Tito je u akten-tašni čuvao tajnu o svom pravom identitetu? Nakon Maršalove smrti njegov lekar razvio je teoriju od koje podilazi jeza, sve je bilo pod ključem

Josip Broz Tito je preminuo 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan. Od tada su prošle 44 godine, a tokom njih razvijale su se brojne teorije zavere koje su se odnosile na nekadašnjeg predsednika SFRJ. 

Tajna Titove tašne

Matunović je autor knjige Enigma Broz: Ko ste vi, druže predsedniče u kojoj piše kako je Tito u akten-tašni – koju je uvek nosio sa sobom – čuvao tajnu o sopstvenom identitetu. Mističnosti čitave teorije doprinosi detalj da je tašna navodno bila od zmijske kože.

Prema Matunovićevim tvrdnjama, sadržaj torbe bio je osiguran ključem i malim katancem. Jedan od članova komisije za sređivanje Titove zaostavštine je nakon maršalove smrti otkrio Matunoviću da se u torbici nalazila kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata od jeseni 1915. godine, koji sadrži spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika poginulih u vreme bitke za Galiciju, piše u knjizi. Dr Aleksandar Matunović je napisao:

“Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata – ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari. Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke – Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove. Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza, prenosi Dnevno.hr.

Među poginulima se našlo i ime kaplara Josipa Franje Broza. Istoričar Marković odbacuje ovu teoriju, a dodaje i da je postojao mnogo veći broj priča o Titovom nacionalnom poreklu.

„Smišljane su teorije o poljskom Jevrejinu, Rusu, Austrijancu, Italijanu, ruskom Nemcu, Čehu, Mađaru, vanbračnom sinu bečkog Jevrejina, sovjetskom diplomati Lebedevu”, govorio je Marković.

„Za vreme rata se pominjao Kosta Nađ, Moša Pijade, pa čak i žena.”

Marković je rekao da je „jedan od najmaštovitijih publicista, Momčilo Jokić, tvrdio kako je Josip Broz u Pečuju zajedno sa Hitlerom i Krležom – hiljade Hitlerovih biografa nije doznalo tu tajnu) – pohađao Vojnoobaveštajnu školu i da je pravi Broz umro 1913. godine, a da je njegov identitet preuzeo austrougarski obaveštajac.”

„Doktor Matunović [tvorac teorije o akten-tašni], koji je kratko vreme bio Titov lekar, tvrdio je kako je pravi Josip Broz stradao u Rusiji, a da je Tito ‘tipičan predstavnik germanske rase’, verovatno Nemac iz Rusije, koga su Sovjeti ubacili kao agenta u Jugoslaviju.”

Marković podseća i na hrvatski film Josef iz 2011. godine. U ovom filmu, više prevaranata na Istočnom frontu u Prvom svetskom ratu, jedan od drugog kradu dokumenta mrtvog Josipa Broza.

Poslednji od njih je kasnije postao Tito. Marković ističe da ove maštovite hipoteze potiču od različitih izvora, između ostalog i od apokrifnih priča da Tita u više prilika nisu prepoznali ni najbliži rođaci i susedi.

„Prvo, te priče su uglavnom izmišljene. Drugo, njegova porodica se velikim delom rasula iz Kumrovca.”

„Tito je sam u prvoj Dedijerovoj verziji Priloga ispričao kako nije poznao brata Martina, niti ovaj njega, kada su se sreli na stanici u Bečkom Novom Mestu 1912. godine. Pre toga je Martin poslednji put video Jožu u njegovoj desetoj godini.“

Marković dodaje da je u svetu bez fotografija mnogo teže održati nečiji lik u uspomeni.

„Seoski ljudi s početka 20. veka [kakav je bio i Tito], uglavnom nemaju fotografije pre vojske, venčanja ili odlaska na školovanje.”

Jedan od ljudi iz okruženja Josipa Broza, koji je posumnjao i kasnije tvrdio da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao, je njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović. On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da “Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba”.

(Kurir.rs/BBC/M.J)