Region Danas
Potvrdom da su republikanci osvojili većinu u Predstavničkom domu Kongresa, novoizabrani predsednik Amerike Donald Tramp i njegova stranka osvojili su “Sveto Trojstvo” vlasti u Vašingtonu, što će novom predsedniku dati potrebnu moć da u potpunosti sprovede svoju agendu.
Čak i bez većine u oba doma Kongresa (Senat i Predstavnički dom), Trampova pobeda u predsedničkoj trci već mu je dala značajnu kontrolu nad američkom spoljnom politikom i sastavom savezne vlade.
Smanjenje poreza kao poklon bogatima
Ali, republikanski het-trik u Vašingtonu će Trampu dati mnogo veća ovlašćenja da sprovede svoje zakonodavne prioritete. Trampovi planovi pre svega uključuju produženje uredbi kojima je smanjen porez, poništavanje značajnih zakona koje je potpisao Džo Bajden i unapređenje konzervativne agende.
Jedno od predizbornih obećanja republikanaca koje se najčešće ponavlja jeste da će produžiti poreske olakšice koje je Tramp potpisao 2017. godine, od kojih bi mnoge trebalo da isteknu krajem 2025. Analiza nestranačkog Instituta za poreze i ekonomiju utvrdila je da bi trajno smanjenje poreza koštalo 288,5 milijardi dolara samo u 2026. godini i da bi neproporcionalno koristilo domaćinstvima sa najvećim prihodima. Oko 20 odsto Amerikanaca sa najvišim prihodima bi primilo skoro dve trećine te poreske olakšice, u poređenju sa samo jedan odsto za 20 posto Amerikanaca sa najnižim prihodima.
Zabrana abortusa kao test za Trampa
Nadalje, najveći strah demokrata je da bi republikanci mogli da iskoriste svu svoju moć u Vašingtonu da donesu zakone o zabrani abortusa širom zemlje. Tramp je rekao da bi stavio veto na takvu odluku, ali je toliko često izbegavao jasne odgovore na pitanja o abortusu da je čitava zemlja u strahu od njegovog poteza. Istraživanja su pokazala da su postojeće zabrane abortusa primorale doktore da pruže nestandardnu medicinsku negu, zbog čega su okrivljeni za smrt najmanje četiri žene: Džoseli Barnike, Nevaje Krejn, Kendi Miler i Amber Turman.
Sa većinom u oba doma, republikanci bi takođe mogli da izdvoje ogromna sredstva da pomognu Trampovom planu da deportuje milione migranata bez dokumenata, koji je postao centralna tačka njegove kampanje za reizbor. Dok su američki sudovi potvrdili da predsednici imaju mnogo slobode kada je reč o određivanju imigracione politike, Trampu će biti potrebno da Kongres obezbedi velika sredstva za izvođenje tako velike operacije deportacije.
Na pomolu masovne deportacije u Americi?
Tramp je nakon pobede na izborima rekao da za njegov program deportacije neće biti bitna cena, što je pokazalo koliko je istrajan u nameri da ovaj kontroverzni plan sprovede.
– Nije pitanje cene. Nije zaista, mi nemamo izbora. Ljudi su ubijali i ubijali, narko-bosovi su uništili zemlje, a sada će se svi oni vratiti u te zemlje, jer ne ostaju ovde – poručio je Tramp.
Kako bi sve namere ostvario u praksi, Tramp je odlučio da za direktora Agencije za imigracije i carine (ICE), odnosno “cara granice” postavi Toma Homana.
Homan već ima iskustva na ovoj poziciji i poznat je po antiimigrantskim stavovima.
Uništavanje Bajdenovog nasleđa
Pored unapređenja Trampove platforme, republikanci će gotovo sigurno želeti da unište ključne delove Bajdenovog nasleđa, uključujući Zakon o smanjenju inflacije (IRA). IRA je označila najznačajniji odgovor zemlje do sada na klimatsku krizu i podstakla je značajna ulaganja u energetiku u mnogim okruzima, što je navelo neke republikance da sugerišu da bi Kongres trebalo da sačuva neke od odredbi zakona, a druge ukine.
Ta dilema odražava potencijalni problem za republikance koji imaju punu kontrolu nad Kongresom: šta će oni učiniti sa Zakonom o pristupačnoj nezi (ACA)? Kada su republikanci poslednji put imali kontrolu nad sve tri poluge vlasti, tokom prve dve godine Trampovog prethodnog mandata, pokušali su, ali nisu uspeli da ukinu i zamene ACA. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson nedavno je sugerisao da neće biti “Obamakera” (Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti) ako njegova stranka dobije punu kontrolu nad Kongresom.
Poslednjih godina, obe stranke su iskusile muke vladanja sa tesnom većinom, a ti problemi mogli bi ponovo da se pojave u novom sazivu Kongresa. Tokom prve dve godine Bajdenovog mandata, njegovi zakonski predlozi su više puta blokirani u Senatu uprkos tome što su demokrate imale većinu, zbog zabrinutosti dva centristička člana njihovog poslaničkog kluba.
Kada su republikanci imali većinu od 52 prema 48 u Senatu 2017. godine, ipak nisu uspeli da ukinu i zamene ACA jer su se tri člana partije protivila predlogu.
Amerika između dve vatre
Uprkos potencijalnim izazovima tesne većine, Tramp i njegovi republikanski saveznici na svakom koraku jasno stavljaju do znanja da će iskoristiti svoju proširenu moć do zadnjih granica.
-Poverenje koje nam je ukazano pokazuje da je većina Amerikanaca željna sigurnih granica, nižih troškova, mira kroz snagu i povratka zdravom razumu. Sa ujedinjenom republikanskom vladom, ako zajedno dočekamo ovaj istorijski trenutak, naredne dve godine mogu rezultirati najvažnijim Kongresom moderne ere – poručio je nedavno Džonson u pismu.
Pošto je zemlja rastrzana između radosti i odbojnosti zbog mogućnosti da se Trampovi planovi sprovedu, u narednom periodu će mnogo će zavisiti od sposobnosti republikanaca da ostanu ujedinjeni.
Izvor: Srbija Danas/Blic
