Region Danas
[ad_1]
Kremlj je u samo nekoliko dana napravio zaokret od 180 stepeni kada je ophođenje prema sirijskim pobunjenicima u pitanju. Tokom konferencije za novinare u Dohi, dok su pobunjenici predvođeni grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS) napredovali u svom pohodu, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov bio je vidno ljutit i ratoboran, te je naglasio da je HTS teroristička organizacija koju podržava Zapad i kojoj se “ne bi smelo dopustiti da zauzme teritorije u Siriji”.
Blic preporučuje
No, samo nekoliko dana kasnije Moskva i njeni mediji pod državnom kontrolom značajno su ublažili svoju retoriku. RIA Novosti i TASS, dve vodeće ruske novinske agencije, HTS su prestale da nazivaju “teroristima” i po novome su oni u Rusiji “naoružana opozicija”.
Foto: twitter/@DD_Geopolitics / screenshot
Naime, Kremlj je prinuđen da se snishodljivo ophodi prema pobednicima u Siriji i i potraži puteve osetljivih diplomatskih napora kako bi zaštitila svoju vojnu imovinu u toj zemlji. Moskva nastoji da osigura budućnost svojih strateški važnih vojnih baza u Siriji, koje je čine globalnim igračem na Bliskom istoku i Mediteranu, ali i u Africi – postrojenje u Tartusu jedina je ruska pomorska baza u toplim morima i jedino rusko sredozemno središte za popravak i dopunu zaliha, a vazdušnu bazu Hmejmim u Latakiji Moskva je koristila kao platformu za Putinove poslove na afričkom kontinentu i prebacivanje ruskih oružanih grupa u afričke zemlje.
Rusija je ojačala svoj položaj u Centralnoafričkoj Republici i državama regije Sahel, gde se odigrala serija vojnih pučeva putem kojih su vojne hunte došle na vlast. U Africi se grupa Vagner uplitala u ratne sukobe i građanske ratove u nizu zemalja i pružala zaštitu vlastima u zamenu za vredne resurse poput rudnika i uz to osiguravala uticaj Moskve na način na koji to sam Kremlj nije mogao da učini. Nakon sumnjive smrti šefa grupe Jevgenija Prigožina, koji je podignuo pobunu protiv Kremlja, kontrola nad ovim poslovima pod čvrstim je nadzorom Kremlja.
Na kocki vojne baze i kredibilitet
Rusija drži vazdušnu bazu u severozapadnoj Siriji i mornaričko postrojenje u luci Tartus otkako je vojna intervencija Kremlja pomogla predsedniku Bašaru al Asadu da preokrene nepovoljan razvoj događaja i povrati veći deo zemlje u građanskom ratu, koji je buknuo nakon brutalnog Asadovog gušenja prodemokratskih protesta širom zemlje koji su započeli 2011. godine.
Nakon pada režima Bašara al Asada, najvernijeg saveznika Kremlja na Bliskom istoku, Rusija se sada mora okrenuti diplomatiji kako bi očuvala svoj uticaj u Siriji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da ruske vlasti preduzimaju sve “potrebne korake za uspostavljanje kontakta u Siriji s onima koji su sposobni da osiguraju bezbednost vojnih baza”. Ranije je izvor u Kremlju rekao ruskim državnim medijima da su čelnici sirijske opozicije pristali da jamče bezbednost ruskih vojnih baza i diplomatskih institucija u Siriji. Ključno pitanje sada, kako ocenjuju posmatrači, jeste hoće li Rusija uspeti da postigne dogovor s novim sirijskim čelnicima da svoje baze zadrži i u budućnosti.
Foto: Valery Sharifulin / Tanjug
– Pretpostavljam da Rusija želi da zadrži baze ako može kroz pregovore – rekla je Dara Masikot, viša saradnica u Karnegi fondaciji za međunarodni mir. Resursi koje Rusi mogu da ponudi zauzvrat su, kaže, novac, nafta, gas i plaćenici.
