Region Danas
Naučnici nazivaju golubove i pacove ‘novom vrstom klimatskih štetočina
Razmnožavanje golubova i glodara postalo je alarmantni zdravstveni problem u velikim gradovima širom sveta, ali i u Srbiji
Golubova i sitnih glodara, pacova i miševa u već prenatrpanim gradovima ima sve više da je to postalo alarmantno pitanje i hitan zdravstveni problem za gradske vlasti velikih gradova u svetu, tako i u Srbiji.
Ovim vrstama klimatske promene i globalni rast temperatura pogoduju da se razmnožavaju nikad više nego ranije, a druge su zbog toga na ivici izumiranja.
Blic preporučuje
Da je ovaj gorući problem postao pošast 21. veka svedoči i to da se nedavno list “Politiko”, koji je specijalizovan za pitanja od globalnog značaja i uživa veliko poverenje čitalaca, bavi ovom temom u okviru projekta “Globalna politika: Živi gradovi”.
“Politiko” je u ovom istraživanju otkrio kako se u evropskim metropolama, poput Brisela, vlasti bore sa neprekidnim razmnožavanjem pacova i golubova. Oni ističu da sve više naučnih istraživanja ukazuje na to da rastuće temperature stvaraju idealne uslove za brže razmnožavanje pacova i golubova koji su tako postali klimatske štetočine, te ih naučnici i nazivaju “novom vrstom štetočina”.
Kako se gradovi bore sa ovim problemom i kome ljudi mogu da se obrate za pomoć a da to nije frulaš iz popularne bajke koji je grad sačuvao od miševa i sve ih isterao svojom muzikom?
A šta nam mogu golubovi? Mogu štošta
Ako se pitate šta jedan golub može nažao da uradi ljudima, odgovor je da može mnogo toga!
Za samo godinu dana jedan golub proizvede do 12 kilograma izmeta, a osim prljanja javnih prostora, taj izmet sadrži bakterije koje stvaraju rizik po zdravlje ljudi. Tu je naravno i nesnosna buka koju ove ptice popularno zvane “leteći pacovi” stvaraju od koje ljudi u gradovima ne mogu da spavaju!
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
– Ja sam sve živo zvao zbog golubova koji ne daju mira stanarima u zgradi u kojoj živim. Zaista mi nije bilo dosadno da sve institucije kontaktiram jer su mi se golubovi napili krvi. Noćima nisam mogao da spavam, svakog dana tu je izmet na terasi i u hodniku. Zvao sam gradsku inspekciju, ministarstvo, zoohigijenu… Niko ne rešava problem. Stavljali smo im so u vodu, ostavljali im piljevinu da jedu, ali ništa nije pomoglo da ih oteramo – oni su i dalje tu – kaže nam jedan stanar u Beogradu.
Ivana Novčić, naučni saradnik Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ranije je za “Blic” objasnila da se pre može govoriti o uticaju mikro klime na razmnožavanje golubova nego o uticaju globalnih klimatskih promena na njihov broj.
– Ono što znamo trenutno je da mikro klima u gradovima utiče na povećanje broja golubova. Zimi je temperatura u gradovima uvek malo viša nego u ruralnim sredinama što njima pogoduje za razmnožavanje – rekla je ona za “Blic”.
Foto: Jovo Mamula / Tanjug
Prema njenim rečima, golubovi se u gradovima nastanjuju iz više razloga.
– Njihov broj u gradovima ne zavisi isključivo od klimatskih promena, već od niza faktora koji su prisutni u gradovima, a koji njima odgovaraju. To je pre svega odsustvo predatora kao što su soko i jastreb koji se inače hrane golubovima. Jedan od razloga je i taj što uglavnom nisu proganjani od ljudi pošto je to zabranjeno jer gradovi nisu lovišta. Tako su se oni prilagodili na prisustvo ljudi i ne plaše ih se kao što se plaše divlje ptice. Bitno je istaći da u gradovima ima hrane na pretek što golubovima i te kako odgovara – objašnjava ona.
Kontracepcija za golubove
U Evropi su već krenuli u rat sa ovim parazitima, pa iako je u Briselu zabranjeno hvatanje i ubijanje golubova, grad je usvojio strategiju i instalirao hranilice za ptice sa hranom koja u sebi sadrži kontracepciju zbog koje golubovi privremeno ne mogu da se razmnožavaju.
Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija
Kako kažu, ovaj pristup je pokazao bolje rezultate od starinskog ubijanja golubova, a broj golubova je na nekim mestima smanjen i za 50 odsto.
Pacovi se preselili u gradove
Golubovi nisu jedine vrste koje se razmnožavaju kako se klima menja, evropski gradovi su takođe zabeležili drastičan porast broja pacova, jer im toplije temperature omogućavaju da zimi održe toplo leglo i da se razmnožavaju tokom cele godine.
Duško Ćirović, vanredni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekao je ranije za “Blic” da se ne može sa sigurnošću reći da li je promena klimatskih uslova dovela do toga da se u gradovima u Srbiji beleži porast boja pacova i ostalih glodara.
– To da klimatske promene utiču na porast broja pacova i glodara u Beogradu još uvek nije primećeno iz dva razloga. Prvi je jer ne postoji istorijat istraživanja, a drugi je su oni odlično prilagođeni životu u gradovima – rekao je u ranijem razgovoru za “Blic”.
Foto: Vladimir Živojinović / RAS Srbija
Ćirović ističe da pacova gotovo i da nema u prirodnim staništima.
– Njihove populacije u prirodnom staništu gotovo i da nema, jer oni sada samo naseljavaju gradove. U ostatku Evrope su miševi i pacovi potpuno napustili prirodna staništa i nastanili se u gradovima, jedino se sivi pacov može retko sresti u prirodnim staništima – kaže on.
Gradovi se dovijaju raznim strategijama kako bi se obračunali sa ovim štetočinama, pa tako u jednom gradu u Francuskoj puštaju tvorove u jazbine pacova kako bi ih odatle isterali, potom hvatali i ubili otrovnim gasom.
Profesor Ćirović preporučuje ljudima u Srbiji da za probleme sa pacovima i glodarima kontaktiraju nadležne organe ili firme koje se bave rešavanjem ovog problema.
Foto: Faceboook / screenshot
– U slučaju da ljudi imaju problema sa pacovima oni se mogu obratiti Zavodu za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. Takođe je tu dosta privatnih firmi koji se bave ovim poslovima. Uvek postoje ti akti za suzbijanje glodara, a stalno se sprovode te mere kontrole pacova u gradovima koje sprovodi gradska uprava – kaže on.
Blic
