Malo ko zna da je u najuzbudljivijem periodu Zvezdan Anđić držao diskoteku u Frankfurtu, zbog čega ga u šali zovu poslednjim bosom iz Frankfurta, iako se Zvezdan nikada kriminalom nije bavio.
On je 2021. godine, eksluzivno za Espreso, otkrio neke pikanterije iz svog privatnog i poslovnog života. Suprug Tine Ivanović je tada izneo šokantne informacije, a mi vam ponovo donosimo intervju koji se danima čitao.
– Govorili su mi da sam poslednji bos iz Frankfurta, a ja zapravo bos nisam nikada bio. Ja sam bio čovek koji je tamo držao diskoteku, ponašao se fino. To je bio period od 1991. godine do 2006. Tada diskoteka je primala oko 1.200 ljudi i često i po 300 ljudi je ostajalo bez ulaznice, što je za taj period bio odličan uspeh.
Po čemu pamtiš taj period? Šta je na tebe ostavilo najjači utisak iz tog perioda?
– Pamtim i po dobrim i po lošim stvarima. Bilo je tu dobrih koncerata. Bilo je mirnih koncerata, ali je bilo i onih drugih, bilo je tuča… A najjači utisak mi je ostavilo to kada je Arkan poginuo. Neki Albanci su hteli to da proslave u mojoj diskoteci, a ja to nisam hteo da dozvolim. Oni su upali u diskoteku, muzika je u jednom trentku stala, oni su počeli da uzvikuju neke parole koje ja i nisam razumeo i onda su celoj diskoteci naručili piće i tu je nastala opšta panika. Obezbeđenje je počelo da se mršti: “Šta je ovo?” Znaš: “Poginuo je Arkan, daj celoj diskoteci piće!” Ja sam već video da nastaje belaj. Ja sam mirno njima prišao i zamolio sam ih da napuste dikoteku jer sam video da će ljudi da skaču na njih i da je gotovo. I onda sam ja pokušao to da smirim, da ih fino zamolim da izađu da ne bi došlo do masovne tuče. Oni nisu hteli, krenuli su da me guraju i onda sam ja krenuo da udaram jednog, drugog,trećeg, kako sam koga stigao i onda su oni krenuli na mene, pa se umešalo i obezbeđenje i na kraju je tridesetak ljudi učestvovalo u tuči. To je bilo krvi na sve strane. Ja sam bio ranjen. Nožem su me uboli u vrat i u nogu. Pored arterije su me uboli. Imao sam sreće. Ja sam mnogo iskrvario, pao sam u nesvest i probudio sam se u bolnici. Policija je sve blokirala tada, ali nije smela da reaguje, već je gledala tuču sa strane i čekala je da se smiri situacija da bi krenula da hapsi. Što je više policajaca pristizalo to je sve više ljudi bežalo. Policija je te Albance na kraju vijala pored Rajne. Nikoga nisu uhapsili na licu mesta. Nikada nikoga u životu prvi nisam napao, ali ko mene napadne ja znam da se branim.
Imao si situaciju i kada su ti ubacili bombu u diskoteku?
– Jedan klinac je ošamario jednu devojku u diskoteci. Maltretirao je druge devojke, šamarao ih je. Ja sam tada reagovao. Nikada nisam dozvoljavao da neka pijanica maltretira devojke po diskoteci. To sam i obezbeđenju uvek govorio da paze da takvih situacija ne bude, jer kada ima žena u diskoteci tada je puno, kada nema tu nema ni posla. Kod mene se nikada nije gledalo ko je koje nacionalnosti, iako je to bilo vreme kada se ratovalo u Bosni i u Hrvatskoj. I meni su pokazali ko je mladić koji maltretira devojke i ja sam prišao na podijum, ščepao sam ga za ruku i izbacio sam ga iz diskoteke. I on je meni posle pretio: “Zapamtićeš ti mene!” I on dolazi sledeće jutro pred fajront, vrata smo otvorili da izađe dim jer je bilo zagušljivo. Ljudi su otišli, ostao je samo personal. I ja sam krenuo i prema vratima je slučano pogledao konobar, slučajno je u tom momentu eksplodirala bomba i njega je geler pogodio u čelo. To je bio dečko, Milan, konobar koje je iz Šapca. Na svu sreću da je tada taj konobar ostao živ. Oni su bacili bombu da ubiju mene. Znali su da ja uvek negde stojim tu pored vrata.