– Važno je hoće li sirijska koalicija prihvatiti bilo šta od toga – rekla je ona u analizi “Gardijana”.
Moguće je da je ruska rana promena u pristupu urodila plodom. Za razliku od Irana, čija je ambasada u Damasku opljačkana, ambasada Moskve ostala je netaknuta. TASS je, pozivajući se na sirijske izvore, izvestio da opozicija “nije planirala da prodre” u dve ruske vojne baze.
Posmatrači spekulišu da bi Moskva mogla u Siriji da sprovodi strategiju sličnu onoj u pristupu s talibanima, koji su proglašeni terorističkom organizacijom od 2003. godine, da bi Kremlj nastojao da im se svidi nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu 2021. godine. Na kraju ih je Rusija u oktobru uklonila s liste terorističkih organizacija.
– Moskva radije ima posla s onima koji imaju moć i kontrolu, a odbacuje one koji ih izgube – rekao je Nikolaj Sokov, bivši ruski i sovjetski diplomata, a sada viši saradnik u Bečkom centru za razoružanje i neširenje oružja.
To Asada stavlja u poziciju nevažne osobe u Moskvi jer Putin od njega više nema koristi. Iako je Kremlj saopštio da je evakuacija Asada u Moskvu bila Putinova lična odluka, njegov portparol je naglasio da ruski čelnik ne planira javni sastanak sa svrgnutim sirijskim diktatorom.
Na kocki za Kremlj nisu samo vojne baze kao ključni resursi za sprovođenje svojih interesa i uticaja na Bliskom istoku i Africi, nego s njima i kredibilitet uopšte, koji je ionako već oslabljen ratom u Ukrajini. U tom smislu, Asadov pad je razoran udarac za Putina, koji razotkriva slabost Rusije, kako navodi “Tajms”. Opet je dovoljno obratiti pažnju na narativ i način na koji su o događanjima u Siriji izveštavali ruski državni mediji. Nekoliko sati nakon što su sirijski pobunjenici ušli u Damask, ruska državna televizija pokušala je da umanji značaj pada Asadovog režima za Moskvu. Ali, takav narativ bilo je teško “prodati”.
Foto: Mikhail Klimentyev, Kremlin Pool Photo via AP, File / Tanjug/AP
Kada je ruski vođa pokrenuo vojnu kampanju u Siriji 2015. godine, taj potez je u Moskvi prikazan kao dokaz da se Rusija ponovno pojavljuje kao globalna sila s potencijalom da izazove Zapad. Tokom idućih godina, Kremlj je potrošio milijarde evra na podršku Asadu, dok je ubirao plodove svoje vojne intervencije u obliku dve baze. Poruka je tada bila da je Rusija u Siriji da tamo ostane.
“Putin je sve sje**o u dve nedelje”
Do nedelje uveče, nakon što su Asad i njegova porodica osvanuli u Moskvi, propaganda Kremlja Rusima je odjednom poručivala da su dramatični događaji u Damasku relativno nevažni.
– Za nas je prioritet bezbednost Rusije, ono što se događa u zoni specijalne vojne operacije (u Ukrajini) – rekao je televizijski voditelj Dmitrij Kiseljov. Isti argument papagajski su ponavljali i drugi ruski mediji.
Međutim, nisu sve pristalice Kremlja bile jednako voljne da Asadovo svrgavanje shvate na način na koji je to prikazano. Iako je Rusija dala do znanja da planira da pregovara s novim sirijskim vladarima o budućnosti svojih vojnih baza, njihova budućnost je daleko od jasne.
– Ovo je kolosalan geopolitički poraz i gubitak naše vojne prisutnosti na Bliskom istoku, za koju smo se toliko borili zadnjih devet godina – napisao je Vojni doušnik, uticajni proratni vojni kanal na Telegramu.
