"OD TA DVA KORITA SAMLELI SMO 6 DŽAKOVA" Jezivo svedočenje svedoka saradnika o sobi užasa Belivukovog klana: Otkrio koliko su bili plaćeni za ubistva

Današnje suđenje prekinuto

Suđenje je završeno za danas, a svedok saradnik Bojan Hrvatin nastaviće svoje izlaganje u petak 25. oktobra, gde je najavio da će da govori o ubistvu Pink Pantera Milana Ljepoje.

O ubistvu Radojevića

– Od toga se odustalo. Kada su se vratili, rekli su mi da se Radojević povezao sa nekim Crnogorcem, da preti Marku Budimiru da će da ga ubije, da će da mu udari na ženu i dete ako ne nađe njega. To nam je stvorilo nervozu, mi to nikada nismo radili. Belivuk mi je tada, par dana pre otmice, rekao da je moja uloga da pravim udes kada ga budu pokupili kod Laste. Tog jutra, saznao sam da treba da dođe sivim pasatom, malo je kasnio. Nebojša Janković ga je posetio, Đurić i ja smo napravili saobraćajku da niko ne prođe. U kući su bili MIljković, Belivuk, MIloš Budimir. Ja sam otišao prethodno da pokupimo kombinezone od nekog čoveka, svratili smo usput, uzeli i hranu i otišli do kuće u Livadicama. Ono što znam, pre otmice i ubistva, bio je plan da se napravi lažno pucanje na kuću Marka Budimira. To su otišli da urade Marko Miljković, Lalić i Budimri. Kada sam došao u kuću, zatekao sam Miljkovića, Radojevića i tu je bio Miloš Budimir. Pričali su sa Radojevićem, došli su i Draganić i Janković, doneli su pištolj, streč foliju i dali smo mu prvo da ispipa pištolj, da napuni šaržer. Onda je Janković uzeo pištolj i smotao u streč foliju. Tada smo doneli odluk da ćemo na Radojeviću biti MIloš Budimir, Veljko i ja – nastavio je detaljno priznanje svedok saradnik.

Zdravka Radojevića, kako je naveo, vezali su ga i oblepili mu traku preko usta, a onda ga on i Belivuk sproveli kroz garažu do skrivene prostorije.

– Obukli smo kombinezone, prvi put, za Mitića smo bili u donjem vešu. Belivuk je ima neki koji me podsećao na onaj kovid kombinezon, a Budimir i ja sive. Stavljali smo rukavice, gumene čizme a preko njih smo stavili kombinezon. Veljko je pitao “hajde braćo, ko će da ga reši”, Miloš je rekao “ja ne mogu, kum mi je”. Položili smo ga na zemlju. Ja sam doneo fosnu, njega smo položili da legne na stomak. Belivuk je uzeo sekiru i jednim preciznim udarcem Radojevića pogodio u vrat. U rešavanju tela, Belivuk je bio sa sekirom, ja sam zasecao, a Miloš Budimir je stavljao komade u mašinu. Bilo je problema, nestajala je struja ali smo završili sve – izneo je jezive detalje ubistva Zdravka Radojevića, navodeći da se “sve odužilo zbog problema koje su imali sa mašinom”, i da su potom očistili prostoriju, spalili kombinezone koje su nosili, Radojevićeve stvari, korita u koje su stavljali delove tela kao i fosnu. Potom su, kako je pojasnio, ponovo otišli do Dunava da prospu njegove ostatke u reku. I tada su, kako je naveo, odneli šest džakova. 

Hrvatin je potom otkrio i koliko para je dobio za ubistva. 

– Miloš Budimir je obukao gumirano odelo, a mi kabanice. Draganić je uzeo uže vezano jedan kraj za sebe, drugi za Budimira da ga ne odnese voda. On je ušao sa džakovima, zasekao donju stranu. Džakove smo potom, zapalili u jednom voćnjaku – završio je izlaganje o jezivom zločinu u kući, navodeći da je u danima posle ubistva Radojevića saznao da će “isplata da se čeka, da su mu uzeta kola i da je jedan mercedes otišao na Kosovo i Metohiju, “BMW” je navodno Miljković uzeo za sebe, pominjali su neke nekretnine i da će možda isplata biti u travi – naveo je i dodao: 

– Belivuk je rekao da ćemo dobiti po 10.000 evra. Tako je i bilo, desetak dana od ubistva, dobili smo prvu isplatu od po 5.000 evra, a posle još 5.000 evra – otkrio je koliko je novca dobio za ovo ubistvo.

