Region Danas
To je samo jedan deo za koji su čuli mnogi, a u pomenutoj emisiji koju možete gledati samo na Blic televizijii u ponedeljak u 22 sata na kanalu 117 Mila Nađ priča svoju životnu priču.
Emisija “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” uobičajeno počinje razgovorom o detinjstvu i tome da li je gost željeno dete svojih roditelja, a Mila Nađ na to pitanje kaže:
– Moji roditelji su bili jako zaljubljeni, sećam se da su o tome pričali. Bila je velika ljubav i bili su strpljivi kad je bio u pitanju brak i porodica. Ja sam, da kažemo, kasno došla, mama me je dobila sa 35 godina, ali sam bila jako veselo dočekana.
“Kod mame je nastupila šizofrenija”
Rano detinjstvo je kaže Mila Nađ “bilo jako toplo i oni su bili u ljubavi i oboje su bili, da kažemo, zdravi u datom momentu”.
– Oni su se negde poremetili. Imali su razvod, razilaženje. Desio se taj prekid porodice. Kod moje majke je u nekom mom ranom detinjstvu nastupila bolest, izrazila se šizofrenija baš jako i to je dosta uticalo, uzelo je maha u njihovom odnosu. Isto tako kasnije u mom detinjstvu i odrastanju, tinejdžerskom dobu najviše – kaže Mila Nađ koja je zatim otkrila kako je ona kao dete doživela tu informaciju da mama boluje od jedne ozbiljne psihičke bolesti.
Foto: Blic TV / Ringier
– Pa, informacija i nije bila toliko strana koliko se to nekako i pretpostavljalo, s obzirom na način na koji je tretirala i kako je ona reagovala te epizode, gde se ona izgubi, gde nije racionalna, gde previše ide u nekom ekstremnom pravcu. Nama je već stan počeo da poprima taj oblik, kako da kažem, bolesnika u kući, tog nekog patološkog ponašanja, gde bi recimo zidovi bili prekriveni ikonama, bio je religijski tip šizofrenije, prozori bi bili zatvoreni u potpunost i prosto, nije se moglo hodati kroz stan normalno – kaže Mila koja je objasnila kako je sve to doživljavala:
– Trpi se, nema depresije, to ti je što ti je. Ideš dalje, gledaš da izvučeš maksimum iz svoje situacije. Ja sam navikla da sam u takvom okruženju i tu nema pomoći, prosto nekako vreme ti pomogne da odeš dalje. Ne razumeš druge porodice i ne shvataš zašto je kod njih tako i drugačije i skladno, što je tata prisutan… Ali, vremenom to nekako sve dođe na svoje, bitno je samo ne posustati.
“Majka je bila hospitalizovana na silu”, kaže Mila Nađ i dodaje:
– Bukvalno ja sam morala da isprovociram napade da bi ona bila privedena. To je bilo u dogovoru i sa lekarima i sa policijom. To su neki najneprijatniji trenuci detinjstva.
Pročitajte još
“Tata se odao flaši”
U tom trenutku Mila kaže da nije postojala, da je odgajana da ćuti i trpi, a onda iskreno kaže šta se dešavalo sa tatom u tom trenutku.
– Tata se odao flaši. Tata se odvojio, otišao, manje više nije bio prisutan jedno par godina. Viđali smo se vikendima, ali emotivno nije bio prisutan, nije postojao. Imao je svoje probleme sa kojima je kuburio. Kasnije, prosto, flaša je već toliko uzela maha da ga je to i odnelo na kraju, tu negde kada je kovid izbio 2020. – kaže Mila.
Foto: Blic TV / Ringier
Roditeljsku toplinu je našla u baki.
– Baka Mladenka je moja heroina, heroina mog detinjstva. Nikada me nije grdila, nikada nije bila namćor, uvek je bila topla, pozitivna i uvek je gledala da me nahrani, ne daj i Bože da fali hrane. Ali, prosto, Mladenka je nekako borac, sama za sebe namučila se. Ali, prava, prava vojvođanska baka, uvek proturi 100 dinara, onako, pod krizu, da niko ne zna, javna tajna. Prosto, žena koja je bila oslonac za sve i koja me je bodrila kroz sve, ali bila je i kritična kad sam porasla. Imala je sve, bukvalno, majčinski – kaže Mila koja je u nju imala poverenje i koja joj je bila sigurnost:
– Jedina vrsta sigurnosti. Samo sa njom ja nisam bila odrasla, a za sve ostale sam ja bila velika.