U tom periodu si često imao oružje kod sebe, zbog čega si imao problema i sa nemačkom policijom?
– Mi smo uvek bili naoružani u klubu i ja to ne krijem. Policija mi je više puta oduzimala oružje. Plaćao sam kazne, kada advokati završe to je bilo posle tri do šest meseci uslovno. Sada to više nije tako.
To je bio period kada je naša država bila pod sankcijama. Koliko su ti pevači bili zahvalni što si ih dovodio u periodu kada je bila velika kriza u našoj zemlji?
– Trebalo bi da mi budu zahvalni.Estrada je mnogo para zaradila od moje diskoteke. Estradi sam mnogo para dao. To je sigurno bio milionski iznos, a možda i više. Pevači su bili zadovoljni dok su radili kod mene. Bili su zaštićeni, sačekam ih na aerodromu, pošaljem ih u hotel, pošaljem im obezbeđenje, posle nastupa ih odvedem u hotel, za nastupe su bili redovno plaćeni i sve sam to radio ljudski kao čovek. Pevači su radili i uzimali svoje novce, a kako je meni bilo to samo ja znam. Pre nego što sam počeo da držim tu veliku diskoteku sam držao jedan manji lokal. Posle sam kupio tu diskoteku za nekih 270.000 nemačkih maraka. Tada sam na početku dovodio velike zvezde jer je jako bilo bitno da nam velike zvezde dolaze. Bili su Brena, Čola, Ceca… I sećam se da je na otvaranju bila Maja Marijana i bilo je jako dobro. Ona je sledeći bio Željko Šašić, pa onda sam doveo Lepu Brenu, Draganu Mirković, Zdravka Čolića… To su sve bili koncert za koncertom.
U kakvom sećanju ti je iz tog perioda ostao Zdravko Čolić?
– Zdravko Čolić je najveći kralj kojeg sam ja upoznao u životu. On u tom periodu nije hteo da radi diskoteke, on je tada radio samo gradske dvorane, ali on je pristao da dođe kod nas, verovatno jer je znao koliko je ljudi mogla da primi naša diskoteka. Zdravko Čolić je tada imao zahtev da u diskoteci bude nemačko obezbeđenje. Ja sam svom obezbeđenju dao slobodno veče i angažovali smo nemačko obezbeđenje. Žene su poludele na njegovom koncertu. To je bio nenormalni pazar. Kada on nastupa tada se pije nenormalno. Taj koncert ću pamtiti i po tome što se na kraju moje obezbeđenje napilo i na kraju sam pred sam fajront sa Nemcima ja njih morao da smirujem.
Sa Miletom Kitićem si doživeo nešto što nije uobičajeno za pevače…?
– Mile Kitić je jedini koji mi je dva puta rekao za tih 15 godina koliko smo radili da izvadim toliko i toliko para iz koverte i da zadržim jer nije bio zadovoljan koliko je ljudi bilo, iako je diskoteka bila krcata. Nikada to nisam doživeo da mi je neko rekao da nije zadovoljan kako je prošao i da mi kaže da mu smanjim honorar. Mile je kralj. I ne hvalim ja sada njega samo zbog toga što mi je rekao da mu smanjim honorar. Mile je čovek koga narod obožava, Mile se grli sa narodom i on će ostati u mom srcu do kraja života.
U diskoteci su ti pevale i Dragana Mirković i Lepa Brena, koje su najveće zvezde. Po čemu ih se sećaš ih tog perioda?