O ubistvu Vukićevića

– Što se tiče Lazara Vukićevića, to je 14. oktobar 2020. Za Vukićevića, Radojevića i Ljepoju, nisam bio od početka kao za Veličkovića i Mitića. Za Vukićevića saznajem nekoliko dana ranije, da Belivuk, Miljković i Janković odlaze u Crnu Goru da probaju da otmu Mileta Radulovića Kapetana, za kog sam čuo da je posle ubistava u Grčkoj, počeo da sa Jovanom Vukotićem planira rat sa nama, da je bio visokopozicionirani škaljarac, i da je plan bio da sa njegovog telefona namame ljude. Naš zadatak je bio, kada oni to uspešno izvedu, odredimo mesto gde će doći Vukićević i Šarac. Oni su uspeli, Vukićeviću je poslata slika da je navodno Belivuk otet. Šarac je bio planiran za oko 18 sati, ali je odustao, Lazar Vukićević za kasnije i on nije odustao. Za tu akciju, braća Budimir su kupila fijat doblo, da se prevezu Šarac i Vukićević. Nemanja Đurić je trebalo da ih sačeka, Marko Đurić i ja da ih pratimo.

Kako je dodao, plan je bio da se ne ubije odmah, ali je u međuvremenu ubijen. 

– Tešić je bio čistač i pratnja, a Miloš Budimir, Lalić i Draganić su čekali u kući. Dogovor je bio da se Vukićeviću kaže da u jednu futrolu, koju smo imali da se stavi telefon da ne bi mogao da ga koristi. Predao je telefon, išli smo preko Vrčina na kući. Mi smo na vezi sa Miljkovićem, koji je u Crnoj Gori i u toku je sa akcijom. Ja sam se Smederevskim putem vratio. To veče, ili sutradan, Đurić mi je predao tu futrolu sa telefonom, Miljković mi je javio da ga uništim, bacio sam ga kod Beograda na vodi. Miloš Budimir me zvao da dođem, da zamenim nekoga, da učestvujem u prosipanju ali je padala kuća, pa su odustali. Od Đurića sam saznao da je prošlo sve kako treba, ali da je potegao pištolj, da su ga prebili od batina. Plan je bio da se ne ubije odmah, da se sačekaju Veljko i Marko da se vrate da ga ispituju ali je ubijen – završio je izlaganje o ubistvu Lazara Vukićevića, navodeći da su posle tog zločina svi osim njega otišli u inostranstvo. Iz inostranstva. Miloš Budimir ga je, kako je naveo, zvao i pitao da podmetne eksploziv pod automobil Zdravka Radojevića u novembru 2020. godine. 

“Samleli smo sve u šest džakova”

– Telo Nikole Mitića je bilo na podu. Bio je jedan ormar, wc šolja, neke flaše sa abrazivnim sredstvima. Uz levi zid je bila neka kao uvala, tu je bila česma sa crevom. Na zidu je bila jedna kesa, pitao sam Draganića, rekao je da je tu prostoriju pravio za uzgoj marihuane, bile su neke dve cevi. Tada prvi put učestvujem u uklanjanju. Napravili smo kocku od najlona. Na plafonu su bile kukice. Prvo smo postavili deblji najlon na zemlju, na pločice, a onda smo od ovog drugog tanjeg najlona, možda 4 puta 4, napravili te kocke. Svi smo ušli unutra, spajali sa trakama te kocke najlona. Miloš Budimir mi je rekao da će Lalić da bude sa sekirom, a da ja nožem. Imali smo dva korita, Budimir je znao kako da se sredi za mašinu. Na tim pločicama je bio jedan izbetoniram odvod, sa metalnom mrežom, u slučaju da neki delovi ostanu ne odu, nego da se pokupe. Prvo smo ispirali vrelom vodom, pa tim abrazivnim sredstvima, prethodno smo skupili najlone. Dok smo mi čistili, Lalić i Budimir je bio u garaži. Ja sam sa Draganićem doneo korito, Draganić je uzimao i određivao koja će količina da se stavlja u mašinu, a Budimir je pratio koji se deo stavlja. Od ta dva korita, samleli smo u šest džakova – otkro je jezive detalje uništavanja tela pokojnog.

Džakove su potom, kako je naveo “kada su sve skockali i sredili”, odvezli do Dunava.

