Region Danas
Žarko Laušević, Foto: Beta / Milan Obradović
Legendarni glumac Žarko Laušević umro je u novembru prošle godine, a bio je čovek raskošnog talenta.
Osim što je bio brilijantni glumac, Laušević se pokazao kao talentovani pisac. U svojoj trećoj knjizi, “Sve prođe, pa i doživotna“, Žarko Laušević je objavio zatvorenički dnevnik iz Zabele gde je proveo dve i po godine, u koji je premešten iz crnogorskog zatvora u Spužu, u kome je bio 25 meseci.
On je između ostalog opisao i svoje s**sualno iskustvo iz zatvora, koje je kako kaže, hteo da zaboravi. Ipak, odlučio je da sve to zapiše u dnevniku, a potom izda u knjizi.
– Bilo je to pre nekih dve i po godine. Centralni zatvor u Beogradu. Možda najteži period mog dotadašnjeg robijanja. Ipak, jedna noć je bila drugačija. Nisam to i želeo na ove stranice. Hteo sam da zaboravim. Bilo je to negde oko moje slave, Đurđevdana.
Ona, ta medicinska sestra, me je, dan-dva ranije, molila za autogram… Bila je noć. Noću i sestre moraju da dežuraju. Ako nekom pozli – započeo je Laušević u svojoj knjizi.
Laušević je dalje naveo da je njegovom cimeru u samici broj 5. pozlilo, on je dozivao pomoć, misleći da će doći komandir Gojko, ali to se nije desilo.
Umesto Gojka, ušla medicinska sestra
– Pokušao makar, nisam ga izdao! Čekam, čujem neko došaptavanje, pa odmah zatim korake. Čudno odzvanjaju. Otvaraju se vrata. Žmurim, ko p**da. Savijen sam u pozi u kojoj je valjda trebalo da me zatekne „južna pruga“, da stvarno izgleda da mi nije dobro. Sa glavom nadole. Sa pogledom u pod. Tišina.
Čekam pendrek. Ništa. Malo podignem „suzni“ pogled – vidim ženske klompe! Gledam zglobove iznad klompi. Jedino u šta sam siguran je da Gojko i pored piskavog glasa ne bi nosio to vrstu obuće.
Polako podigoh pogled. Nisam ja imao mnogo vremena. Jesam li imao izbora? Spustila se, gurnula me i svukla mi trenerku. Ležim na hladnom betonu dok medicinska sestra kreće da me o***no nagovara. A prethodno sam imao zahtevnu dramsku scenu „sa sve plakanje i kukanje“.
Scena je kao u malo gorim filmovima za odrasle. Razmišljam, gde li je komandir? U onim najgorim p***ićima on bi sad naišao i priključio nam se. Nadam se da neće. Ne! Ne mogu. I sama pomisao da bih mogao „u trojka s piskutavi debeli Gojka“ potpuno mi sahranjuje libido.
„Ne sviđam ti se?“, prošaputa. Ima lepe, zdrave zube.
„Mom prijatelju u petici treba pomoć.“
„A tebi, šta tebi treba?“, pita me šapatom počeh sebe da ubeđujem da u stvari uopšte nije ružna – napisao je Laušević između ostalog u svojoj knjizi.
Bonus video:
(Espreso/Blic/Milica Štulović/prenela:B.S.)
