Region Danas
Ovih dana Srem je u žiži javnosti zbog lova na tartufe! Berači gljiva koji sa psima tragačima na Frušku goru i šume zapadnog Srema stižu iz
svih krajeva Srbije podeljeni su u klanove i svako ima svoju teritoriju, koju čuva oružjem!
Kako i ne bi kada se zna da kilogram kraljevskog belog tartufa, čuvenog u svetu po začinskim i afrodizijačkim svojstvima, Italijani i Francuzi plaćaju i do 5.000 evra!
Dobri poznavaoci prilika tvrde da u Sremu ima 250 poznatih lokacija za berbu tartufa, dok su tragači i lovci, uglavnom u pratnji svojih pasa rase lagoto romanjolo, često do zuba naoružani hladnim i vatrenim oružjem, spremni da ih upotrebe ukoliko neko zagazi u
njihovu “tetiroriju”.
– Poslednjih godina Srem je pravo ratište u ovo doba godine kada kreće lov na tartufe! Ozbiljni šverceri tartufari podeljeni su u klanove i kad “stave šapu” na neku teritoriju, spremni su i krvlju da je brane! Tu lete glave, truju se psi tragači konkurenata, dolazi do ozbiljnih tuča i obračuna! Bilo je teških povreda, tuku se kopalicama, ašovima, bejzbol palicama, a bogme bilo je i pucnjave – priča za Informer dobro upućeni Mitrovčanin, koji insistira na anonimnosti.
Foto: N. B.
Svež “lovac na tartufe” iz Sremske Mitrovice priča kako je počeo da ih lovi.
– Kad sam pre nekoliko godina ostao bez posla, potpuno sam se sa grupom poznanika posvetio
tartufarstvu. Vremenom sam odlično upoznao i kartografiju mesta u Sremu gde se mogu naći, što je naravno naša tajna, i kalendar rasta belog i crnog tartufa. Kako je reč o podzemnoj gljivi, koja raste na na pet do 20 centimetara ispod površine u nalaženju nam pomažu obučeni psi, obično jedan, a može i više – objašnjava on.
Zablude o psima: evo koji su najbolji za lov na tartufe
Priče koje kruže o rasi tartufarskih pasa, kaže, obična su besmislica, jer se, pored lovačkih pasa, pokazalo da su za dresuru najbolji domaći avlijaneri. Pas se najpre obučava bez tartufa, tako da mu se u početku kao mamac daje sir gorgonzola pomešan sa belim lukom, što se stavi u probušenu najlon kesu i zakopa. Kad pas nađe gljivu, uvek treba da se pohvali i nagradi.
U žiži interesovanja tragača u Sremu je beli tartuf, koji po kazivanju stručnjaka, raste u našim krajevima od oktobra do januara. Manji primerci od 25 do 50 grama prodaju se na kilogram po ceni od čak 5.000 evra, kolikoplaćaju ekskluzivni restorani u Italiji i Francuskoj. Taj novac, međutim, dobiju samo distributeri kojih je najviše iz Beograda, Hrvatske i Slovenije, dok se beračima po kilogramu plaća nekoliko stotina evra.
Foto: N. B.
Ovih dana, međutim, nailaze na crni tartuf koji je znatno jeftiniji, a cena kilograma je ispod 100 evra.
– U šumama Srema rastu i beli i crni. Od davnina među poznavaocima ove čudesne gljive postoji dilema koji je ukusniji i kvalitetniji – skuplji beli ili jeftiniji crni tartuf. Francuzi tvrde da je njihov beli najbolji i najkvalitetniji, dok smo mi Sremci ubeđeni da je naš dobar poput onog pijemontskog – kaže poznati sremski gljivar Rajko Barać, koji se gljivarstvom bavi pola veka.
Plodne lokacije u Sremu
Bosutske i Morovićke šume, kao i Nacionalni park Fruška gora su prirodna staništa ove skupocene gljive, a mesta Platičevo, Grabovci, Ogar, Klenak, pa sve do Surčina u Evropi su poznata po nalazištima tartufa, o kojima berači nerado pričaju.
Tartuf je gljiva koja živi u simbiozi sa belom topolom, lešnikom, hrastom ili kestenom, pa se u tim šumama može i pronaći. Članovi mikoloških društava, napominje Barać, tartufe “love” samo u edukativne svrhe, prezentujući ih na izložbama.
Prilikom potrage tartufari najpre prilaze čišćenju terena ili grebenarenju, kada se specijalnim štapovima ili grabljama skida lišće i prva humusna stelja, da bi se psima olakšalo traganje. Veštim beračima, tvrdi Barać, psi nisu ni potrebni, već se orijentišu prema jednoj vrsti muve. Ta takozvana tartufarska muva polaže jaja baš na tartufima, a može se videti kako lebdi na 30do 50 centimetara od njih.
Ko ih “lovi” u svetu
U traganju za tartufima Rusi koriste obučene medvede, Italijani svinje, dok se na Sardiniji u tu svrhu koriste koze. Mada Internet vrvi od trgovaca i posrednika, Barać napominje da trgovina tartufima u Srbiji još nije legalizovana, već se izvoze na evropsko tržište ilegalnim tokovima.
U hotelima ekstra klase tartufi su pravi delikates, obično se služe kao začin glavnom jelu, čija cena varira od toga koja količina tartufa je dodata.
Muškarci koji ih jedu, nema da brinu!
Osim po specifičnom mirisu, koji predstavlja kombinaciju sira i belog luka, tartufi su još od starih Egipćana i Rimljana poznati po afrodizijačkim svojstvima. Pominje se da je Napoleonovu impotenciju izlečila Žozefina, i to salatom od tartufa. U Sremu se prepričava legenda o carici Mariji Tereziji, koja je prilikom boravka u Morovićkim šumama obilato koristila pomoć tartufa u ljubavnim avanturama sa mladim sremskim konjušarima.
Dragan Ninković se iz Beograda vratio na porodično imanje u Koceljevu i napravio revoluciju!
