris su u ovogodišnji predsednički kandidati. Njihovi putevi su se ukrstili i mnogo ranije, ali ovaj put je oči u oči.
Kako je izgledao put Donalda Trampa ka Beloj kući možete da pročitate OVDE
Kako je izgledao put Kamale Haris ka Beloj kući možete da pročitate OVDE
Profesor i istoričar Alan Lihtman, koga još nazivaju i “američkim Nostradamusom” zbog tačnosti predviđanja ishoda predsedničkih izbora u SAD, i ovog puta je izneo svoje predviđanje. Lihtman je, podseća Klix.ba, do sada tačno predviđao ishod američkih predsedničkih izbora od 1984. godine, s tim da je pogrešio samo jednom – kada je republikanac Džordž V. Buš izuzetno tesno pobedio demokratu Ala Gora 2000. godine.
Kako sada ističe Lihtman, pobednik ovih predsedničkih izbora u Americi je demokratkinja Kamala Haris.
– Kamala Haris će biti naredna predsednica Sjedinjenih Američkih Država – barem je to moje predviđanje ishoda ovog nadmetanja – kaže ovaj 77-godišnjak za Njujork tajms.
Lihtman u svojim predviđanjima ne uzima u obzir ankete javnog mnjenja – a oslanja se isključivo na 13 pitanja koja se odnose na stranku koja trenutno drži Belu kuću, na koja odgovara sa “da” ili “ne”. Kandidat koji brani mandat jedan je od faktora koji prema Lihtmanu daje prednost. Ipak, Lihtman tvrdi da Haris već ima prednost u osam od 13 kriterijuma koje on prati. Između ostalog, demokratima ide u prilog odsustvo značajnog kandidata treće strane nakon povlačenja Roberta F. Kenedija mlađeg, pozitivni ekonomski pokazatelji u kratkom i dugom roku, neki zakonodavni uspesi demokratske administracije, kao i odsustvo velikih društvenih nemira ili skandala povezanih s Belom kućom. Harisovoj je također koristilo što nije morala da prolazi kroz unutarstranačku borbu za nominaciju, jer se Demokratska stranka brzo ujedinila iza nje nakon Bajdenovog povlačenja iz izbora.
Prema Lihtmanu, najveća neizvesnost leži u dva kriterijuma koja se odnose na spoljnopolitičke i vojne uspehe ili neuspehe sadašnje administracije.
– Mogu li se stvari još promeniti? Naravno. Ne mogu predvideti šta će se dogoditi u svetu, a imamo dva promenjiva ratna sukoba – rekao je Lihtman za agenciju Rojters.
Prema njegovoj proceni, i ako oba kriterijuma budu nepovoljna za Haris, Tramp bi imao prednost u samo pet kriterijuma, a da bi kandidat opozicije porazio vladajuću stranku prema Lihtmanovoj metodi, potrebna je prednost u najmanje šest kriterija.
Navodi se dalje da Lihtman ima veoma nisku stopu grešaka u svojim predviđanjima. Između ostalog, predvideo je Trampovu pobedu nad Hilari Klinton 2016. godine, uprkos tome što većina anketa to nije pokazivala. Takođe je tačno predvideo da će Tramp biti opozvan tokom svog mandata.
Lihtmanovih 13 kriterijuma su:
1. Pobeda na “midterm” izborima (izborima za Kongres koji se održavaju na pola predsjedničkog mandata)
2. Bez protivkandidata iz vlastite stranke
3. Kandidat je aktualni predsednik koji traži drugi mandat
4. Nema relevantnog kandidata treće stranke
5. Dobro kratkoročno stanje ekonomije
6. Dobro dugoročno stanje ekonomije (barem jednako dobro kao u poslednja dva mandata)
7. Velike promene u politici
8. Nije bilo većeg skandala
9. Nije bilo inostranog ili vojnog neuspeha
10. Bilo je velikog stranog ili vojnog uspeha
11. Nije bilo društvenih nemira
12. Predsednik je harizmatičan
13. Protivkandidat predsedniku je neharizmatičan
Danas su, u poslednjem danu pred izuzetno neizvesne američke predsedničke izbore, Donald Tramp i Kamala Haris najavljivali pobede dok su održavali završne skupove u Pensilvaniji i drugim državama koje se smatraju presudnim za ove izbore.
