Region Danas
Ruski reditelj Nikita Mihalkov proteklog vikenda je boravio u Srbiji, gde je domaća publika imala ekskluzivnu priliku da uživa u njegovoj predstavi “12”, koju izvodi sa svojim teatrom. Ovacije nakon skoro četvoročasovnog igranja nisu izostale, a čuveni umetnik na druženju s medijima nije krio oduševljenje prijemom kod publike.
– Svaki put sam oduševljen s kakvim gostoprimstvom sam u Beogradu dočekan. Reakcija publike u sali me je uverila da govorimo o zajedničkim problemima i temama – rekao je Mihalkov.
On se u Rusiju vraća sa Ordenom Svetog Save prvog stepena, koji mu je na svečanoj ceremoniji uručio patrijarh Porfirija.
– Za mene je ovo priznanje velika čast. Sveti Sava nije samo srpski svetitelj, njega poštuje ceo pravoslavni svet. Pitam se da li zaslužujem takav orden – odgovorio je Mihalkov na pitanje Kurira o prestižnom priznanju naše crkve.
Predstavu je prve večeri gledao i reditelj Emir Kusturica, a nas je zanimalo kako Mihalkov gleda na to što mnoge istaknute ličnosti u različitim branšama u današnjem svetu prolaze put od obožavanja do omalovažavanja, a sve zbog ruskog porekla.
– Najteže je biti prorok u svom selu, što je rečeno i u jevanđelju. Puškin je odgovorio na sva moguća pitanja, a na ovo je rekao: “Na pohvale i kritike gledam ravnodušno i ne treba se sporiti s glupacima.” Ako se osvrnemo na umetnost uopšte, sličnu sudbinu su doživeli mnogi. Pogledajte kako se švedsko društvo odnosilo prema Bergamu, kako su se u Italiji i Japanu odnosili prema Kurosavi. Ne želim da se poredim s njima. Odavno sam sebi rekao: “Vreme je sestra pravde”. Ono će sve postaviti na svoje mesto. Nešto što danas izgleda kao veoma dobro i moderno, ako to nije ono pravo, vreme će pokazati da li je tako, koliko god da je hvaljeno danas. Prave vrednosti mogu da budu kritikovane, ali da li će ostati prave, pokazaće vreme. Najvažnije je da sami verujemo u ono što radimo. Pitanje je da li je ispravno da nešto radimo kako bismo se dopali drugima… Svako može da uradi pravu stvar. Međutim, kao što sam već rekao, vreme je sestra istine i pravde – poručio je reditelj.
Publika je tokom vikenda mogla da vidi Teatar iz Moskve i predstavu “12” u režiji slavnog reditelja, koji se potpisuje i kao glumac, ali i koautor teksta zajedno s braćom Presnjakov. Komad je inspirisan njegovim filmom.
– Ne mogu da odredim da li više volim film ili pozorište. Oba su magična na svoj način. Magija mora da postoji u svemu što radimo – istakao je Mihalkov.
On se osvrnuo i na sedmu umetnost u modernom svetu, svetu konzumerizma, gde se sve stvara i nestaje neverovatnom brzinom.
– Nekad su filmovi pravljeni sa smislom, u vreme Džeka Nikolsona i Meril Strip. S pojavom tehnologije sve je postalo nečovečno. Umetnike su zamenili monstrumi. To se ne dešava samo na filmu, već i u društvu. Umetnost ima moć da oblikuje i menja društvo – istakao je reditelj.
Pričajući o umetnosti u modernom društvu, nadovezao se i na aktuelnu političku situaciju u svetu, koja obiluje ratnim sukobima i stradanjima. U tom segmentu je našao još jednu poveznicu između dva naroda.
– Srbi i Rusi su u sličnoj situaciji. Nisu to godine i dani, nego vekovi. Moramo da otvorimo vrata opsednute tvrđave. Kada razmišljamo budućnosti, moramo ostati verni sebi i svojim uverenjima. To je teško. Mnogi nas ne razumeju. Za njih smo samo stranci i tuđini. Međutim, ako smo mi slovenska civilizacija, onda je naša dužnost da je čuvamo i branimo – zaključio je Mihalkov.