Nema sumnje da je za Putina rat u Ukrajini važniji od svih drugih briga, no njegova mračna opsednutost pokoravanjem Kijeva pridonela je, smatraju analitičari, smanjenju sposobnosti Moskve da utiče na događaje drugde. Ruslan Puhov, voditelj istraživačkog tink tenka tanka Centar za analizu strategija i tehnologija u Moskvi, kaže da je sveobuhvatni rat Rusije u Ukrajini doveo do “slabljenja” vojnih i strateških sposobnosti Kremlja u Siriji, što je na kraju dovelo do kolapsa Asadovog režima.
Foto: Tanjug/AP
Sa stotinama hiljada vojnika raspoređenih u Ukrajini, Moskva nije mogla da pošalje dodatne snage u Siriju. Preraspoređivanje plaćenika iz plaćeničke grupe Vagner iz te bliskoistočne zemlje u istočnu Ukrajinu takođe je Kremlju ostavilo manje mogućnosti da podrži Asada, kaže Puhov.
– Lekcije intervencije u sirijskom ratu su očite. Prva i najvažnija je dobro vidljiva te pokazuje velika ograničenja ruske ‘velike sile‘ i intervencionističke politike u inostranstvu. Moskva nema dovoljnu vojnu snagu, resurse, uticaj ili autoritet za učinkovite intervencije silom izvan bivšeg Sovjetskog Saveza… Apsolutno je moguće blefirati o svojoj snazi i sposobnostima na svetskoj pozornici, ali važno je ne verovati u sopstveni blef – napisao je Puhov u ruskim novinama “Komersant”.
Retkost je da ruski mediji objavljuju ovako otvoreno kritičke članke, osim ako Moskva ne oseća potrebu da dopusti kritičarima da sebi daju oduška. Ali, Puhov u “Komersantu” ide još dalje.
– Rusija je prisutna u Siriji još od sovjetskih vremena, a Putin je sve sje**o u dve nedelje. I za šta? Za zauzimanje još jednog sela u Ukrajini? – zapitao se.
Foto: Ropi Zuma press, Gavriil Grigorov/Kremlin Pool / Zuma Press / Profimedia
Za Putina je Sirija bila važna i zato što mu je omogućila da izazove Zapad i testira novo oružje, što su dve stvari koje sada može da čini u mnogo većoj meri u Ukrajini. Postoji i zabrinutost da će Rusija, ako se potpuno povuče iz Sirije, prerasporediti svoje snage na front u Donbasu, izvršavajući tako dalji pritisak na ionako brojčano i oružano nadjačanu ukrajinsku vojsku. Činilo se da je Putinov pokušaj ponovnog zadobijanja i širenja uticaja Rusije izvan njenih granica krenuo uzlaznom putanjom nakon što je Kremlj zauzeo teritorije u Gruziji 2008. godine, aneksije Krima 2014. i uspešnog vojnog raspoređivanja u Kazahstanu početkom 2022. godine, kako bi Kremlj pomogao u suzbijanju protesta.
Ipak, od početka invazije na Ukrajinu pre gotovo tri godine, Putin je u gubitničkom nizu. Uprkos značajnim teritorijalnim uspesima u Ukrajini poslednjih meseci, Moskva nije uspela da svrgne predsednika Volodimira Zelenskog, niti da zauzme neki veći grad od prvih meseci rata. Ruski neuspeh u Siriji dolazi nakon neuspešnog mešanja Kremlja u politički život Moldavije, gde su propala ruska nastojanja, kako optužuje Kišinjev, da ova bivša sovjetska zemlja odbaci svoj put prema Evropskoj uniji i da se svrgne njenu prozapadnu predsednicu.