Kampanja je doživela vrtoglave preokrete: dva pokušaja atentata i osuđujuću presudu za krivično delo bivšeg predsednika Trampa, kao i iznenađujuću nominaciju demokratske potpredsednice Kamale Haris nakon što je predsednik Džo Bajden (81) odustao od kandidature za ponovni izbor pod pritiskom vlastite stranke.
Ankete pokazuju da su kandidati gotovo izjednačeni. Pobednik možda neće biti poznat danima nakon glasanja u utorak. Oba kandidata su predvidela svoju pobedu na skupovima u Pensilvaniji u ponedeljak, na kojima su pozvali pristalice koje još nisu glasale da se pojave na biraštima na dan izbora.
Kamala Haris: Zamah je na našoj strani. Pobedićemo!
Uprkos tome što je uživala podršku slavnih ličnosti, uključujući Lejdi Gagu i Opru Vinfri, koje su obe zagrevale publiku u Filadelfiji pre nego što je Haris stupila na pozornicu. Ona je sebe nazvala autsajderom koji je, kao Roki, spreman da se “popne do pobede”.
– Večeras, dakle, završavamo kao što smo i počeli: s optimizmom, s energijom, s radošću – rekla je, predviđajući jedne od najneizvesnijih izbora u istoriji SAD-a.
Donald Tramp: Ako izvučemo naše ljude na birašta, gotovo je, oni ne mogu ništa da urade!
Ponovio je svoje stavove o povećanju sigurnosti na granicama, a istovremeno napao ekonomske rezultate Bajdenovog mandata.
Bio je to i poslednji predizborni skup u njegovoj karijeri, budući da je rekao da se ne planira ponovo kandidovati za predsednika ako ne osvoji Belu kuću na izborima.
– Ovo je poslednji – rekao je Tramp, procenjujući da je održao 930 skupova otkako je započeo prvu kampanju 2015.
Britanski BBC naveo je pet uverljivih argumenata zašto bi Kamala Haris mogla da pobedi večeras na izborima.
STRAH OD FAŠISTE
Kao prvi navodi to što “ona nije Tramp”, koji uprkos prednostima on ostaje duboko polarizovana figura – pre četiri godine osvojio je rekordan broj glasova za republikanskog kandidata, ali je poražen jer je izašlo još sedam miliona Amerikanaca da podrže Bajdena.
Ističe se da ovoga puta Haris igra na faktor straha od Trampovog povratka, naziva ga “fašistom” i pretnjom demokratiji i obećava da će se udaljiti od “drame i sukoba”.
NIJE BAJDEN
Kao drugi razlog zašto bi Haris mogla da bude izabrana navodi se što ona “nije ni Bajden” – demokrate su bile suočene sa sigurnim porazom u trenutku kada je Bajden ispao iz trke za predsednika, kao i da se stranka ujedinjena u želji da pobedi Trampa, brzo okupila oko Haris.
– Dok su je republikanci povezivali sa Bajdenovom nepopularnom politikom, Haris je neke od njihovih linija napada specifičnih za Bajdena učinila suvišnima – navodi se.
ŽENE
Treći razlog u korist Harisove je što se zalaže za prava žena, pre svega prava na abortus, što je, navodi se, pitanje koje može da postakne odaziv glasača i ima stvarni uticaj na rezultat glasanja.
– Ovog puta, 10 država, uključujući Arizonu, imaće glasačke inicijative u kojima će se glasači pitati kako bi trebalo regulisati abortus, što bi moglo da poveća izlaznost u korist Haris. Istorijska priroda njene težnje da postane prva žena predsednica takođe bi mogla da pojača njeno značajno vodstvo među ženskim glasačima – navodi BBC.
