Region Danas
Načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu Vojno-medicinske akademije pre nekoliko dana upozorio je na alarmantan porast broja mladih sa srčanim problemima, uključujući i srčane udare. Kardiolog, prim. dr. Predrag Borović otkrio je zašto je došlo do ovih zabrinjavajućih brojki, ali i kako im stati na put.
Loše životne navike nas skupo koštaju
– Ako, na primer, majka puši u trudnoći, beba kada se rodi već ima početne probleme na krvnim sudovima. Na pedijatriji, na kardiovaskularnom delu, naši naučnici radili su istraživanje i svaka četvrta beba majke pušača imala je neko vidljivo oštećenje krvnih sudova i srca, a kasnije se ispostavi da ima i drugih problema koji se javljaju naknadno – napominje doktor Borović.
On ističe i da je čovek star onoliko koliko su stari krvni sudovi, tačnije, da će ukoliko živimo zdravo od starta i proces oštećenja krvnih sudova i srca ići dosta sporije.
– S obzirom na to da sam radio i na ginekologiji 19 godina, meni su trudnice dolazile u 9. mesecu, a potpuno pogrešno su živele, bez dovoljno zaštitnog materijala, voća i povrća, sa prženom hranom i kafom, a 35% njih je i pušilo. Majka je stvorila pogrešne navike kod deteta i tu nastaje prvi problem. Dete neće da jede voće i povrće nagrne na nezdravu hranu, često živi u atmosferi dima, a piju se i nezdrava gazirana pića od početka – priča on.
Foto: Shutterstock
Energetska pića upropašćuju krvne sudove
Kako navodi, nedavno je i Evropska zajednica, tačnije komisija za zaštitu potrošača, objavila apel roditeljima da ne upropašćuju decu i ne daju im energetska pića koja sadrže kofein i taurin jer doprinose stradanju krvnih sudova.
– Deca to piju u ogromnim količinama i kod nas, postaju nervozna, loše spavaju, ne pada im na pamet da jedu vitamine nego brzu hranu, i to u kasnim noćnim satima, san im je nekvalitetan zbog kofeina koji ga ruši i šta se dešava? Krvni sudovi ubrzano stradaju i umesto da budu elastični, prohodni i meki,postaju tvrdi, neelastični i nefunkcionalni – pojasnio je on.
Masna hrana potom stvara arterosklerotične naslage, napominje dalje naš sagovornik, oštećen krvni sud postaje sve uži, mladić i devojka ne osećaju ništa, a kuva im bomba u organizmu.
– Nažalost niko ih ne uči da jedu makar 400 grama voća dnevno ili 250 grama salate dnevno sa limunom, bez ikakvih su simptoma i kažu “šta mi fali”. Naslaga masti poraste, u nju se ubacuju soli krečnjaka, a oštećenje krvnog suda je nepopravljivo – priča kardiolog dodajući da je takva slika bila karakteristična za one u 50. i 60. godinama, a da se sad javlja kod sve mlađih.
Kada dođe do oštećena krvnog suda, mlad čovek počinje da oseća probleme, nema dovoljno snage, a misli da je rešenje, kako kaže Borović, da popije energetski napitak.
– Energetski napitak snažno podiže hormone stresa, povišeni hormoni stresa naglo podižu šećer i masnoće i sad ulazi u začarani krug. Više od polovine dodaju i alkohol u tu kombinaciju i sad doslovno nastaje pakao – naglašava.
Kombinacija ove dve stvari koju mladi vole je “paklena”
Doktor je za “Blic” otkrio i koja je to “paklena” kombinacija koja pokreće neobjašnjivu pojavu na srcu, tačnije istovremeno stimulisanje simpatikusa i parasimpatikusa, a mladi je često konzumiraju.
– Zašto smo protiv kofeina i cigareta? Ova kombinacija tera srce da radi brzo i stane, a to je paradoks, to u organizmu ne postoji. Kao kad bih nekom rekao ćuti i govori – objašnjava.
Krvni sudovi srca postaju sve zakrčeniji, ne bave se sportom, sede pred ekranima i onda nastaju problemi, kaže Borović, jer i kada krenu u neku aktivnost srce ne može da izdrži.
– Zašto? Srce danas napravi preko 100.000 otkucaja, u jednom minutu kompletna krv prođe kroz srce, a pod stresom, kafa i cigara na primer prave stres, krv prođe kroz srce i dva ili tri puta u minutu, skraćuje se vreme odmora srca i to je za srce ubistveno. Normalno vreme odmora srca je 0.003 sekunde i onda nastavi da radi, a tada su kofein i nikotin to blokirali i samo je pitanje momenta kad će srce prestati da radi, a ne uzimaju voća, ne uzimaju zaštitne materije, ne spavaju dovoljno i tu se hormoni poremete – napominje Borović.
Ugroženi i oni za kompjuterima i piloti
Cirkulacija je vrlo opterećena i kod onih koji rade za kompjuterima, ali i kod pilota, jer su im noge dugo savijene i može doći, upozorava Borović, do stvaranja ugruška, a potom i do srčanog ili čak i moždanog udara.
– Njima stalno stalno savetujemo da na svakih sat i po ustanu i prošetaju malo ili ako su u avionu da rade nogama, jer šta se događa, krvni sudovi koji ne rade se lepe, a u toku fizičke aktivnosti stvaraju se specijalne materije u krvnom sudu koje će odbijati da se ne stvori ugrušak i sprečiti eventualne posledice – kaže on.
Kako nastaje srčani udar
Puno masti u krvotoku, puno šećera, puno nezdrave hrane stvaraju uslove, priča Borović, da se stvori ugrušak, i to bez ikakvih simptoma. Ugrušak odlazi u mozak ili srce i to tako nastaje udar srčani ili moždani udar.
– Zamislite da 70, 80 godina srce kuca praktično bez odmora, kofein iz bilo čega razara te mostiće, srce gubi snagu istovremeno počinje i da preskače. Nama dolaze klinci u 20. godini, kada ih otvorimo krvni sud iznutra je kao kod starca – upozorava kardiolog.
Kako sprečiti srčani udar
Kako Borović napominje, čak i faktori genetike, tačnije predispozicija za srčano oboljenje, može da se promeni ukoliko se vodi zdrav život.
– Zato insistiram na voću i povrću, ako ih uzimamo onda ti faktori genetike su samo kao saobraćajni znaci. Ona se potpuno promeni, jer se organizam čisti. A ako se živi nezdravo onda se prolazi kroz crveno svetlo, a tu neko prođe, a neko ne – opisuje on.
Ističe i da je dovoljno da se u toku dana pojede oko 400 grama nekog voća i 250 grama neke salate začinjene limunovim sokom, i da tako možemo zaštiti svoj organizam.
Foto: Shutterstock
Voda vrlo važan faktor
– Vrlo važan faktor je i voda koja se ne pije dovoljno. Prosečan građanin Srbije treba da popije 2,8 litre vode. Međutim, nešto vode dobićemo iz voća i povrća, nešto metabolizmom glukoze itd – dodaje on.
Doktor savetuje i unošenje po dve čaše vode pre svakog obroka, kako bi se razredila krv.
– Treba uneti na prosečnoj temperaturi 2 čaše pre doručka, dve čaše pred ručka, minut dva pred jelo, jedna do dve popodne jer najviše srčanih i moždanih udara imamo u ranim jutarnjim časovima. Krv je gusta i srce tu gustu krv jako teško gura kroz krvotok i organizam vapi za vodom, pa mu dogovara da dobije vodu da bi se krv razredila – objašnjava.
Stres i depresija takođe pogoduju nastanku srčanog udara, pa je važno i lepo raspoloženje i pozitivna energija koja će nas voditi kroz život.
– Po nekim autorima 80% srčanih i moždanih udara bili bi potpuno sprečeni, ne bi se desili , kada bi ljudi slušali doktore – zaključio je doktor na kraju.
Dr Radinka Pekić, specijalista interne medicine, navela je ranije za “Blic” da postoji nekoliko ključnih koraka koje možemo preduzeti kako bismo smanjili broj mladih ljudi obolelih od srčanih bolesti:
Ne treba zaboraviti i držanje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi pod kontrolom, kao i dovoljno sna i upravljanje stresom.
Redovni preventivni pregledi ključni
Kada otići na preventivni pregled i šta sve uraditi
Da bi se sprečile ili lečile na vreme bolesti srca, svi bi do 40. godine barem jednom do dva puta trebalo da provere masnoće u krvi, a jednom u dve ili tri godine da provere krvni pritisak, rekao je za “Blic zdravlje” nedavno upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” profesor dr Petar Otašević.
– Posle 40. godine savetujemo redovne godišnje sistematske preglede, koji obuhvataju EKG, merenje krvnog pritiska i osnovnu biohemiju – masnoće u krvi, ali ne smemo da zaboravimo ni da izmerimo šećer u krvi, kao i da proverimo funkciju bubrega. Ukoliko bubrezi ne rade dobro, i ukoliko je šećer povišen, to isto može da dovede do kardiovaskularnih bolesti – kaže prof. dr Otašević.
Okidači za javljanje lekaru:
glavobolja
zujanje ušima
bol u grudima
loša tolerancija pri naporu
krv iz nosa
Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović uručila je danas generalnom direktoru beogradskog Aerodroma Nikola Tesla Šivoanu Remu dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), prvu koje je Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo nekom operateru.
