Region Danas
Milan Veruović, bivši telohranitelj premijera Zorana Đinđića, govorio je o atentatu na tadašnjeg premijera, zemunskom klanu, akciji “Sablja”…
Veruović ističe da se on bori za istinu o atentatu na premijera Srbije.
– Ne bih rekao da je moja borba za istinu hrabrost, već sam postao tas na vagi od 2003. godine koji pokušava da uspostavi istinu i realnost. Ja sam opisao događaj kako i dogodio, a sve ostalo je produkt onoga što smo izneli na suđenju, sve činjenice i tragove imate u mojoj knjizi. Događaj 12. marta nam ostavlja prostor javnosti da svako od nas donosi svoj sud – rekao je Veruović.
Medijska sila
Veruović kaže da su mediji najveća sila i da upravo oni vrše medijski linč i polarizaciju, kao što su to učili 12. marta 2003. godine.
– Ja sam sa Đinđićem bio od kraja 90-tih do strašnog zločina. Mi smo propustili kao država da imamo detalje tog događaja. Evo imamo primer Paf Dedija, koji je bio mnogima heroj, a evo videli smo šta se desilo i kako su mu presudili. Mediji su najveća sila, oni su i odlučili presudu 12. marta. Medijski linč i polarizacija tog događaja se dogodila. Mene ništa ne sprečava da dođem na Informer da govorim o atentatu, iako je ideološki na drugoj strani, mene ova strana na njihovim televizijama ni ne zove, jer ih ova priča ni ne zanima – objasnio je Veruović.
Neuspeh “Sablje”?
Prema njegovim rečima, akcija “Sablja” nije bila toliko uspešna, ali i da događaji u seriji ne pokazuju potpunu istinu.
– Sankcije tokom devedesetih i promene nisu shvatljive današnjim mladim ljudima. Izlazi serija “Sablja” koja će biti emitovana i biće sublimirana policijska akcija, kojom se tadašnji establišment hvali, ali je pitanje koliko je bila uspešna, jer je “Sabija” trebala da bude slobodarska, ali je na kraju zavladala oligarhija, duboka država i mafija uzela konce u ruke tog 12. marta. Isprovociran sam, ne treba da očekujemo istinu u seriji. Oni ne iznose istinu već filmski doživljaj i ključne stvari nećemo videti – kazao je Veruović.
“Sablja je bila paravan”
Veruović tvrdi da je “Sablja” bila samo paravan za vanredno stanje, a da je vanredno stanje imalo za cilj da duboka država i ratni profiteri krenu da upravljaju Srbijom.
– Da li smo postigli posle “Sablje” da nema više kriminala i droge, nismo. Imali smo i Belivuka sada, mi se samo ponavljamo, Zoran Živković ne treba da bude ponosan. Akcija je pripremana mnogo ranije i imala je zadatak da se napravi “bela knjiga” i onda naprave i zakoni o zaštićenim svedocima. Sablja je bila samo paravan za vanredno stanje, a vanredno stanje je trebalo da ima za cilj da duboka država i ratni profiteri krenu da upravljaju Srbijom – istakao je Milan Veruović.
Pobuna JSO nije uvod u atentat
Prema njegovim rečima, Jedinica za specijalne operacije nije kao organizacija učestvovala u atentatu na premijera Đinđića.
– Postojao je jedan postupak koji je zastupnik pokojnog premijera pokrenuo pred sudom. U postupku se zapravo radilo da je pobuna Jedinice za specijalne operacije bila uvod u atentat, što ja potpuno sporim, a to je i sud pokazao. JSO je bila najelitnija jedinica i država je morala da ima takvu jedinicu tokom ratova. Tokom promene vlasti, pokrenula se priča da se rasformira JSO. Jedni su završili u Meljaku, drugi se šetaju okolom, a treći su na pozicijama. Država je htela da opere ruke od JSO i hteli su da naprave da je država genocidna i da smo počinili zločine. Đinđić je tada rekao da u Srbiji stalno ima nekih protesta i JSO je imala pravo da pokaže svoj sindikalni revolt. Predstavljeni motiv ubistvo je Hag, a ja ih pitam da li je neko iz JSO završio u Hagu, naravno da nije – izjavio je Veruović.