OBRAZOVANI GLASAČI
Četvrti razlog je taj što je verovatnije da će glasači Haris izaći na izbore, poput fakultetski obrazovanih i starijih ljudi.
Tome u prilog govori činjenica da demokrate u završnici kampanje postižu bolje rezultate u grupama sa visokim odazivom, dok je Tramp postigao napredak u grupama sa relativno niskim odazivom poput mladih muškaraca i onih bez fakultetske diplome.
NOVAC
Kao poslednji, peti razlog zašto bi Haris mogla da pobedi na izborima BBC navodi to što je sakupila i potrošila više novca za kampanju – prikupila je više otkako je postala kandidatkinja u julu nego Tramp u celom periodu od januara 2023., pokazala je nedavna analiza Fajnenšal Tajmsa, koja navodi i da je njena kampanja potrošila gotovo dvostruko više na oglašavanje.
– To bi moglo da igra ulogu u tesnoj trci o kojoj će na kraju odlučiti glasači u sving državama koje su trenutno bombardovane političkim oglasima – navodi se u analizi.
Elektorski koledž je specifičan mehanizam kojim građani Sjedinjenih Američkih Država indirektno biraju predsednika i potpredsednika zemlje.
Dok termin „koledž“ obično asocira na obrazovne institucije, u ovom kontekstu odnosi se na proces ustanovljen Ustavom SAD-a koji balansira između interesa saveznih država i unije kao celine. Ovaj sistem su osmislili očevi osnivači kao kompromis između narodnog glasanja i izbora u Kongresu, što je dalo osnovu federalnog karaktera američkog političkog sistema.
Do izbora za predsednika SAD je ostalo još manje od 48 sati. S obzirom na to da je već više od 77,6 miliona ljudi glasalo, nova istraživanja pokazuju da Kamala Haris vodi među biračima koji su već glasali u ključnim državama. Izbori se održavaju u utorak 5. novembra, međutim, zbog vremenske razlike s Srbiji će to biti tokom noći između utorka na sredu.
Struktura i funkcionisanje Elektorskog koledža
Elektorski koledž se sastoji od 538 elektora, što uključuje po jednog predstavnika za svakog člana Kongresa iz svake savezne države, te dodatnih tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi kandidat postao predsednik, potrebno mu je najmanje 270 elektorskih glasova. Svaka država ima broj elektora proporcionalan svom stanovništvu, što znači da veće države imaju više elektorskih glasova. Broj elektora se prilagođava svakih deset godina prema rezultatima popisa stanovništva, kako bi se održala demografska tačnost u predstavljanju.
Izbor elektora i njihova uloga
Tokom opštih izbora, građani glasaju za određene predsedničke kandidate, ali tehnički biraju elektore koji će kasnije glasati za te kandidate. Političke stranke nominuju svoje elektore, obično tokom partijskih konvencija, a ti elektori najčešće su članovi ili aktivisti kojima stranka veruje. Iako nije striktno zakonom regulisano da elektori moraju glasati za kandidate svoje stranke, većina saveznih država ima zakone ili mehanizme za obavezivanje elektora na poštovanje volje birača. U prošlosti su se retko pojavljivali „neverni elektori“, koji glasaju suprotno od očekivanja, ali takva pojava ima zanemarljiv uticaj na izborni ishod.
Proces izbora
Elektorski glasovi se dodeljuju na osnovu principa „pobednik nosi sve“ u većini država, gde svi elektorski glasovi idu predsedničkom kandidatu koji osvoji većinu glasova u toj državi. Izuzeci su Mejn i Nebraska, koje koriste sistem delimične raspodele glasova po kongresnim okruzima, omogućujući podelu elektorskih glasova između kandidata. Na taj način, strategija kandidata često se fokusira na takozvane „swing states“ (države koje nisu stabilno opredeljene za jednu stranku) kako bi osigurali ključne elektorske glasove koji mogu prelomiti ishod izbora.
Izvorno, Ustav SAD-a nije predviđao termin „Elektorski koledž“, već je ovaj izraz s vremenom postao standard u javnoj upotrebi. Početna ustavna ideja predviđala je da drugi kandidat po broju glasova postane potpredsednik, što je bilo izmenjeno dvanaestim amandmanom kako bi se predsednički i potpredsednički izbori održavali zasebno. Ova reforma se pokazala ključnom kada su političke stranke počele da koriste elektorski sistem kao način da osiguraju političku stabilnost kroz partijski tiket, odnosno zajedničko glasanje za predsedničke i potpredsedničke kandidate
Uticaj Elektorskog koledža na kampanje i kontroverze
Struktura Elektorskog koledža često navodi kandidate da prilagođavaju strategije ciljajući na specifične države sa većim brojem elektora. Ova strategija neretko izaziva kritike jer omogućava da kandidat sa manje ukupnih glasova birača ipak pobedi u izborima. Na primer, rezultat izbora može odlučiti nekoliko hiljada glasova u nekoliko ključnih država, dok se glasovi u drugim državama, gde je kandidat siguran, smatraju manje presudnim. Ovaj fenomen dodatno naglašava potrebu za 270 glasova u Koledžu, što postaje centralni cilj izbornih kampanja.
Uprkos kontroverzama i pozivima za reformu sistema, Elektorski koledž ostaje jedna od najdugovečnijih izbornih struktura u SAD-u. Njegov sistem odražava prvobitne namere osnivača da uravnoteže interese država i očuvaju federalni karakter zemlje.
Poslednje ankete pokazuju da Kamala Haris vodi sa 0,9% u odnosu na Donalda Trampa, što je u nivou statističke greške. Poslednje ankete pokazuju da Kamala Haris vodi sa 0,9% u odnosu na Donalda Trampa, što je u nivou statističke greške. Prema istim podacima, Tramp ima 47%, a Kamala Haris 47,9%.
Sedam država će, verovatno, odlučivati o sledećem predsedniku SAD: Arizona, Džordžija, Nevada, Mičigen, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin. U ovim državama borba je najneizvesnija, a granica između Trampa i Haris gotovo da ne postoji. Sajt fivethirtyeight.com je objavio sledeće vrednosti istraživanja od nedelje, 3. novembra:
Arizona: Tramp 49% / Haris 46,5%
Džordžija: Tramp 48,5% / Haris 47,1%
Nevada: Tramp 47,9% / Haris 47,3%
Mičigen: Haris 47,8% / Tramp 47,1%
Severna Karolina: Tramp 48,4% / Haris 47,2%
Pensilvanija: Tramp 48% / Haris 47,7%
Viskonsin: Haris 48,2% / Tramp 47,4%
Američki izborni sistem je takav, da ko god pobedi u ovim državama odnosi sve elektorske glasove.
Podsetimo, sadašnja potpredsednica SAD Kamala Haris je već glasala na predsedničkim izborima.
Biografije glavnih predsedničkih kandidata intrigiraju svetsku javnost. Ceo svet prati trku između Donalda Trampa i Kamale Haris, a njihov politički uspon traje godinama unazad.
Ko je Kamala Haris?
Kamala Haris, potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država, značajna je figura na političkoj sceni kao prva žena, prva Afroamerikanka i osoba indijskog porekla na toj poziciji. Ona je na tu poziciju došla posle izbora 2020. godine na kojima je Džo Bajden pobedio Donalda Trampa, takođe ovogodišnjeg kandidata. Rođena je 20. oktobra 1964. u Ouklendu, Kalifornija. Diplomirala je na Koledžu Hauard i završila pravne studije na Hejstingsu. Pre nego što je postala potpredsednica, bila je državna tužiteljka i senatorka Kalifornije, poznata po borbi za ljudska prava, reformu pravosudnog sistema i pristup zdravstvenoj zaštiti.
Pod pritiskom mnogih unutar Demokratske partije, predsednik Džo Bajden je u julu 2024. godine odlučio da se ne kandiduje za još jedan mandat i podržao svoju potpredsednicu, Kamalu Haris. Ova situacija stvorila je jedinstvene okolnosti za Haris, koja je imala manje od četiri meseca da organizuje svoju kampanju, dok obično proces traje između 12 i 18 meseci.
Haris je jasno istakla da je njena misija obezbeđivanje jednakih mogućnosti za radnike kroz ekonomski prosperitet i sveobuhvatan pristup roditeljskom odsustvu i brizi o deci.
– Tokom čitave moje karijere imala sam samo jednog klijenta, ljude – izjavila je u jednom trenutku, naglašavajući svoj fokus na društvene probleme.
Kao strastvena zagovornica reproduktivnih prava, Haris se protivi zakonima koji ograničavaju pristup abortusu u određenim državama. Takođe se zalaže za zaštitu glasačkih prava i borbu protiv oružanog nasilja, iako sama poseduje oružje.
Ko je Donald Tramp?
Donald Tramp, rođen 14. juna 1946. godine u Kvinsu, Njujork, američki je biznismen, televizijska ličnost i političar. Pohađao je Univerzitet Fordam, a zatim prešao na Ekonomsku školu Varton, gde je stekao diplomu iz ekonomije. Tramp je svoju karijeru započeo u porodičnoj kompaniji koja se bavila razvojem nekretnina. Ubrzo je postao poznat po gradnji luksuznih objekata, kockarnica i golf terena širom SAD.
Godine 2016. Tramp se kandidovao za predsednika kao republikanac, što je izazvalo brojne kontroverze, ali i veliku podršku među biračima. Njegova kampanja bila je fokusirana na teme kao što su imigracija, ekonomija, nacionalna sigurnost i kritikovanje postojećih političkih elita. Na izborima održanim 8. novembra 2016. godine, Tramp je pobedio protiv Hilari Klinton, postavši 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Tokom svog mandata, implementirao je značajne promene u poreznoj politici, spoljnoj politici, kao i regulaciji zdravstva i ekologije.
Nakon što je izgubio izbore 2020. godine, Tramp je i dalje ostao uticajan unutar Republikanske partije, a njegova prisutnost na političkoj sceni izaziva brojne debate. Najavio je svoju kandidaturu za predsednika 2024. godine, nastavljajući da privlači pažnju medija i birača. Njegov jedinstven stil vođenja, komunikacije putem društvenih mreža, kao i često kontroverzni stavovi i dalje su ključni elementi američke političke dinamike.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu, koji se odvijaju uz izbore za sve članove Predstavničkog doma i 33 mesta u Senatu. Biće prvi na kojima će se primeniti podaci iz popisa stanovništva iz 2020. godine, što je dovelo do preraspodele elektorskih glasova među saveznim državama. Na primer, Teksas i Florida povećali su broj svojih elektorskih glasova, dok su Njujork i Kalifornija izgubili po jedan glas.
Nakon što elektori glasaju, njihovi glasovi se šalju u Vašington, gde će na zajedničkom zasedanju oba doma Kongresa 6. januara 2025. biti javno prebrojani. Ako jedan od kandidata osvoji potrebnih 270 glasova, proces se završava, a nova vlast stupa na dužnost 20. januara 2025. godine. Ukupno, u Elektorskom koledžu ima 538 članova.
Alternativni postupak u slučaju neuspešnih izbora
U slučaju da nijedan kandidat ne osvoji potrebnih 270 izborničkih glasova, predsednik će biti izabran u Predstavničkom domu na takozvanim „produženim izborima“. Ova procedura podrazumeva da svaka država ima jedan glas, a za izbor predsednika glasaju državni predstavnici. Samo jedanput u istoriji, 1824. godine, ovaj postupak je doveo do izbora Džona Adamsa.
