Region Danas
Bojim se da ne zaboravim njegov glas, ono slovo “r” koje je specifično izgovarao, pokrete, sliku i figuru. Svaki dan gledam snimke da ga ne zaboravim, jer to ne bi mogla da podnesem.
Ovim potresnim rečima za Kurir počinje svoju ispovest Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra Mitrovića (25) iz Malog Orašja, kog je 4. maja prošle godine bez ikakvog razloga ubio Uroš Blažić (21) zajedno sa još osam žrtava, dok je 12 ljudi teško ranio u svom krvavom piru. Uroš Blažić i njegov otac Radiša Blažić, pukovnik Vojske Srbije u četvrtak 12. decembra osuđeni su prvostepenom presudom Višeg suda u Smederevu na po 20 godina zatvora. Dobili su Blažići maksimalne kazne zatvora po našem Krivičnom zakonu, ali ta jednoglasna odluka petočlanog sudskog veća nije adekvatna, ni pravična kako je sudija Lidija Jovanovski i navela u obraloženju presude.
Sa presudom se ne slažu ni ožalošćeni članovi porodica žrtava, ali ni ostali građani zemlje koji su i dalje nemi nakon zločina koji je počinio masovni ubica Uroš Blažić te večeri.
– Presuda koja je donesena ubici je mala, tačnije premala. Znam da našu decu niko i ništa ne može da vrati, ali ovo je nepravedna odluka za sve one koji su ubijeni. Ta deca su bila divna, a neko im je oduzeo budućnost – kaže drhtavim glasom Biljana, koja je 50 dana sa ostalim članovima porodice bdila nad Petrom i molila se za njegovo zdravlje. Nažalost, Petar Mitrović izdahnuo je i pored lavovske borbe za život.
– Suđenje sam pratila koliko god ono bilo bolno. Nikada ne bi mogla da propustim tako nešto, iako je bilo teško. Suđenje se završilo, ali naša bol je iz dana u dan sve veća. Mi živimo, tačnije životarimo. Imam dva sina i unučad i zbog njih moram da živim. Kada je kuća puna, nekako dišem i funkcionišem, čim njih nema obuzme me tuga koja je konstantno prisutna. Ja moje dete nikada neću ni zaboraviti, ni prežaliti.
Svakog trenutka od tog 4. maja 2023. Biljana je tužna, lomi je bol koju oseća za sinom Petrom i misli da bi se on ljutio kada bi je video u takvom stanju.
– Sećam se dok je bio u bolnici, pitao me je da li sam plakala, odgovorila sam negativno, ali on je znao, video je da sam plakala… I tog dana kada je umro, verovatno je hteo da ne budem tu, da ga ne vidim u tom stanju. Ali ja sam bila tu – kaže ova hrabra majka koja dodaje da je od tog dana ništa nije isto.
– Petar je imao brojne planove, koje nažalost nije uspeo da ispuni. Trudimo se da ih mi realizujemo, da pokrenemo sve za šta je on živeo, radio i mučio se. I moji sinovi Nikola i Jovan se trude da rade sve što je Peca voleo. Trebalo je u septembru da se pokrene i folklorna grupa koju je Petar vodio u selu, ali do toga još nije došlo. Bio je omiljeni u društvu. Nije što je moj, ali je bio takav, najbolji.
Biljana se potom osvrnula i na to što uskoro idu novogodišnji i božićni praznici.
– Sledi bolan period godine. Nedostaje nam svaki dan, a posebno kad su praznici, svi smo tu, a njega nema. Moj Peca je voleo sneg, voleo je da pusti svoje lovačke pse da trčkaraju… Sad kad vidim da padne prva pahulja, tako me boli, slomi me – kaže ona sa knedlom u grlu.
Neutešna majka mladića koji je uvek bio nasmejan, neko ko je uvek bio vedrog duha, incijator svega što se dešavalo u smederevskom selu Malo Orašje, kaže da je ponosna na to što je on bio baš njen sin. Takođe, Biljana dodaje i da se nekako najbolje razume sa drugim članovima ožalošćenih porodica koje su, kao i ona, izgubili decu u krvavom piru pomahnitalog Uroša Blažića, koji ni tokom istrage, ali ni ročišta nije otkrio motiv zločina.
