U Jugi je bila slavna, a danas su je mnogi zaboravili: Poslednje dane provela kao beskućnica sa bolesnom ćerkom

Gizela Vuković jedna od najvećih glumačkih diva bivše Jugoslavije, rođena je 5. septembra 1926. godine u Subotici i ostavila je neizbrisiv trag u domaćem pozorištu i filmu.

Ova talentovana umetnica, koju su na filmskim plakatima nekada oslovljavali i kao Giza Vuković, tokom svoje bogate karijere osvojila je mnoga priznanja, uključujući prestižnu nagradu Zlatna arena na Festivalu igranog filma u Puli 1968. godine.

Bila je članica Hrvatskog narodnog kazališta u Subotici, gde je postala prava zvezda i omiljeno lice publike.

Gizelin život bio je pun umetničkih uspeha, ali je njena životna priča tragično krenula nizbrdo.

Nakon što je iz rodne Vojvodine došla u Beograd, njena sudbina postaje obeležena brojnim problemima i nedaćama koje su je pratile sve do poslednjih dana života.

– Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Stanarsko pravo prenela sam na ćerku, a onda su stigle zlosrećne devedesete. Ćerkina agencija je počela da gomila dugove… Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu – ispričala je Gizela u jednom intervjuu, naglašavajući sve nesreće koje su je zadesile.

Prvi brak sa ocem njene ćerke Milice nije bio stabilan, a ni njen drugi suprug, slavni pevač Zvonko Bogdan, nije joj doneo sreću.

– O braku s njim ne želim da govorim. Razišli smo se davno i šta tu više ima da se priča. Manite me njega. Ne želim da ga se sećam – rekla je u poznijim godinama, sećajući se da je u ljubavi najviše patila.

Ljubav njenog života, kako je priznala, bio je glumac Josip Bajić.

– Za ljubav svog života, glumca Josipa Bajića, nažalost, nisam mogla da se udam. Bilo je raznih prepreka. Ali znam da me je mnogo voleo, a i ja, bogami, njega – istakla je ona jednom prilikom.

Teški finansijski problemi, koji su je zadesili u devedesetim godinama, doveli su je do ruba egzistencije. Gizela je izgubila sve što je posedovala, uključujući i sve uspomene, nagrade i fotografije iz mladosti.

– U tim neprekidnim seljakanjima izgubila sam sve fotografije. Nemam, deco, nijednu staru sliku, nijednu. Ne znam ni gde mi je ostala ‘Arena’ –govorila je glumica sa setom.

Njena situacija postala je još teža kada se njena ćerka Milica teško razbolela, a njen unuk Branko dobio dijagnozu autizma. Gizela, sada već krhka i oslabljena, nije mogla da napusti svoju porodicu.

– Ćerka Milica (66) danima je bolesna, ne ustaje iz kreveta, dok je unuk Branko autističan, pa vrlo retko izlazi iz sobe. Ja dalje od hodnika hotela nisam kročila nijednom u prethodnih 11 godina. Jedva se krećem pomoću ove stolice – izjavila je Gizela, iskreno opisujući teskobu svog života u malenoj hotelskoj sobi, u kojoj je provela poslednje godine.

Pomoć je ponekad dolazila od prijatelja i kolega, ali nedovoljno da reši njene probleme.

Zoran Đinđić, tadašnji premijer, jednom joj je dao donaciju, a deo dugova za njen smeštaj u hotelskoj sobi podmirili su Dragan Kojadinović i Voja Brajović. Ipak, Gizela nije želela da se preseli u starački dom, jer nije mogla da ostavi ćerku i unuka.

– Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem – rekla je sa suzama u očima pred kraj života.

Gizela Vuković preminula je 29. marta 2015. godine, u malom sobičku beogradskog samačkog hotela, u kojem je provela poslednjih 13 godina.

Njena priča, iako ispunjena glumačkim uspesima, završena je tragedijom i siromaštvom. Ostala je upamćena kao glumačka ikona koja je, uprkos svim nedaćama, bila vezana za svoju porodicu do poslednjeg daha.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/E.S./prenela:B.S.)