Mila sa bakom nije mogla da deli neke svoje tajne jer sa njom nije živela.
– U principu, svi ti momenti što sam ja htela da pričam i da delim, su nekako ostali neizgovoreni, jer nije bio ko da čuje – kaže Mila, a na pitanje da li je imala najbolju drugaricu odgovara:
– Ja sam neko ko, nažalost, ide iz jednog odnosa u drugi, koji je dosta loš. Kao dete nisam razvijala dovoljno samopouzdanja da prepoznam kad me neko ne tretira dobro. Imala sam jednu najbolju drugaricu od osnovne škole, pa do srednje, do drugog srednje, koja je, bukvalno bila jako loš uticaj i dosta me maltretirala, ali kad sam uspela dovoljno da se ohrabrim, da se rešim nje, onda sam na daljem putu opet sretala neke ljude koji nisu adekvatni za mene.
Foto: Blic TV / Ringier
Mila je kaže bila željna svoje porodice.
– Velike porodice, jer ja sam neko kome je porodica jako mala brojčano i nažalost porodice koja se gasi, jer roditelji su preminuli. Ja sam htela veliku porodicu sa puno dece da pod stare dane, kad mi dođu unuci, da je krcato, da to bude žurka.
Mila je imala još planova.
– Kad porastem velika, moje neko maštanje je bilo romantično, da ću ja naći tu neku ljubav svog života i da će to biti moja osoba u kojoj ću ja imati maksimalno poverenje, poštovalje, zajedničko vreme, da neću u principu više biti sama. To sad shvatam, ali nažalost nije se ispunilo.
Mila u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” priča i o prvoj simparitji i neuzvraćenoj ljubavi a onda se prisetila i svog poljupca i prve topline.
– To je bilo kratko, ali slatko. Sve su bili neki kratki susreti, a nije ih bilo puno. Prvi momak je bio kratkog veka, ali naravno, pošto je, vrdalo mu je oko puno, pa sam prekinula na vreme, tu sam bila dosta karakterna. Bilo je lepo. Najzad ući u taj neki momenat gde sam osetila tu nežnost koju sam baš stvarno jako želela, ja sam stalno čitala i romantične knjige, neki ljubići, pa to su takve ljubavi, takve fantazije. Ja sam u principu tipična devojičica – kaže Mila koja je kako ističe profesorka Slavica deo toga sačuvala i do današnjeg dana.
Foto: Blic TV / Ringier
Mila je bila dobar đak, ali kada je došlo do razvoda njenih roditelja kaže „meni je tu koncentracija…“
– To je bio treći razred, ja mislim da je to 12 ili 13, maje, deset godina, ne mogu da se orjentišem, gde je stvarno nastupila kriza u kući, razvod nije bio baš najlepši, plus, mamina šizofrenija se dosta počela ispoljavati, moja koncentracija je nestala, kao i moja zainteresovanost za školu.
Nije se stidela majčine bolesti
Mila se i pored svega nikada nije stidela majčine bolesti.
– Nikad, nikada. Bolest je uzela maha da je ona, čak i kasnije, u pedeset, izgledala kao da ima devedeset godina. I nikad me nije bio stid da je uzmem za ruku, da je vodim. Imala sam ja pitanja od strane školskih drugara, kao: “Ko ti je ta baba?”, kad me vida sa njom, reko: “Nije baba, to mi je majka”, ali prosto, deca nemaju filter. I to je u redu, ali sve to… Na njoj se tačno videlo koliko se namučila. Ona u tim svojim momentima, kada nije bila pri sebi, dešavalo se i maltretiranje i da me tuče, ali ona nije shvatala šta radi – kaže Mila koja ističe da nije zamerala majci, ali:
– Bilo je neprijatno, nisam zamerala, bilo je tinejdžerskog besa, sigurno, ja sad već više stvarno ne mogu da se setim, ali je mnogo više bilo tuge, da ne mogu da razumem zašto mora tako, zašto nema drugog načina.
