Region Danas
Dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć za Blic otkrila je šta je krivac osećaja umora kod mnogih
Umor se najčešće povezuje sa nedostatkom ili lošim kvalitetom sna. Medicinska istraživanja utvrdila su da je odraslim osobama neophodno između 7 i 8 sati sna za očuvanje dobrog imuniteta i zdravlja. Ipak, umor ne mora biti uzrokovan lošim spavanjem, posebno ako se radi o hroničnom osećaju premorenosti.
Hroničan umor se od uobičajenog, svakodnevnog premora razlikuje prvenstveno po svojoj dugotrajnosti, ali i širokim spektrom psihičkih i fizičkih simptoma poput poremećaja sna, gubitka pamćenja, pada koncentracije, bolova u mišićima, glavobolje, vrtoglavice, nedostatka energije, i drugim.
Razlikujemo dve vrste hroničnog umora – fizički i mentalni, mada medicinska praksa pokazuje da se ova dva tipa uglavnom javljaju udruženo.
Fizički umor odlikuje manjak energije i lako umaranje pri obavljanju čak i najjednostavnijih zadataka, kao što je penjanje uz stepenice, a često ga prati slabost ili bol u mišićima. S druge strane, simptomi psihičkog umora su manjak koncentracije, problemi s pamćenjem, kao i učestala pospanost.
Dugotrajna telesna iscprljenost može dovesti do mentalnog zamora, ali neretko, psihički umor predstavlja uzročnika fizičkog nedostatka energije.
Dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć za Blic otkrila je šta je krivac osećaja umora kod mnogih.
– Naravno, ako se isključi mogućnost zaraze virusom kovid 19, onda su ove tegobe povezane sa vremenskim umorom i promenom vremena i vazdušnog pritiska. Krvni sudovi se šire, pritisak pada, pa se zato osećamo umorno, iscrpljeno, pospano – rekla je dr Stefanović.
Iako svi, kada se osećaju ovako, prvo počnu da preteruju sa kafom, dr Stefanović kaže da je to zapravo velika greška.
– Kafa je diuretik, pa povećanje količine daje suprotan efekat. Kafa prvo podigne pritisak, ali ga zatim i obori, pa se posle toga osećamo još umornije. Umesto mnogo mnogo kafe, potrebno je da pijemo što više vode i da jedemo malo slaniju hranu – savetuje.
– Obavezno je zato ovih dana kontrolisati hipertenziju, pa ako ona bude povećana, verovatno će biti neophodno povećati terapiju i ubaciti diuretik – rekla je dr Stefanović.
Izvor: espreso.co.rs