“Sad si sa škaljarcima, jurićemo te”

– Miljković je onda komunicirao sa Vukićevićem, rekao mu je “bili smo dobri, a sad si sa škaljarcima, jurićemo te”, on mu je odgovorio da nije ni sa kim da je sam. Miljković mi je posle, kada sam otišao, pisao da li hoću u treću smenu, rekao sam da hoću, ali me nije znao. Sutradan su mi rekli da nije bilo potrebe za trećom smenom, jer su ga ubili isti dan. Rekli su da idem sa Lalićem i Milošem Budimirom da idemo u kuću u Ritopeku da se rešimo tela. Usput smo kupili neku hranu, koliko se sećam, vozio je Spasojević, neki žuti kedi. Ja sam tada prvi put otišao u kuću u Ritopeku. Nikola Spasojević je otišao, tada sam prvi put video i Draganića, bio je iznenađen što me vidi jer mu nisam poznat. Rekao je da ja uzmem da kosim a da će oni da rešavaju. Ušao sam u garažu, video sam unutra frižider, police do kraja zida, sto na kom je bila stega i u samom uglu je bila industrijska mašina. Ranije, moram da kažem, Miljković mi je rekao “imamo prostoriju kao iz Netfliks filmova” – nastavio je priznanje Hrvatin.

Tada je, kako je naveo, prvi put video kako pomeraju policu i velikim šrafom otvaraju vrata. Potom je morao da se savije da bi prošao u prostoriju.

O otmici Mitića

– Gladali smo na te zgrade, pa na Titov grob, pa na Hajd park, ništa nismo navatali. Belivuk je napravio grupu na Skaj za taj posao. Miljković je čak napravio foru, da izađe sa svojim blindiranim automobilom, da Belivuk izađe na drugi izlaz, da pomognu da vidimo da navatamo nekoga. U drugom delu dana, oni su isplanirali da odu kod svog advokata koji se nalazi u Lisičjem potoku i da eventualno tada kada krenu vidimo da li će neko tada da ih prati. Otišli smo na ručak na pauzu u Milošev konak, Miloš Budimir, Tešić, Nemanja Đurić, Lalić. Da bi poboljšali komunikaciju, Lalić je odneo i doneo čak i motorole. Veljko i Marko su bili mamci, prošli su pored Cecine kuće, ka Belom dvoru, pa na Lisičji potok. Jedna ekipa je stajala kod blagajne, jedna kod Marakane i jedna gore ka Bulevaru. Tešić i ja smo stajali kod Marakane, kod Cecine kuće i odatle gledali da li ih neko prati. Kada su krenuli sa stadiona, sve su javljali, kod skretanja ka Dragiše Mišovića, javljeno je da je za njima krenula crna “honda”. Mislim da je kod Veljka bila motorola i da je i on potvrdio. Išli su njihovi automobili, pa škoda sa obezebeđenjem, a onda honda. Mi smo krenuli za njima – nastavio je Hrvatin detaljno da govori o otmici Mitića.

Kako je naveo, čuli su na vezi kako neko javlja “imamo ovoga, imamo ovoga, sa nama je”.

– Nas je uhvatio semafor, a Miloš Budimir je javio da je Aleksandar Šarac u kolima pored nas. Nisam ga prepoznao, znao sam ga. Mi smo mislili da izletimo, da hvatamo i njega, ali je Belivuk javio na grupu “gde ste ljudi, vraćajte se, trebate mi” i mi smo krenuli nazad ka stadionu. Ušli smo u restoran, zatekao sam pokojnog Nikolu Mitića, sedeo je sa strane, tu je sedeo i Senad Rešović Svi smo ulazili. Miljković mi je rekao da ih je pratio, da su oni zastali, da je on prošao, da je Miljković izleteo, nabo ga levim krošeom, da je bio neodređen da li ih je pratio ili ne, uzeo mu je Skaj na kom je bio Posejdon. Ja sam ga pitao za koga prati, rekao je za Vukićevića, da ne zna Šarca i da će mu dati neke pare. Nisam video da ga je neko udario, osim mene koji sam ga ćušnuo par puta u stilu “ti ćeš da nam praviš probleme”. On je bio pretučen kada sam stigao, ali nisam video da ga je neko tukao – rekao je Bojan Hrvatin, navodeći da se dalje pričalo o tome kako su čoveka oteli na sred ulice, da tu ima puno kamera i da to mora da se reši – dodao je. 

“Bio sam u kontaktu sa Goranovom udovicom”

– Bio sam posle u kontaktu sa Goranovom udovicom Jelenom i Čikagom, koji je bio njegov poslovni saradnik. Sa Goranom i Čikagom sam se uglavnom viđao u dva kofića na Čukarici. U jednom sam se našao sa Jelenom. Ona mi je rekla da ga je ona dovezla toga dana, pitala je da li smo se našli, ja sam joj rekao da nismo i da me je odložio jer je rekao da ima neke obaveze. To sam pričao i ostalim njegovim prijateljima. Pričao sam i sa ČIkagom, pokušavao sam da skrenem temu u tom nekom ratu na Gorana, vezano za kavački i škaljarski klan – zavaršio je izlaganje o Veličkoviću i prešao na 9. avgust 2020. vezano za otmicu i ubistvo Nikole Mitića – dodao je Hrvatin. 