Postala je majčin staratelj
Mila je pokušavala da priča sa roditeljima.
– Da, jesam pričala, pokušavala sam da pričam, ali sa mentalnim bolesnikom ne možete pričati. Osobu koju obuzme zavisnost, ona više nije racionalna da odgovara na pitanja. U momentima kada je trezan, to su bili malo ređi momenti, imao je epizode, kao i svaki alkoholičar, u nekim momentima jače, u neki momentima slabije, ali prosto kada je trezan, nije hteo da se dotakne toga, bio je ponosan. Nije hteo da priča o tome. A mama, opet sa druge strane, nije razumela, jer ona je za sebe bila zdrava. Njoj je njena realnost bila normalna – kaže Mila koja je ističe da majka nije bila spremna da ide na kontrole, da uzima lekove:
– To se dešavalo protiv njene volje. Ja sam joj davala sve terapije. Ja sam u jednom momentu postala staratelj, kad sam imala 20 godina, ali, ja se sećam jako velike griže savesti, jer svaka njena hospitalizacija je zahtevala silu u smislu, ona ne želi terapiju, znači, zove se Hitna, ona mora da ide, ide u prisustvu policije. I onda ide to optuživanje, ti si zvala protiv mene, a ne da razume da ona sebi šteti i škodi.
Foto: Blic TV / Ringier
Mila je imala grižu savest zbog svega.
– Griža savest. Bez obzira što je to za nju najbolje, to je užasno. Vi idete protiv majke, na silu je strpate u ustanovu. Prosto nije prijatno, ali jeste bilo za njeno dobro. U jednom momentu se ona jako lepo stabilizovala. To je bilo neverovatno, najboljih šest meseci provedenih sa njom. Ona je bila mirna, vesela, šalila se. Takva promena karaktera. Ali nisam bila staratelj u datom momentu i nije uzimala terapiju koju je trebalo – kaže Mila, dok se profesorka nadovezala da je onda ponovo upala u krizu na šta Mila kaže:
– I to mnogo goru, mnogo jaču i više se nije povratila. Lekovi su već slabo pomagali.
Mila tada nije imala vremena za školu.
– Tu nije bilo realno da se škola postigne. Bila je i finansijska kriza, majka nije zarađivala, tata je zarađivao tu i tamo, tako da sam ja bila oslonac da obezbedim hranu, da obezbedim lekove, u neki momentima i pelene za mamu. Škola nije mogla da dođe do izražaja. Ja sam završila Medicinsku školu i hvala profesorima koji su se trudili oko mene, ali koncentracija… Ja čitam, a to neće da mi uđe u glavu – kaže Mila koja je stekla status fizioterapeuta.
“Imala sam momenat i depresije i anksioznosti”
Iako je uspela da završi školu, Mila kaže da joj nije bilo lako, da je bilo trenutaka kada je plakala:
– Suza je bilo puno u tinejdžerskom dobu. Nije bilo šta drugo da se radi, kad ne možeš da pričaš, plači. Ali prosto plakanje ne donosi ništa. Bar ne u mom slučaju. Tako da sam smanjila suze, a pojačala sam moment za akciju što se tiče mog života svakodnevnog.
Foto: Blic TV / Ringier
Sebe je tada bodrila iako je došlo i do anksioznosti i depresije.
– Samo idemo dalje, prediši. E to je ono što volim sebi da kažem, prediši. Proći će. Ništa nije konstantno. Pa ni depresija. Ja sam imala momenat i depresije i anksioznost što je normalno u mojoj situaciji. Samo disanje i taj moment da znaš da će to u nekom momentu da prođe. To me je i održalo – kaže Mila.
U jednom trenutku Mila je odlučila da postane infulenserka koja se prvobitno bavila šminkom, o čemu takođe priča u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koju možete gledati u ponedeljak u 22 sata samo na Blic televiziji na kanalu 117.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic
