"Rekao je drugarici da ima neki čudan osećaj i da će se desiti nešto loše" Majka mladića stradalog u Novom Sadu otkrila kada se poslednji put čula sa njim

Četiri dana pre nesreće mladić je rekao drugarici da ima neki čudan osećaj i da će se desiti nešto loše. Imala sam i ja predosećaj, ali sam mislila da će preminuti moja bolesna baka koja ima 90 godina, a ne da ću ostati bez svog prvenca.

U crinini, natečenih očiju od plača, sa fotografijom sina u rukama, započinje ispovest majka (47), Beograđanina (27) koji je 1. novembra nastradao kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Neutešna majka ispričala je za medije kada se poslednji put čula sa sinom.

– Čuli smo se dan pre tog užasa i dogovarali da se vidimo. U petak sam se uselila u novi stan, nakon što sam se vratila sa puta. Planirala sam da za vikend sredim stan i da onda idem kod njega u Novi Sad, jer je poslednjih pet godina tamo živeo. Šalio se sa mnom i rekao: “Majka, videćemo ko će koga da iznenadi!”. Nažalost, iznenadio je on mene – kaže potresnim glasom i dodaje da se skamenila kada je videla vest o nesreći na novosadskoj stanici:

– Znala sam da je voleo da sedi na toj klupici na stanici, ali sam se molila da u tom trenutku nije tamo. Zvali smo ga, ali se nije javljao. Pozvao me je mlađi sin i pitao me je da li imam neki osećaj, ja potom njemu uputila isto pitanje, on je ćutao… Dogovorili smo se da javljamo ko prvi sazna neku informaciju.

Porodica od tog momenta preživljava pravu agoniju, a kako kaže majka, u jednom momentu je otišla u Policijsku stanicu Voždovac.

– Policajci su se spremali da me obaveste da sam ostala bez sina, ali ja sam ih preduhitrila svojim dolaskom. Nisu znali kako da mi saopšte. Pitala sam policajca šta on misli da li da idem za Novi Sad, klimnuo je glavom i počeo da plače…Dalje se ničeg ne sećam, znam da sam završila na podu – kaže ona i dodaje da je uspela nekako da ode do Novog Sada, gde je identifikovala telo na Institutu za sudsku medicinu.

– Kad sam došla na tu stanicu, nisam znala gde da ga tražim, da li tamo gde je pala nadstrešnica, ili tamo gde im pale sveće. Gde da tražim moje milo, gde? – kaže neutešna majka dok snažno grli i mazi fotografiju sina:

– Nisam mogla da čekam bivšeg supruga i sina da stignu, morala sam odmah da ga vidim. Ušla sam sama u tu prostoriju na Institutu za sudsku medicunu, ne znam ni ja kako. Imala sam snagu, želela sam da se uverim da je to moj divni dečak plavih očiju, moj nasmejani Stefan.

Majka stradalog mladića objašnjava nam da je imala brojne probleme dok nije preuzela telo sina, ali da je na kraju uspela dostojanstveno da ga sahrani. Kako nam je rekla, sinu nije obukla odelo.

– Moj sin je voleo da nosi trenerke i neke dobre patike, tako sam odlučila da se obuče. Stavili smo mu i telefon. Nemam snage da izbrišem njegov broj. Krenem, pa ne mogu, sve mislim zvaće on svoju majku – priča majka, dok suze samo liju niz lice:

– Ostaje mi žal što ga nisam zagrlila, što ga nisam dotakla poslednji put. Željna sam ga ostala.

I dalje ne može da prihvati da ga nema, iako je svesna da ga je sahranila.

– Ja svako jutro pričam sa njim. Skuvam nam kafu i mi tako pričamo. Pomislim, ljudi će misliti da sam luda, ali ja ga osetim, on je tu i nasmeje mi se – kaže ona.

Ispod ruševina, pored mladića život je izgubilo još 13 ljudi, dok je troje teško povređeno.

Pola srca mi je otišlo, druga polovina mi je za mog drugog sina.

Majka za medije kaže da nakon tragedije ima bojazan zbog mlađeg sina koji je ostao bez svog oslonca.

– Moj mlađi sin se dobro držao, a na dan sahrane kažu mi da se krio iz krsta i plakao. Duša moja. Pola srca mi je otišlo, a za drugu polovina, za mog drugog sina moram da živim. Moram da se trgnem – kaže ona i dodaje:

– Sedim tako i gledam u jednu tačku, a onda se trgnem i tražim mog sina. Plašim se sad za njega, on mi je ostao.

Tražim odgovornost odgovornih za nesreću

Majka nastradalog mladića, kaže da je bila jako tužna kada je videla da se skrnavi i ruši Novi Sad.

– Videla sam nešto malo na televiziji kako ljudi šetaju za naše najmilije koje smo izgubili. Hvala im na tome, ali mi je bila tužna slika rušenja grada. To je trebao da bude mirna šetnja. Tako su nas samo uvredili kao ljude. Mi to nismo hteli – kaže ona i dodaje:

– Odgovorni za ovu tragediju treba da odgovaraju. Tužiću one koji su doveli do toga da padne ta konstrukcija. Moje dete ništa ne može da vrati, ali neće ostati nekažnjeno. Takođe, jako je ružno i da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić krivi za to, pa nije on čovek zidao, možda je došao da obiđe radove, ali se ne razume… Ali svako ko je pogrešio i doveo do pada nadstrešnice, odgovaraće – zaključuje majka stradalog mladića. 

Izvor: Kurir