Robert Šok mesec dana je proveo bez kontakta sa spoljnim svetom i civilizacijom, nakon što se izgubio u šumi. Ovaj stanovnik države Vašington je preživeo mesec dana izgubljen u divljini, bez hrane, skloništa i odeće, a kaže da mu je to iskustvo “oduzelo nekoliko godina života”.

Kako je podelio u svojoj ispovesti. On je sa svojim ljubimcem Fedijem 31. jula stigao u Nacionalni park Nort Kaskades, u želji da istraži stazu od dvadesetak kilometara.

– Nisam planinar, ali volim da trčim. Ideja je bila da pređem deonicu i vratim se kući, bez drugih zadržavanja. Čak ni majicu nisam nosio, a u rancu je bila Fredijeva činija za hranu -kazao je.

Screenshot 2024-11-01 111932.png
Printscreen/Instagram 

Ispostavilo se da je to bila pogrešna odluka. Odlučio je da trči kroz šumu, a sa sobom je imao mapu.

Međutim zbog male nepažnje, ostao je izgubljen u divljni. Naime, momak nije znao da je ta mapa zastarela i da na njoj nisu ucrtane promene nastale nakon šumskih požara 2021. i 2022. godine, prenosi New York Post.

– Staza je nestala u jednom trenutku, ali me vodila moja radoznalost. Ne dugo potom izgubio sam orijentaciju – priča ovaj momak.

Nije imao signal na telefonu, počela je da pada noć, te je morao da napravi improvizovani kamp. Sledećeg dana mu se već ispraznila baterija. Tako da je ostao bez mogućnosti da dozove pomoć.

– Trećeg dana sam pustio Fredija, u nadi da će pronaći našu kuću. Tokom lutanja sam naišao na skrovište medveda, hranio sam se pečurkama – rekao je.

Kako su dani prolazili, Robert je sve manje pokušavao da dozove pomoć. Gubio je nadu da će preživeti. Pomirio se sa činjenicom da je zauvek izgubljen.

Screenshot 2024-11-01 111905 - Copy.png
Printscreen/Instagram 

Ono što nije znao je da ga je porodica tražila sa druge strane. U međuvremenu, njegova majka je obaveštena da su vlasti pronašle Fredija i Robertov automobil. Ona se uključila u potragu, a kasnije je ispričala da nikada nije ni pomislila da je njen sin stradao.

Kad je videla prizor umalo se srušila

Trideset dana od nestanka, Robert se srušio na obali reke Čilivak s teškom dizenterijom. 

– Osećao sam da je smrt blizu. Ležao sam na obali, polugo, i znao da neću preživeti noć. Odlučio sam da vrisnem još jednom – kaže momak za New York Post.

Taj poziv su čuli članovi organizacije Pacific Northwest Trail Association koji su se vraćali u svoj kamp, a nakon uređivanja dela šumskih staza. Tako je nesrećni čovek spasen, a u bolnici je proveo još mesec dana.

Screenshot 2024-11-01 111923 - Copy.jpg
National Park Service 

“Majka i očuh su sve vreme bili pored mene”, otkrio je.

Robertov oporavak se nastavlja u Ohaju, gde je odrastao, a on se nada da će uspeti da povrati godine “izgubljene u divljini”. Zanimljivo je da je preživeo jedući pečurke.

(Kurir.rs/I.M.)

 Bonus video: 

03:19
Zašto sve više Španaca posećuje Beograd? Izvor: Kurir televizija