Kako je dodao, tog jutra, kako je naveo, postavili su se pre nego što su na stadion došli Belivuk i Miljković, navodeći da je bilo puno “pozitivne paranoje” i da se pre podne praktično ništa nije dešavalo.

– Sa Milošem Budimirom i Lalićem, toga dana na stadionu, u tim prostorijama koje su imale garnituru, televizor i privatne kamere koje su gledale na Humsku, sedeli smo i gledali kako se velikom brzinom spušta džip. Marko Miljković je smatrao da je unutra Lazar Vukićević i da on i Aleksandar Šarac navodno opserviraju prostorije. Bila je tu i jedna zgrada, za koju se mislilo da iz nje gledaju kretanje Belivuka i Miljkovića – rekao je Hrvatin, objašnjavajući da su se narednog dana 10. avgusta 2020. postavili oko stadiona da bi pokušali da utvrde ko ih opservira. 

O ubistvu Gorana Veličkovića

– Toga dana, oko 16 ili 17 sati sam se našao sa Goranom. Smart koji su koristila braća Budimir i Nemanja Đurić sam ostavio kod sadašnje garaže Kliničkog centra. Seli smo u auto i Miljkoviću sam javio da smo krenuli, glasovnom porukom. Dogovoreno je bilo, kada dođemo smartom, oni će biti parkirani gepekom ka zemljanim putom pikakop i da ostavim malo prostora, ako Goran nešto shvati i proba da beži, da mu smanjimo manevarski prostor. Goran mi je verovao, toga dana kada smo seli u auto, rekao sam mu da idemo ka Vrčinu. Kada je video mesto, rekao je “top”. Goran je izašao, ja sam parkirao auto, stajao sam kod gepeka. Janković je otvorio vrata pikapa, bila je tu jedna kesa kod gepeka da izgleda kao da su pištolji. Janković je rekao ajde oćeš da vidiš pištolje, Goran je iz torbice vadio rukavice i krenuo ka kolima. Đurić ga je desnom uhvatio oko vrata, Janković je skočio i viknuo “policija”, to je bio znak da Belivuk, Tešić, Budmir i Lalić izlete iz kukuruza. Prebili su ga, stavili mu lisice, fantomke na glave, ja sam viknuo “Matori šta mi to uradi” – nastavio je da govori o detaljima otmice Gorana Veličkovića.

Naveo je da je on otišao za Beograd, i to prvo u kafić u blizini suda u Katanićevoj.

– Stigla mi je poruka da Đurić i ja odatle iz kafića odemo u bazu. Posle sat vremena se pojavio Miljković. Doneo je Goranov aparat rekao je da se “dobro držao”, da se iznenadio, pitao je navodno za mene. Videli smo da je preko Skaja bio u kontaku sa Filipom Koraćem, mi smo ga zvali Zalizani. Pitao me za još neke ljude, ja sam znao Crnog, Čikaga i još jednog momka. Miljković je rekao da čeka da ga pozovu ostali, da je na njega pao teret, da će on da ode da ubije Gorana Veličkovića. Otišao je posle manje od sat vremena, rekao je da će biti sat i po ili dva i da čekam, ostavio je i Goranov Skaj. Vratili su se, delovali su kao da su s fudala, nosili su majce, šorceve, torbe. Miljković me pitao jesu li stizale neke poruke. Miljković je uzeo i počeo da piše sa Goranovog aparata, prvo Koraću. Korač je ubrzo shvatio da ne piše sa Goranom. Ostalo mi je u sećanju da mu je poslao sliku pokojnog Gorana, čekao da je vidi pa da je obriše i da mu je poslao poruku “tik, tak, tik, tak, tako ćeš i ti završiš”. Znam da je pisao i nekom navijaču Isakoviću “Znam da si u Egiptu, naći ćemo te”, kao i Milošu Radisavljeviću Kimiju – nastavio je da iznosi optužbe Bojan Hrvatin. Kako je naveo, obećali su da će za to da mu daju 20.000 evra, ali mu je Belivuk dao 10.000 evra, i ostatak dao ostalima koji su učestvovali.

