Region Danas
Više od polovine svetske proizvodnje hrane će biti ugroženo krizom snabdevanja vodom
Potreba za pijaćom vodom premašiće trenutnu mogućnost snabdevanja za 40 odsto do kraja decenije
Blic
Hitne mere su potrebne kako bi sačuvali resursi i ekosistemi iz kojih dolazi pijaća voda, jer je će u narednih 25 godina više od polovine svetske proizvodnje hrane biti ugroženo sve gorom krizom snabdevanja vodom, izazvanom zagađivanjem i uništavanjem prirode.
Ljudi su izbacili iz ravnoteže globalni ciklus kretanja vode kroz prirodu „prvi put u istoriji čovečanstva“. Ovim se pojačava globalna kriza kada je reč o vodi, koja može da dovede do haosa u ekonomiji, proizvodnji hrane i životima, tvrdi se u novom izveštaju Globalne komisije za ekonomiju vode.
Blic preporučuje
Polovina svetske populacije već se suočava sa problemom manjka pijaće vode, a taj broj će samo rasti kako se kriza sa globalnim zagrevanjem bude pogoršavala, navodi se u izveštaju.
Potreba za pijaćom vodom premašiće trenutnu mogućnost snabdevanja za 40 odsto do kraja decenije, zato što su vodosistemi širom sveta pod ogromnim pritiskom.
Komisija je utvrdila da su vlade i stručnjaci veoma potcenili količinu vode potrebne da ljudi normalno žive. Dok je 50 do 100 litara potrebno za higijenu, ljudima je u stvari potrebno oko 4.000 litara dnevno kako bi imali adekvatnu ishranu i dostojanstven život.
U mnogim regionima sveta, ta količina vode ne može da se dostigne, pa su ljudi, kako bi zadovoljili svoje potrebe, zavisni od trgovine hrane, odeće i potrošačkih dobara.
„Zelena voda“
Neke zemlje mnogo više uživaju u blagodetima „zelene vode“, koja predstavlja vlažnost zemljišta neophodna za proizvodnju hrane, nasuprot „plavoj vodi“ iz reka i jezera. Izveštaj Komisije utvrdio je da se voda kreće širom sveta u „atmosferskih rekama“ koje prenose vlagu iz jednog područja u drugo.
Oko polovine ukupnih padavina preko kopna potiče iz zdrave vegetacije ekosistema iz koje isparava voda nazad u atmosferu što stvara oblake koje potom vetar nosi. Između 40 i 60 odsto kišnice se generiše na taj način.
Kina i Rusija su glavni korisnici ovih sistema „atmosferskih reka“, dok su Indija i Brazil glavni „izvoznici“, pošto geografija njihovog tla podržava kretanje „zelene vode“ u druga područja.
– Kineska ekonomija zavisi od održivog upravljanja šumama u Ukrajini, Kazahstanu i regionu Baltika. Sličan primer je Brazil koji snabdeva Argentinu pijaćom vodom. Međupovezanost pokazuje da moramo da svrstamo pijaću vodu u globalnu ekonomiju kao globalno opšte dobro – ističe profesor Johan Rokstrom, direktor Istraživačkog projekta za klimatski uticaj Instituta u Potsdamu.
Saradnja ključna za očuvanje i jednaku raspodelu
Predsednik Singapura Tarman Šanmugaratnam navodi da zemlje moraju da počnu da sarađuju na upravljanju vodenim resursom pre nego što bude prekasno.
„Moramo da razmišljamo kako da sačuvamo slatkovodne izvore, kako da ih efikasnije koristimo, kako ćemo da obezbedimo pristup pijaćoj vodi svakoj zajednici, uključujući i one najranjivije. Ukratko, kako da obezbedimo jednakost“, dodaje Šanmugaratnam.
Globalna komisija za ekonomiju vode osnovana je 2022. godine i zasnovana je na radovima i naporima desetina vodećih naučnika i ekonomista kako bi napravila sveobuhvatan pregled državnih i globalnih hidroloških sistema i kako se njima upravlja.
Njihov izveštaj na 194 strane je najveća studija koja na globalnom nivou proučava sve aspekte krize pijaće vode i predlaže rešenja onima na rukovodećim pozicijama.
(RTS, Guardian)
Blic