– Ista nam je tuga, pa se nekako najbolje razumemo – zaključuje naša sagovornica.
Neostvarena želja
“Majka i tebe ću sledeći put da vodim!”
Biljana Mitrović navodi da je njen sin Petar vodio i folklornu grupu, tačnije dečicu od prvog do četvrtog razreda.
– Petar je bio veoma ozbiljan, odgovoran i voleo je rad sa decom. Vodio je tu dečicu i na kamp u februaru na Zlatibor prošle godine. Tamo im je i kuvao, brinuo se o njima. Verujte, roditelji su bili prezadovoljni njime, atek dečica. Vodio je računa o mališanima što se kaže, više od bilo koje majke – kaže ponosno Biljana i dodaje da je nakon toga grupu vodio i u Severnu Makedoniju.
– Planirao je i mene da vodi sledeći put, rekao mi je: “Majka, i tebe ću da vodim sledeći put. Dopala bi ti se priroda tamo.” Nažalost, nismo to dočekali…
Kako nam je potom dodala sagovornica, deca koju je trenirao njen sin svakog dana tokom njegovog boravka u beogradskoj bolnici molili su se za njega.
– Ta deca su kada je Peca bio u bolnici svaki dan, nakon njihove nastave išli u crkvu i molili se da on ozdravi. Zamislite, koliko su oni divni i osećajni. To su deca koja su obožavala folklor, ali sada ne igraju, verovatno im je teško. Nadam se da će se uskoro to pokrenuti i da će opet zaigrati – kaže Bilajan Mitrović i dodaje da se nada da će i ona sama skupiti snage da se angažuje oko toga i pokrene jer je njen ubijeni sin to jako voleo.
“Sve me podseća na njega”
Neutešna majka Petra Mitrovića koji je ubijen kod spomenika Ravni Gaj u Malom Orašju, dodala je da je njen sin imao plan da se preseli u kuću pored njihove porodične.
– Peca je imao želju da se preseli u tu kuću, gde se omladina često i okupljala. Uvek je govorio da će njegovu sobu u kući da da starijoj bratanici, jer smatra da to treba da bude njena soba, a da će se on svakako preseliti i imati svoj kutak – kaže ona i dodaje:
– Do tog preseljenja nije došlo. Mi smo zajedno sredili tu kuću od kad njega nema. Boravim pretežno tokom celog dana u njoj, dođem predveče našoj kući da prespavam. Sve me nekako podseća na njega.
Sudija Višeg suda u Smederevu
“Izrečena kazna nije pravična i adekvatna, ali je jedina moguća!”
Viši sud u Smederevu 12. decembra doneo je jednoglasnu odluku da se prvookrivljeni Uroš Blažić i njegov otac Radiša, drugookrivljeni, kazne na po 20 godina zatvora.
– Sud je odluku doneo odluku na osnovu svih izvedenih dokaza. Uroš Blažić je priznao izvršenje svih krivičnih dela. Iz njegove odbrane i dokaza proizilazi način na koji je izvršio krivična dela. Dokazano je da je iz vatrenog oružja pucao upravo Uroš Blažić. Na to ukazuju svi dostupni dokazi i veštačenja. Kritičnom prilikom je postupao sa umišljajem, svestan svojih dela i zabranjenosti svog ponašanja. Sud je na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni Blažić učinio sva četiri krivična dela koja su mu stavljena na teret, sud mu je izrekao za svako delo pojedinačne kazne zatvora. Kada je u pitanju jedinstvena kazna zatvora, sud je bio vezan zakonom, jer je Uroš Blažić imao punih 20 godina i spada u kategoriju mlađih punoletnika, kojima ne može da se izrekne kazna duža od 20 godina – rekla je sudija
Lidija Jovanovski koja je inače, više od sat vremena iznosila objašnjenje presude.
Ona je rekla da je Uroš Blažić tokom preduzimanja svih radnji ispoljio upornost, brutalnost, bezobzirnost i odsustvo svake empatije, ostavljajuci oštećene bez pomoći i mirno napuštajući lice mesta.
– Napominjem da izrečena kazna nije niti pravična, niti adekvatna. Ovakva kazna je, ipak, jedina moguća – zaključila je Jovanovski.