Pokušaj atentata je bilo zastrašivanje
Veruović je govorio i o pokušaju atentata na premijera Zorana Đinđića.
– Bagzi je na kraju zaštićeni svedok i on je jedan od slobodnih zidara zaštićenih svedoka. Sam pokušaj ubistva Đinđića na autoputu sam i ja analizirao. Godine 2004, 2005. bila je priča da sam trebao i ja biti ubijen. Pokušaj atentata je bio zapravo zastrašivanje i pokušaj da se koriguje zakon. Dejan Milenković nije izvršio zadatak i nije udario auto Zorana Đinđića. Bagzi je pušten nakon toga i bio je pritvor od sedam dana. Zoran je shvatio tada da je ugrožen. Zemunski klan je imao diplomatske kontakte, medije i organizaciju. Vanredno stanje je samo bila zavesa za sve ono što se kasnije dešavalo – objasnio je on.
Nakon smrti Đinđića, Rusi otišli sa KiM
Veruović dodaje i da je premijeru Đinđiću prioritet bilo rešavanje pitanja Kosova i Metohije preko Rezolucije 1244.
– Imali ste događaj na Kosovu i Metohiji gde se Đinđić sastao sa Putinom, nakon što je ruska vojska zauzela aerodrom u Prištini. Prioritet je bilo da se primeni Rezolucija 1244, a ne da se dopusti divlja gradnja lažne države. Zoran je znao šta će da se dogoditi u budućnosti. Kada je ubijen Đinđić, Zoran Živković je rekao da prioritet Srbije više nije Kosovo, već evropske integracije, nakon toga Rusi su se okrenuli i otišli sa Kosmeta, a sad imamo američku bazu Bondstil – istakao je Veruović.
Đinđić je trebalo da preživi atentat?
Kako Veruović tvrdi, plan atentatora je bio da Zoran Đinđić preživi atentat i da to bude veliko upozorenje za premijera.
– Peti oktobar je bio igranka koja je izvršena zbog stranih interesa. Taj 12. mart je trebao da bude najveće zastrašivanje Đinđića. Imali su cilj da sateraju Đinđića u ćošak i establišment je hteo da sakrije prljave tragove. Svi su prećutali to jer su učestvovali u planovima drugih ljudi. Napravili su svoju bajku i istinu da bi sačuvali one koji su išli u Šilerovu, kao i establišment koji je imao veze sa organizovanim kriminalom. Oni su optužili suprotnu kriminalnu grupu, 12. mart je odlučio o kontroli ulice. Zoran je bio žrtva svega toga. Ovo je hipotetička pretpostavka, Đinđić je trebao da bude samo zastrašen, ali da ostane živ. Šešelj je namerno otišao u Hag, da ga ne bi zakačila “Sablja”. Šešelj je rekao da će biti “krvavo proleće”. Znao sam za obdukciju Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića, koji su stradali u Meljaku i jasno je da su ubijeni sa leđa i o tome moraju da govore svedoci. Zemunci su imali direktan kontak sa tužilaštvom – istakao je Milan Veruović.
Ne smemo da prihvatimo poraz
Veruović kaže i da je Đinđić hteo da ukoni i spreči interesne grupe, ratne profitere i obelodani kriminal.
– Amerikanci i Nemci učestvuju u stvaranju serije, to su isti igrači koji su i režirali sve. Danas u Srbiji imate 43 milijardera i 33 hiljade milionera, trebamo da izvučemo poimence ko je stekao posle 2003. godine kapital, to su interesne grupe. Ratni profiteri su raspodelili bogatstvo i danas imate tajkune koji vuku poteze. Đinđić je hteo da ukoni i spreči interesne grupe, ratne profitere i obelodani kriminal. Na kraju sam optužen da sam teoretičar zavere i nosim taj krst. Ostalo je mnogo nedorečenih tragova i mi smo prihvatili poraz i nismo se bavili suštinom samog događaja. Siguran sam da će istina izaći na videlo, kada budu odlučivali drugi interesi – zaključio je bivši telohranitelj premijera Zorana Đinđića Milan Veruović.
Kurir Web/Informer