“Hajde da mu ponudimo naše pištolje”

– Goran me u drugoj polovini jula pitao da mu nađem pištolj da kupi ali da se ne ugradim jer je za njega. U to vreme su pištolji poskupeli i njemu te ponude nisu odgovarale. To sam rekao Veljku i Marku dok smo sedeli u restoranu na Partizanu. Rekli su “hajde da mu ponudimo naše pištolje”, slikali smo mu dva i ponudili za 1.200. U planu smo učestvovali belivuk, Miljković, Marko Budimir, Nebojša Janković, Dejan Tešić – rekao je Hrvatin.

Naveo je da je oko 20. jula 2020. godine, kada je pristao da kupi ta dva pištolja, promenili plan za njegovo ubistvo jer su prethodno imali drugi.

– Plan je bio da Marko Miljković glumi čoveka, navodno mog poznanika iz zatvora Matorog. Plan je bio da uverimo Gorana da je Matori moj prijatelj. Ja sam prvo sa Markom Miljkovićem sa privatnih aparata, mislim na Skaj koji sam inače koristio, pisao na aparat i razmenili smo desetak poruka da uvežbamo komunikaciju sa navodnim Matorim. Uspeli smo u tome, Goranu smo saopštili, ja sam mu rekao da je Matori iz Beograda ali da obrađuje neke njive oko Vrčina. Tako smo pripremili teren da ga otmemo i likvidiramo. Četiri ili pet dana pre akcije sa Belivukom i Miljkovićem sam otišao ka Vrčinu, da upamtim put, tamo smo se našli sa Jankovićem, do mesta na kom je trebalo da stanemo. Kada smo došli do znaka Zaklopača skrenuli smo ka njivi kukuruza. To je bio zemljani put, do kraja njive sa kukuruzima, pa smo potom skrenuli levo. To je bilo mesto na koje je trebalo da dovezem Veličkovića da kupi pištolje – ispričao je Hrvatin, navodeći da je Matori sa Skaja bio Miljkvić, a da je fizički trebalo da ga glumi optuženi Nebojša Janković.

On je potom naveo da je dva ili tri dana pre 3. avgusta 2020. godine došao u bazu, bivši restoran koji su koristili na stadionu Partizana. Ispričao je da su odatle otišli na stazu i da mu je Veljko Belivuk saopštio da će učestvovati i optuženi Nemanja Đurić i još jednom mu ponovio ceo plan — da je na njemu da obezbedi auto, pokupi Gorana i doveze ga do kukuruza gde će da čekaju Belivuk, Tešić i ostali.

Za govornicom je drugi svedok saradnik

Sudsko veće vratilo se u sudnicu i za govornicu pozvalo svedoka saradnika Bojana Hrvatina.

Sudija Zorica Avramović upozorila ga je da je dužan da govori istinu i da ne sme da prećuti ništa što mu je poznato vezano za krivična dela, kao i da je davanje lažnog iskaza krivično delo. Hrvatin je položio zakletvu i počeo sa davanjem svog iskaza.

– Ostajem pri svemu što sam izjavio i pri svim odgovorima na pitanja koja sam dao. Ja ću hronološki, kako sam učestvovao u krivičnim delima. Što se tične optužnice, izjašnjavam se krivim po svim tačkama optužnice u kojima sam označem. Bio sam član kriminalne grupe koju su vodili Belivuk i Miljković. Na rođendan jednog od Miljkovićevih sina, u kući u Zvezdari, bio sam u kući sa Markom Budimirom. Kasnije sam od njih dobio i Skaj aparat – počeo je izlaganje Hrvatin.

Potom je priznao da je učestvovao u otmici i ubistvu Gorana Veličkovića 3. avgusta 2020. godine. 

Javio se i Miljković da postavi dodatna pitanja

Miljković: Kada si poslednji put gledao ovde u sudu spise predmeta?

Lalić: Ne mogu da se setim.

Miljković je završio, sudija Zorica Avramović, pitala je Lalića da pojasni, vezano za otmicu i ubistvo Lazara Vukićevića, koja je uloga bila Tešića i Hrvatina.

– Tešić i Hrvatin su učestvovali u pratnji. Hrvatin je bio sa Markom Budimirom, koliko se sećam. To je bilo to što se tiče pripreme pred otmicu. Ne mogu konkretno da se setim događaja iz kuće, vezano za njih dvojicu, vezano za ispitivanje i lišavanje života – odgovorio je Lalić sudiji.

Lalić je napustio sudnicu, a sudsko veće je odlučilo da napravi pauzu od pola sata, posle koje će svedočenje početi drugi svedok saradnik, Bojan Hrvatin.

Belivuk nastavio ispitivanje, javio se i Miljković

Belivuk: Posle navodne otmice Nikole Mitića, kako si ti došao na stadion?

