Prošle godine počasna, ove godine druga nagrada na Memorijalnom takmičenju za mlade kompozitore “Andrija Čikić”, u kategoriji od 10 do 14 godina, otišla je u ruke Bogdana iz Niša.
Malo muzičko remek delo, za klavir i orkestar.
Izvedeno na Kolarcu, a nastalo je u dečjoj sobi. Delo dvanaestogodišnjaka. Nije prvo koje potpisuje kao kompoziror, nabraja tri.
– Broj jedan je Rapsodija broj jedan u h-molu, broj dva je Rapsodija stvaralačke veštine u c-molu, broj tri – Notni put u a-molu – kaže mladi kompozitor.
Za njegova dela prošle godine počasna, ove druga nagrada.
– Ja mislim da Bogdan zaista živi muziku. Prosto je neverovatno koliko je on srećan i zadovoljan dok stvara“, navodi Bogdanova mama Ljiljana Andrić.
– Ja stvaram lepotu – zadovoljno je objasnio Bogdan.
Voli i džez, japansku kulturu, jezik pokušava da nauči sam. Pozdravlja nas na italijanskom, ali kaže da mu je muzika osnova svega i on je nju doneo u život ove, inače, ne muzičke porodice.
– Bogdan je naš život ispunio muzikom u potpunosti. Mi smo pre Bogdanovog drugog rođendana saznali da ima problem sa sluhom. Imao je obostrano oštećenje sluha i neko vreme nosio slušne aparate. Krenuo je na muziko terpiju, iz terapeutskih razloga. Na svu sreću, njemu se sluh potpuno vratio i on je od jednog deteta, za koje nismo znali da li će čuti i govoriti, postao apsolutni sluhista“, kaže Bogdanova mama.
Nisu znali da će najpre zavoleti klavir.
– Moj izbor je da volim Šopena, Betovena, Mocarta – poručuje Bogdan.
– On je, dok je još bio savim mali skidao kompozicije po sluhu. Imamo mlađe dete i ona je odlučila da se oproba u muzici – kaže Bogdanova mama.
– Prvo sam počela od brata, jer mi se mnogo sviđalo kako on svira klavir. Htela sam i ja da sviram, ali sam odustala i izabrala sam violončelo – objašnjava Bogdanova sestra.
Izvor: N1