Porodica Đoković i njihovi odnosi intrigiraju ceo svet, a sada je otkriveno šta se dešava u njihovom domu i kako se zaista slažu.
Odnos Novaka Đokovića sa ocem Srđanom odavno intrigira javnost, a kako je najbolji teniser svih vremena ponovo u žiži interesovanja nakon osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, ova tema je ponovo aktuelna. Ipak, šta se dešava u njihova četiri zida malo ko zna.
Čuvena teniserka koja je i otkrila Novaka, sada pokojna Jelena Genčić, pred smrt je govorila o tome kakav je Nole zaista.
Iako je pre 11 godina napustila ovaj svet, niko nije zaboravio da je jedna od najcenjenijih ženskih teniskih trenera bila ta koja je otkrila našeg šampiona i utabala mu put ka zvezdama.
– Kada je osvojio Vimldon, lično me je pozvao urednik Njujork tajmsa i čestitao mi na njegovom uspehu. I on nije jedini. Svi poznati novinari i urednici koji su me intervjuisali prethodnih godina uputili su mi čestitke – prepuna ponosa započela je 2011. godine priču o Novaku.
– To je u potpunosti tako. Mi smo sujetan narod. Šta da vam kažem kad su mi samo dvojica kolega čestitala na Novakovom trijumfu. Ostali me ignorišu, a ja nisam napadna niti nametljiva. Tenis je moja velika ljubav i ne bavim se njime da bi me veličali. Meni je to hobi.
Novak je ranije često govorio da ste njegova teniska majka, ali vas u poslednje vreme ne spominje. Zašto?
– Spominje on mene, ali ne u Srbiji. On zna da sam ja skromna i da ne volim da se eksponiram.
Niste povređeni što na dočeku ispred Skupštine vaše ime nijednog trenutka nije pomenuto?
– Taman posla. Meni je to okej.
Opravdavate ga?
– Uvek. Čak i njegove roditelje na neki način opravdavam, jer znam da su imali mnogo muka kako bi ispunili program koji sam im svojevremeno nametala. Znate, kada su ga prepustili meni, predočila sam im petogodišnju finansijsku konstrukciju, a tada je to bila velika cifra koju oni nisu mogli da ispune.
Priča se da su rasprodali svu imovinu kako bi Novaku omogućili profesionalno bavljenje tenisom.
– Oni nisu imali imovinu. Stalno su se seljakali po iznajmljenim stanovima. Najpre su živeli kod Dijanine majke na Vidikovcu, a posle ovde na Banjici. Međutim, kako je Novak napredovao u tenisu, tako su im podizali kiriju, pa su morali da se sele jer nisu mogli da plaćaju.
Znači, nije im bilo lako?
– Tako nekako. Sećam se, Novak je jedno vreme bio mršav jer je slabo jeo, pa sam rekla njegovoj majci da mu se pojača ishrana, da mora da jede više mesa. Srđan i Dijana samo su se pogledali. Nije lako kada nemate novca da svom detetu obezbedite hranu koja mu je neophodna.
Kako je sve to uticalo na Novaka?
– Trudili smo se da ništa ne primeti, ali je Srđan postajao sve nervozniji jer nije mogao da obezbedi toliki novac. A kucali smo na mnoga vrata. I zajedno i pojedinačno. Srđan se, jadan, stalno pitao kako će zaraditi toliko. Ma, urlao je za novcem. Naročito kada im spomenem koliko nas turnira očekuje te godine. Na sve to, novac je bio potreban i za Marka i Đoleta. Ipak, oni nisu ispaštali zbog starijeg brata u smislu prehrane i elementarnih potrepština, ali su svakako osetili da je on, na neki način favorizovan. E, da oni ne bi bili u zapećku, uzela sam da treniram i njih. Onda je Srđan rekao da to ne dolazi u obzir i da taj tempo više ne može da izdrži ni sa Noletom.
I kako se gospodin Đoković snašao za novac?
– Pozajmljivao je od zelenaša, kako drugačije. Nije to bio mali novac, godišnje nam je trebalo oko 200.000 maraka, ali smo troškove uz pomoć sponzora uspeli da svedemo na nekih 90.000. Samo Srđan zna kako je dolazio do tog novca…
Koliko su koštale Vaše usluge?
– Nikada im nisam uzela ni dinara. Odlazila sam kod njih na ručak i to je bilo sve. Dok smo boravili na Kopaoniku, trudila sam se da kad popijemo neko pićence, uvek ja platim. Sve što sam imala od opreme dala sam Novaku, jer je i meni bilo stalo da od njega napravimo šampiona. To nema cenu.