Lalić: Dovezao me Vojinović do stadiona, prošao sam pored južne tribine, uz istočnu i ušao u bunker na stadionu. Ušao sam na kapiju, imao sam tag, nisam morao da zvonim da mi neko otvori.

Belivuk: Rekao si da je Dejan Tešić dovezao beli kombi?

Lalić: Meni i Milošu Budimiru si ti dao nalog da tim kobijem idemo u Ritopek. Ko je rekao Tešiću, ne znam, ali mogu da pretpostavim.

I Marko Miljković se javio da postavi dodatna pitanja Srđanu Laliću. Veliki broj stražara, ponovo je raspoređen u sudnici.

Vlasnik kuće traži da se mitraljez donese u sudnicu

Draganić: Sudija, on je pričao da to oružje ima pet do 15 kilograma, ja sam to koristio u ratu, predlažem da taj mitraljez donesemo ovde u sudnicu da se uverimo. To oružje ima 65 kila, dobro znam to oružje. To sam rekao, ali ne vredi, čovek je uporan. Da li si imao neki kontakt Brale na Skaju?

Lalić: Ne mogu da se setim, ti si na Skaju bio Boske, ovako smo te zvali Brale.

Draganić je završio sa ispitivanjem svedoka saradnika Srđana Lalića.

Da mu postavi dodatna pitanja javio se Veljko Belivuk. On je uveden u sudnicu, između Lalića i njega stoji čak osam stražara.

“Lično sam video oružje”

Draganić: Koje je oružje bilo?

Lalić: Ne sećam se, sećam se snajpera.

Draganić: Ko je mene navodno obavestio da vas čekam?

Lalić: Ne mogu da se setim, verovatno Marko Miljković.

Draganić: Kolike su bile torbe sa oružjem?

Lalić: Poporilično velike.

Draganić: Kako si video oružje?

Lalić: Lično sam video torbe koje su stavljene u auto i cevi koje su virile, oružje sam video na Skaju, Miljković mi je nudio neke komade. To je bilo u leto ili jesen 2020. godine.

Draganić: Da li je to oružje, velike količine iz Vojvodine, moglo da se spajuje u te torbe. U vezi mitraljeza i snajper, ja snage da pišem šta je sve izjavio, nemam. Da li odustajete od izjave da smo mi čistili, ti i ja?

Lalić: Ne, ne odustajem. To je bilo u garaži, ne u klanici.

Draganić: Ko navodno učestvuje u primopredaji mitraljeza i snajepera?

Lalić: Ne mogu da se setim, to je isto na prevaru uzeto.

Ubistvo Ljepoje

Draganić: Da li sam poznavao Milana Ljepoju pre ubistva?

Lalić: Koliko mi je poznato, pre otmice ne. Planiranje je trajalo danima i nedeljama.

Draganić: Koja je bila moja navodna uloga?

Lalić: Ne mogu da se setim. Marko Miljković je komunicirao sa tobom. Ja sam ti dan pre otice dovezao blindu, sa Nebojšom Jankovićem si manipulisao heklerom

Pink Panter Milan Ljepoja, podsetimo, namamljen je i ubijen u decembru 2020. u kući u Ritopeku, tako što su navodno pripadnici klana ponudi da dođe i pogleda, kako bi kupio blindirani automobil.

Draganić: U savladavanju Ljepoje, koja je moja uloga bila?

Lalić: Mislim da nisi uradio ništa. Bio si tu

Draganić: Rekao si da sam za to ubistvo od Miljkovića dobio skupoceni sat, koliko je koštao?

Lalić: To je bila limitirana serija, šafhauzen, jedan od 500, imao je i aukcijsku vrednost

Draganić: Ja sat nikad nisam nosio, koliko košta

Lalić: Ugrubo, od 3.000 do 7.000 evra, ako nije limitirana serija.

Draganić: Šta je urađeno navodno sa stvarima od Ljepoje?

Lalić: Vi ste ih palili.

Draganić: Ko je čistio prostoriju?

Lalić: Svi smo čistili

Draganić: Da li se Milan Ljepoja toga dana vozio u mom autu na zadnjem desnom sedištu?

Lalić: Nije, ali je obuća koja je bila u sukrvici, i odeća, bila na tvom sedištu.

Draganić: Kojom si kamerom, dugme, sat ili novčanik opremio tog nekog Veksa prilikom preuzimanja eksploziva?

Lalić: Nosio je kameru na satu, nisam prisustvovao, ali sam mu dao sat i posle sa Miljkovićem gledao snimke sa sata. Nisam bio na primopredaji tog eksploziva.

