Region Danas
Majci je izuzetno teško kada gleda svoje dete koje pati zbog bolesti, a sama ne može puno da pomogne. Upravo je majka Ervina Moranjkića, mladića iz Bosne i Heregovine, osetila tu bol, pošto je njen sin zadobio stenozu – suženje jednjaka koje mu je onemogućilo da živi normalno, odnosno, guta hranu, tečnost, pljuvačku i hrani se na usta. Ovo je njihova ispovest o tome koliko im je bilo teško, ali i kako borba i istrajnost udružena sa znanjem vrhunskih stručnjaka, čoveka može da vrati na kolosek normalnog života.
Ervin priča da je taj period bio jedan od najstrašnijih u njegovom životu, uz ogromnu podršku i borbu svoje porodice za lekove i hranu koja je veoma specifična za pacijente sa dijagnozom stenoze, a koja ne može tako lako da se kupi.
„U početku nije bilo toliko problema, osećao sam neke bolove u predelu grudnog koša. Međutim, nakon dva meseca, došlo je do potpunog zatvaranja jednjaka, i lekari su morali da ugrade sondu, preko koje sam se hranio narednih šest meseci. Kad mi je sonda ugrađena, dobio sam instrukcije da koristim čisto tečnu hranu, bilo šta što može da prođe na sondu“, seća se Ervin.
Sa druge strane Emanuela Moranjkić, Ervinova majka, ističe da je porodica sve to nekako preživljavala, jer je sin od starta bio veliki borac.
„To što nas je držalo najviše je činjenica da je Ervin bio toliko jak za sve nas, verujte. Nikad se nije žalio, nije izlazio, nije mogao jesti, i onda smo mi tako prateći njega izdržali sve“, podvlači Emanuela sećajući se tih veoma teških momenata.
Prekretnica nastaje u danu kada su odlučili da odu u privatnu kliniku i obave gastroskopiju. Tada saznaju da se jednjak potpuno zatvorio, nakon čega im je lekar predložio da se obrate stručnjacima MediGroup sistema.
„Nudili su nam da radimo proširivanje jednjaka i mi smo mislili da je to jednostavnjie, možda malo sigurnije, ali kad je Ervin bio na kontroli u Opštoj bolnici MediGroup, oni su nam rekli da je reč o jednoj izuzetno kompleksnoj operaciji jednjaka, ali su prihvatili da je urade“, priča majka, a sin se nadovezuje:
„Pred tu, glavnu operaciju nisam osećao neki strah, jer sam prethodno imao dve operacije. Nisam imao druge opcije, morao sam da verujem i to me je i spasilo! Pre operacije sam morao da se hranim na sondu, nekih četiri, pet meseci. Tokom tog procesa sam izgubio preko dvadeset kilograma. Bio sam baš, baš neuhranjen i zbog toga je i rizik te operacije bio veoma veliki. Pre operacije, nakon što sam stigao u bolnicu, vršile su se razne pripreme i pregledi, za koje samo imam reči hvale.“
Emanuela se priseća da je ceo tim iz Opšte bolnice MediGroup bio uz Ervina, ali i čitavu porodicu. Mogli su da ga vide odmah posle operacije i budu sa njim sve vreme. Ervin je, inače, u bolnici proveo još 20 dana. U početku je primao samo infuzije i nije ništa drugo smeo da jede.
„Nakon toga su počeli da mi daju neke sokove, a posle, i prvi obrok, da se baš dobro najedem“, kroz osmeh kaže Ervin koji danas normalno funkcioniše, radi, trenira, i kako posebno ističe – nema nikakvih problema.
„Sve mogu kao i pre. Koliko god izgledalo da nema izlaza, da je teška situacija, uvek se to završi i kao što se kaže – dođe svetlo na kraju tunela. Kada sam video kroz šta sam sve prošao i šta sam preživeo – više nemam straha“, ponosno priznaje Ervin Moranjkić, shvatajući da je jači nego što je mislio.
„Moji superheroji su upravo ljudi koji su mi spasili život. Jednostavno taj tim lekara iz Opšte bolnice MediGroup“, zahvalan je Ervin, dok mama Emanuela navodi da im je kompletno medicinsko osoblje ulivalo nadu da će sve biti dobro.
„I na kraju, eto, dobro je“, sa osmehom zaključuje majka ovog hrabrog momka.
Promo