– Brena je uvek bila pozitivna, otkačena, a Dragana je uvek bila ozbiljnija. Sa Brenom sam uvek mogao da se šalim, a sa Draganom nisam. Sa Draganom sam izbegavao. Žena drži do sebe i sa njom je smelo da se šali do određene granice, Dragana je uvek bila osetljivija. Ali Dragana je uvek pravila vrhunske koncerte i sa njom nikada kiksa nije bilo.
I tvoja sadašnja supruga Tina je pevala u tvojoj diskoteci?
– Tina je bila jako lepa i zgodna kada je pevala kod mene. Muškarcii su poludeli za njom. Ona je pevala dve-tri godine kod mene. I kasnije smo se mi smuvali. Bio sam na mukama u tom periodu. Uvek sam strahovao da je neko ne cimne, da je neko ne povredi. I ne samo za nju, ali za sve pevače sam uvek imao strah da nekog neko iz publike slučajno ne pogodi nečim. Taj strah sam uvek imao. Sada idem sa njom gde god da peva, bilo da je je to Evropa, Amerika i Australija i sada priznajem da imam nešto manji strah nego tada.
Jelena Karleuša sada odaje utisak da je nedodirljiva i da ne može tako lako da joj se priđe. Kakva je bila tada kada je radila kod tebe?
– Bila je dobra. Bila je velika pomama za njom. Ja sam se borio da prvo dođe kod mene u diskoteku. Ona je tada pevala svoj repertoar, ali se dešavalo i da je je tada ispunjavala želje kada joj neko poželi neki narodnjak da otpeva.
Đani je Tini i tebi venčani kum. Kako ste se Tina i ti uopšte upoznali da Đanijem?
– Pa, Đani je upoznao Tinu i mene. Đani mi je tada rekao ovim rečima: “Kada te upoznam sa jednom pevačicom neće ti biti dobro.” I stvarno je bila lepa devojka. I sada je ona lepa. Ona je tada u početku imala problem da dobije vizu i kada smo to sredili posle je sve bilo super. Ali ona je stvarno tada bila prelepa. Kada je ona došla u Frankfurt meni je tada nešto kvrcnulo u glavi. Posle je Tina u Beogradu rekla da želi da nam Đani bude kum jer nas je on upoznao.
Nikada se o tome nije pričalo. Ti imaš sina iz prvog braka, a Tina isto sina iz prvog braka. Vi nemate zajedničku decu. Zašto si se razveo od prve supruge?
– Sa prvom ženom sam se slabo i viđao. Ja sam često radio po diskotekama i kafićima i slabo smo se i viđali. Ona je radila u banci, ona je vodila neki drugačiji život i malo smo se udaljili. Moja bivša žena radi prvu smenu, a ja sam se u tri vraćao kući. Tada nam je brak bio na klimavim nogama, a ja sam u međuvremenu upoznao Tinu i onda se to promenilo.
A ti si ostao u korektnim odnosima sa svojim sinom?
– Ostao sam i sa svojim sinom i sa svojom bivšom ženom. U odličnim smo odnosima. I u toku noći da mojoj bivšoj ženi nešto zatreba ja sam tu za nju i uvek može da računa na mene.
S obzirom na to da si držao moćnu diskoteku, da li smatraš da Tina možda i nije u potpunosti iskoristila sve što je mogla u tom periodu? Deluje nekada kao da se povlačila i da nije baš uvek želela da bude u prvom planu…?
– Dosta njih kaže da Zvezdan nije dozvolio Tini da postane nova Lepa Brena. To nije tačno. Svako ima svoje mesto pod ovim nebom. Što neki naš fudbaler iz Srbije nije Ronaldo? Ne može! Tina ima svoje pesme, svoju cenu, svoju publiku i svoju karijeru i to je to. Brena ima svoju, Ceca ima svoju, Dragana ima svoju… Da li je mogla bolje? Pa, gde ćeš bolje od onog kada je izbacila pesmu “Bunda od nerca” pa sve do 2010. kada je bila najtražnija pevačica u Srbiji? Radila je po četiri dana nedeljno. Šta više od toga kada je ona u tom periodu po pola godine bila zauzeta unapred?
Bonus video:
(Espreso / Milen Vesović)