Draganić: Kako su izgledali paketi sa eksplozivom?

Lalić: To je bila kao plastična kutija za pištolj. Sećam se da je jedan imao tetovažu na ruci, momci su bili oko 30 ili 40 godina. Kamere su bile slabe, snimci nisu bili sjajni.

Draganić: Koliko je trajala ta obuka za korišćenje paketa sa eksplozivom?

Lalić: Gledali smo snimke, fotografisali ta lica koja su snimljena. Obuka izgleda kao i svaka druga obuka za rukovanje oružjem. Ljudi su mu objašnjavali kako da koristi to iz paketa. Nisu probali, nisu se razneli u stanu, objašnjavali su mu kako da postavi.

Draganić: Gde su odneti paketi sa eksplozivom?

Lalić: U kuću u Ritopeku.

Draganić: Kojim kolima je dovežen taj eksploziv.

Lalić: Sećam se da smo javljali sve Radoju Zviceru, o kolima kojima je doveženo to, i da je on preko policijskih struktura trebalo da nam javi povratne informacije.

Draganić: Šta je sa tim snimkom?

Lalić: Iskoristili smo, slikali momke i probali da utvrdimo njihov identitet i posle smo ih obrisali.

Draganić: U vezi mina usmerenog dejstva, jesi li učestvovao u primopredaji?

Lalić: Nisam, Veksa sam isto opremio kamerom u satu. Imali smo u tom periodu dva sata, ne sećam se koji je koristio. Našli su se Veks i momak koji mu je doneo. Taj momak je dovezao bordo golfom, preuzete su i prebačene kod tebe u Ritopek.

Draganić: Jel ta osoba vozila pravo u kuću?

Lalić: Praksa je bila da se ne vozi pravo u kuću, neko u kukuruzište par kilometara od kuće prvo.

Draganić: Kada su preuzete te navodno mine?

Lalić: To je bio kraj 2020, recimo poslednja trećina te godine.

Draganić: Sa kog Skaj naloga su preuzete te mine, rekao si da su uzete na prevaran način?

Lalić: Leon se dopisivao, a doneo je kontakt koji je imao tri v na Skaju.

Draganić: Koliko je bilo tih navodnih mina?

Lalić: Ja mislim pet.

Podsetimo, svedok saradnik je ranije govorio da su napravili lažne Skaj naloge i od pripadnika škaljarskog klana sa kojima su se dopisivali, na prevaru uzeli eksploziv i oružje.

O ubistvu Vukićevića

Draganić: Koja je navodno moja uloga u planiranju ubistva Lazara Vukićevića?

Lalić: Ne znam.

Draganić: A u pripremi?

Lalić: Ista u pripremi, ti si mene i Miloša Budimira i dovezao do kuće.

Draganić: Tih dana, jel možeš da se setiš gde se krećeš?

Lalić: Standardna rutina, stan, stadion..

Draganić: Taj dan, 14. oktobra 2020. da li sam ja znao? Da li sam znao da su vođe otišle u Crnu Goru?

Lalić: Nisam siguran da si znao. Mislim da nije znao mnogo unapred, znam da je komentarisao na šta je naseo Vukićević, bio je iznenađen. Nisi bio uključen mnogo u te radnje oko namamljivanja.

Draganić: Gde si me video toga dana?

Lalić: Kod Ikee, mene i Miloša Budimira je dovezao Dejan Tešić, mi smo prešli u tvoju “astru” i odvezao si nas u kuću.

Draganić: Gde su pravljeni Skaj nalozi, koje si rekao da si specijalno pravio za to krivično delo?

Lalić: Sećam se da sam ih ja napravio, sedam Skaj aparata, i podelio ih. Ali nisam siguran gde su napravljeni

Draganić:Gde si se našao pred samu navodnu akciju i sa kim si?

Lalić: Ispred zgrade gde živim je mene i Budimira pokupio Tešić.

Draganić: Ko je imao koju ulogu u kući za dolazak Lazara?

Lalić: Ne mogu da se setim ni kako je došlo do toga da ti imaš pištolj i da ti zadatak bude da pucaš ako bude došlo do potezanja oružja. Ne znam da li je to naložio Marko Miljković, ili smo se nas trojica dogovorili. Zadatak je bio da ga otmemo, ne znam da li je Miljković rekao “Vlade ti uzmi pištolj”

Draganić: Zašto ja nisam upotrebio to oružje, kada je Lazar bio naoružan?

Lalić: To bi ti mogao da kažeš

Draganić: Jel me neko pitao, Brale, kako ste me zvali, zašto nisi reagovao?