Pad uticaja u sopstvenom dvorištu
Prošle nedelje Rumunija je poništila rezultate prvog kruga predsedničkih izbora koji su završili pobedom Kalina Đorđeskua, proruskog ultranacionaliste koji je kritikovao NATO, EU i vojnu pomoć Ukrajini. Rumunske obaveštajne službe tvrdile su da je njegovu predizbornu kampanju poduprla “agresivna” ruska kampanja dezinformisanja koja se uglavnom vodila na TikToku. U Gruziji, gde je vladajuća stranka Gruzijski san optužena za zaveru s Moskvom kako bi se zemlju vratilo u sferu uticaja Kremlja, demonstranti su svake večeri na ulicama već gotovo dva nedelje zbog odluke vlade da suspenduje pregovore s Briselom o pridruživanju EU-u.
Foto: pavel bednyakov / Tanjug/AP
Kremlj takođe svedoči srozavanju svog uticaja i u drugim bivšim zemljama Sovjetskog Saveza. Prošle godine su ruske mirovne snage stajale po strani kad je Azerbejdžan pokrenuo munjevitu ofanzivu za ponovno zauzimanje Nagorno-Karabaha, što je dovelo do egzodusa cele jermenske populacije iz tog područja. Jermenija je optužila Rusiju da je dopustila Azerbejdžanu da etnički očisti regiju i u znak osvete je raskinula veze sa ODKB-om, organizacijom kolektivne bezbednosti predvođenu Moskvom.
U središnjoj Aziji, Kremlj se takođe pokazao nespremnim da se uključi se u granične sukobe između Kirgistana i Tadžikistana koji su izbili 2022. Dve bivše sovjetske države takođe su članice ODKB-a, ali je prepušteno Turskoj da posreduje u mirovnim pregovorima. Iako ne postoji uvek veza između rata i nesposobnosti Kremlja da nametne i održi svoj uticaj izvan svojih granica, gubici Rusije u Ukrajini uništili su verodostojnost Moskve i njenu sposobnost da pokaže snagu, ističe Ben Dubov, viši saradnik u Centru za analizu evropskih politika (CEPA). Moskva je iskoristila svoje raspoređivanje u regiji Bliskog istoka kao znak širenja svog uticaja.
– Putin je proveo veći deo svoje prve dve decenije na dužnosti obnavljajući ruski identitet kao svetsko-istorijsku naciju, onu koja će okončati hegemoniju Zapada i doneti multipolarni svetski poredak. Ta vizija je sada u rasulu – rekao je Dubov.
I Asad i Putin došli su na vlast 2000. godine, a državna propaganda obojicu je opisala kao spasitelje svojih nacija. No, za Putina bi pogled na Asada kako beži spasavajući život, dok su njegova vojska i bezbednosne službe položile oružje bez borbe, mogao oživeti sećanja na pobunu grupe Vagner prošle godine koja je nakratko zapretila da gurne Rusiju u građanski rat. Teško naoružane plaćenike dočekalo je veselo mnoštvo u južnoj Rusiji i stigli su na 20 kilometara od Moskve, pre nego što su prekinuli pobunu.
Foto: Ringier Origami
Ruski brodovi usidreni u blizini sirijske obale
Satelitski snimci pokazuju da su ruski brodovi napustili bazu u Tartusu na sirijskoj obali, a neki su se usidrili na pučini. Snimak koji je 9. decembra snimio Planet Labs pokazuje najmanje tri broda u ruskoj mediteranskoj floti, uključujući dve fregate s navođenim projektilima, usidrene oko 13 kilometara severozapadno od Tartusa, prenosi Rojters. Ostatak flote nije se mogao odmah locirati na satelitskim snimcima.
Prethodno je Rusija imala pet površinskih brodova i jednu podmornicu u Tartusu, prema analizi satelitskih snimaka BlackSkyja i Planet Labsa. Snimak koji je 5. decembra snimio BlackSky pokazuje svih šest plovila. Satelitske slike od 9. decembra potvrđuju ranije izveštaje ruskog ratnog blogera Ribara da su ratni brodovi napustili Tartus i zauzeli položaj uz obalu.
Blic