Da li su Vam se odužili nekim poklonom kada je Nole počeo da osvaja velike turnire?
– Ne, nije mi stalo do toga. Onaj gore vidi sve.
Kako to da se sa Novakom niste ni čuli ni videli pune tri godine?
– Ne znam i ne želim da se zamaram razmišljanjima na tu temu. Zvala sam ga neko vreme, ali mi se nije javljao. Posle sam dobila odgovor da bi mi se javio, ali da ne može da stigne. Njegov deda živi na Banjici i sa njim se često srećem. Jedno je sigurno, Novaku Đokoviću ništa ne zameram – govorila je za tabloid Svet.
Šta biste mu rekli kada biste ga sreli?
– Volela bih da obavim sa njim jedan psihološki razgovor. Na Noleta pritisak bližnjih ne utiče dobro, pa bih ga posavetovala da sve što mu ne prija treba da raščisti.
Hoćete da kažete da mu se porodica previše meša u karijeru?
– Može biti. Nole je introvertna, a Srđan ekstrovertrna ličnost, koja odmah ispoljava svoja osećanja. Malo je prgav, odnosno plahovit. Takav je i prema njemu, ali ne zato što ga ne voli ili ne razume.
Šta mislite, koliko će Novak moći da se održi na prvom mestu?
– Uz manje oscilacije, što je neminovno, bar će još pet-šest godina biti najbolji. Ali to je zbog toga što on to istinski želi, a ne zato što ga neko tera. To vam je kao neka droga, zavist…
Izjavili ste da Novak sledeće godine ne bi imao šansu da bude broj jedan da se to sada nije dogodilo.
– To je bila moja vizija. Da sad nije briljirao, sledeće godine već ne bi imao šansu da postane prvi igrač sveta. Analizirajući količinu rada, iscrpljenosti i svega ostalog, da sada nije dao svoj maksimum, naredne godine došlo bi do prezasićenja. A dolaze novi, mladi igrači od devetnaest godina…
Šta mislite o njegovoj devojci Jeleni?
– Ona je divna i ta ljubav na njega utiče veoma pozitivno. Pre šest godina došao je na moj trening i rekao mi: „Jeco, dođi da te upoznam sa mojom devojkom, tvojom imenjakinjom”. Veoma mi se dopala u samom startu. I tada je bila smirena, odmerena i pametna. Posle se ispostavilo da i ona zna šta hoće, ali ne u onom negativnom, materijalističkom smislu. Našli su se. Verujem da će svoju ljubav krunisati brakom i da će imati mnogo dece, jer ih on obožava.
Nego, kako ste se uopšte upoznali sa Novakom?
– Na Kopaoniku. Uočila sam jednog sićušnog dečaka koji je konstantno visio na ogradi i gledao dok sam trenirala drugu decu. Kako smo mi prelazili sa terena na teren, tako je i on sa nama. Tada nisam znala ni ko je, ni šta je, niti da njegovi roditelji tu drže palačinkarnicu. Isprobala sam ga i videla koliko potencijala ima u njemu. Tada sam rekla njegovim roditeljima: „Gospodo, imate zlatnog sina. On će u svojoj sedamnaestoj godini biti među prvih pet tenisera na svetu”. Kada sam to izgovorila, petogodišnji Novak mi je prišao i stavio mi ruku na bok. Znate, nas dvoje se fantastično osećamo, a da ne kažemo nijednu reč. Među nama vlada neraskidivi emotivni talas.
Kakav je bio kao mali?
– Bio je pravo spadalo. Mnogo je trenirao, redovno je išao u školu i prosto nije imao vremena da se bavi devojčicama. Bio je umoran.
A da li je voleo da uči?
– Jeste, nije imao probleme u školi, a ja sam se trudila da ne zapostavlja edukaciju. Voleo je da mu čitam poeziju, pogotovo Jesenjina, a Puškina je obožavao. Takođe, slušali smo i Betovena, Vivaldija…
Da li je kasnije razmišljao o novcu i zaradi dok je igrao na turnirima?
– Nikada, u startu je shvatio da tenis ne treba da igra zbog novca, i to je bilo veoma bitno za njegov dalji napredak. Zato i danas od njega i njegovih nikada nećete čuti da spominju novac i zaradu. Takođe, učila sam ga da bude human i uvek sam ga vodila kada je trebalo nekom nešto da darujemo i poklanjamo, kako bi video ozarena lica onih kojima je uručeno. Zato i danas nosi tu humanost u sebi – završila je Jelena Genčić izlaganje o Novaku, njegovoj porodici i karijeri.
Foto: Srbija Danas
Izvor: Story.rs/Srbijadanas.rs