Region Danas
Porodilja J. K. prošla pakao 2018. godine, ona je na porođaju bila ispečena.
Srpska javnost svako malo iznova bude šokirana ispovestima žena koje su doživele pravu golgotu na porođaju u nekom od porodilišta. Poslednja u nizu je ispovest porodilje J. K.
U javnosti su se pojavile ispovesti lekarke Aleksandre J., koja radi u Norveškoj, ona je u pismu opisala traumu i jezive prizore iz jednog beogradskog porodilišta kojima je prisustvovala kao student Medicinskog fakulteta u Beogradu na praksi 2005. godine. Vređanja, omalovažavanja i strah za svoje i zdravlje bebe preživela je i Mirjana iz Beograda. U GAK “Višegradska” su se prema njoj odnosili gore nego neki čovek koji bez empatije maltretira životinje na ulici.
Poslednja u nizu se javila i J. K., žena koja je na porođaju 2018. godine bila ispečena. Pošto je sudski proces između J. K. i bolnice u toku, njeno ime i ime bolnice i redakcija Kurira neće otkrivati. Ova trauma joj je obeležila ceo život.
“Priče objavljene u vašim novinama su me podstakle da se prisetim kroz kakav pakao sam prošla na porođaju kada sam rodila zdravog dečaka 2018. godine. Vantelesnom oplodnjom suprug i ja smo iz prvog puta ostvarili želju za potomstvom. Baš na našu krsnu slavu Sveti Nikola postali smo roditelji i dobili sina. Tokom carskog reza sam bila u spinalnoj anesteziji i zadobila sam opekotine”, priča J. K. i dodaje:
“Od kukova do vrhova nožnih prstiju nisam osećala ništa, potpuno sam bila paralisana, ali svesna. Slušala sam lekare dok su razgovarali. U trenutku kada mi je doktorka elektronožem zasekla zid trbuha osetila sam neku vrelinu od kukova do grudi i miris paljevine. Bilo mi je čudno, ali lekari nisu reagovali, jer su bili potpuno zbunjeni. Elektroda koja je bila na mojim plećima se verovatno zapalila i zahvatila moju kožu koja je izgorela i na samom početku porođaja sam dobila opekotine od desnog kuka do same dojke u lumbalnoj regiji”, kaže ona.
Ona naglašava da je dete u tom trenutku još uvek bilo u stomaku i da pupčana vrpca nije bila presečena.
“Beba nije plakala kada su je izvadili iz stomaka, ja sam vikala da želim da vidim bebu jer mi je to bilo čudno. Svi su kolutali očima, nisu znali šta se zapalilo. Dečaka su odmah prevezli na neonatologiju u Beograd, dok sam ja već sutradan bila na transplantaciji kože, gde su mi sa zdrave ruke presadili kožu na izgoreli deo tela. Preživela sam pakao, bebu posle rođenja nisam videla, ni zagrlila jer sam ležala sa opekotinama u bolnici”, rekla je J. K.
Ona i suprug su bebu, kaže, videli tek posle mesec dana.
“Trauma za mene, bebicu, supruga, porodicu… Umesto da posle porođaja, koji treba da pamtim ceo život, odem kući s mužem i detetom, ja sam bila s opekotinama u bolnici, a beba sama, odvojena od mene. To je toliko uticalo na mene da i dan-danas imam neopisivi strah od običnog pregleda kod ginekologa, a samo zbog tog pakla nisam smela da se usudim na drugu veštačku oplodnju. Suprug i ja smo planirali da sin dobije batu ili seku, ali posle ovakve golgote ne bih se nikako ponovo usudila da rađam”, završila je ona.
Izvor: kurir.rs
