Region Danas
Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je danas da će današnja temperatura biti za osam stepeni viša u odnosu na prosečnu za ovaj period godine kao i da se uprkos blagom padu temperature do kojeg će doći od utorka, očekuje još nedelju dana miholjskog leta.
Temperatura će biti iznad proseka za ovo doba godine, bez padavina, pa je ovakve dane moguće zvati poznim miholjskim letom, naveo je Todorović.
– Ovo je karakteristično za oktobar. Neki put je to u prvoj polovini, neki put, neke godine, u drugoj polovini. Imali smo i u prvoj polovini meseca nekoliko dana sa natprosečno visokom temperaturom, ali je bila česta pojava oblaka i kiša. Onda to nije po definiciji miholjsko leto. Podrazumeva se da je to jedan duži period suvog, sunčanog, stabilnog vremena sa natprosečnim temperaturama, a upravo to imamo poslednjih sedam dana – rekao je Todorović za Tanjug.
Od utorka pad temperature
Dodao je da iako sledi pad temperature od utorka za nekih tri do pet stepeni, i dalje će temperatura ostati dva do tri stepena iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine.
– Od utorka, kad počinje taj blagi pad temperature, biće nešto oblaka. Čak ponegde može da padne kratkotrajna slaba kiša, ako je neko primeti uopšte – ali ne možemo da se nadamo nekoj ozbiljnoj kiši – rekao je Todorović.
On je ukazao na to da je prosečna temperatura za početak novembra 14, a krajem novembra 8 stepeni Celzijusovih.
– Postoji vrlo brzi pad temperature u oktobru i novembru, kao što postoji brzi porast u martu i aprilu – rekao je Todorović.
On je istakao da još ne postoji metodologija kojom bi se pouzdano mogla utvrditi prognoza, već se može govoriti o verovatnoći, pa je tako verovatnoća da u novembru u nižim delovima padne sneg ispod 50 odsto.
– Tokom sledećeg pada temperature za sedam dana, to su 3. i 4. novembar, temperatura bi u nižim predelima, ona maksimalna, trebalo da bude negde od 8 do 12 stepeni, što je nekoliko stepeni ispod prosečne i to je jedna blaga varijanta svežijeg vremena – naveo je Todorović.
Čeka nas jedna od hladnijih zima?
On je ukazao na to da u Srbiji hladnu zimu sa velikim snežnim pokrivačem imamo na svakih 20 do 22 godine.
– Kad se uzmu podaci,1922. je bila ta situacija, 1942, 1962, 1984, 2005. i ako pratimo to ponavljanje, znači ne po strogoj zakonitosti, možemo da očekujemo da će nas zadesiti ta hladnija varijanta u jednoj od tri sledeće zime, ovoj ili naredne dve – rekao je Todorović.
Dodao je da se između dve hladnije zime, odnosno na svakih 10 do 12 godina, događa da jedan period bude znatno hladniji, kao što je to bilo u Srbiji 2012. godine.
Todorović je rekao povodom pomeranja sata na zimsko računanje vremena da je to zapravo pravo vreme Srbije, a letnje računanje vremena je veštačko.
On je ukazao na to da postoji povezanost vremena u svetu sa fenomenom El Nino i El Nina, ali da se ipak ne može govoriti o pravoj uzročno-posledičnoj vezi. El Nino je klimatski fenomen koji se javlja kada se površinske vode Tihog okeana zagrevaju iznad prosečne temperature, a El Nina se javlja kao suprotnost toj pojavi, odnosno tada se površinske vode Tihog okeana hlade ispod prosečne temperature.
– Postoji određena povezanost, ali prava uzročno-posledična veza ne postoji. To je suviše daleko da bismo mogli da tvrdimo da taj događaj u Južnoj Americi utiče na vreme kod nas. Sistemi se drugačije kreću. Sistemi ciklona i visokog pritiska imaju svoju neku drugu zakonitost – objasnio je Todorović.
Dodao je da svi procesi zavise od energije Sunca i uslova na Zemlji, kao i da su cikloni sa Atlantika glavni izvor svih vremenskih događanja u Evropi. Izvorište ciklona za Evropu i kod nas je Severni Atlantik, deo severne Kanade, oko Islanda i Labradora odakle ciklon niskog pritiska sa oblacima i kišom kreće.
– Po standardnoj putanji kretanja taj ciklon dolazi na Evropski kontinent, dolazi kod nas, oslabljen u odnosu na Atlantik – zaključio je Todorović.