Lalić: Ne znam

Draganić: Koliko je to savladavanje Lazara trajalo do gubljenja svesti?

Podsetimo, Lazara Vukićevića optuženi su navodno namamili da dođe u kuću u Ritopeku 14. oktobra 2020. tako što su mu sa lažnog Skaj naloga poslali poruke, predstavljajući se kao škaljarci, da su oteli Belivuka i da treba da dođe da “dere Vepra”. On je navodno došao, ali je čim je izašao iz automobila potegao oružje. Pripadnici grupe su ga savladali, oteli, vezali, mučili i ubili u kući.

Draganić: Ko je čistio prostoriju?

Lalić: Ne mogu da se setim, mislim da smo ja, ti, Miloš

Draganić: Gde su zapaljene stvari?

Lalić: Na sasušenom potoku.

Draganić: da li sam dobio novčanu nadoknadu za to ubistvo?

Lalić: Ne sećam se.

O kući u Ritopeku

Draganić: Prešao bih na kuću, dao je nekoliko verzija. Da li sam dobio navodno od Veljka Belivuka stan na Zvezdari?

Lalić: Taj stan je bio konpenzacija za kuće. Kako si ga zaradio?

Draganić: Odakle Miljkoviću i Belivuku taj stan koji su mi dali?

Lalić: U tom Alfa sitiju imali su i oni stan, nudili su i meni da kupim na rate. To im je bila kompenzacija preko Radoja Zvicera. Ne znam od koga su kupili, ali znam ko je bio spojka.

Draganić: Koliko su platili taj stan?

Lalić: Tada nisam imao saznanja, posle sam čuo.

Draganić: Da li ti uopšte znaš Laliću šta je poklon?

Sudija: Pitanje se odbija.

Draganić: Da li si ti dobio neku vrednu stvar?

Lalić: U vrednosti stana ne, ali nisi ni ti to dobio na poklon.

Sudija: Rekao je da je stan dat da bi kuća bila korišćena za šta je korišćena?

Lalić: Dobijen je u kompenzaciju, da stavimo tačku.

Draganić ispituje Lalića

Za sudsku govornicu prvi je izašao svedok saradnik Srđan Lalić. Pitanja će mu postavljati okrivljeni Vlade Draganić, vlasnik kuće u Ritopeku.

Draganić: Srđane, da te pitam od početka. Kad smo se videli prvi put, kad smo se upoznali, godina, mesec i datum?

Lalić: Ne mogu da se setim da li smo se lično videli pre ubistva Gorana Veličkovića. Zasigurno smo se videli 2020. Tad se sećam da sam te video, možda smo se videli i ranije. Sigurno sam te video i za ubistvo Aleksandra Gligorijevića, znači 16. juna 2020. smo se sigurno videli.

Draganić: Da li smo se pre toga viđali?

Lalić: Imao si moj Skaj, ne znam da li smo se viđali, ne mogu da se setim.

Draganić: Da li si znao za mene, ko sam ja?

Lalić: Otprilike sam znao.

Draganić: Da li su ovi okrivljeni bili uvek iskreni prema tebi ili su te nekad lagali?

Sudija: Odbija se pitanje, ne može tako uopšteno.

Lalić: Neozbiljno je pitanje.

Draganić: Da li sam ja bio iskren, da li sam te lagao da se kuća vodi na moju suprugu?

Lalić: Meni je u sećanju ostalo da je rekao da bi mu bio problem u porodici zbog izvršenja krivičnih dela, jer se kuća vodi, ili se vodila u nekom trenutku na suprugu. Mislim da niste imali interes da me lažete.

Draganić: Evo ja ću ti reći, nikada se nije vodila na moju suprugu.

Lalić: Možda si me lagao, možda i sada lažeš.

Draganić: Koliko su poverenje imali vođe u tebe i mene, u koga više?

Lalić: Imali su poverenja u tebe, u koga više, pitaj njih.

Draganić: Da li ti lakše pamtiš upečatljive ili neupečatljive događaje?

Lalić: Ne razumem, ne vidim baš smisao. Neki događaji su evocirani ovde, pa se sećam.

Draganić: Na moje pitanje šta sam još dobio, samo sat, odgovor je njegov “ne samo to, nego to i da se davao novac neki ako se našao kod oštećenih i ako je još neko tu”. Ko je još dobijao?

Lalić: To se odnosi na oštećenog Mirka Kojića, nije predmet ovog postupka.

Draganić: U navodnom ubistvu Zdravka Radojevića koja je bila moja uloga u planiranju?

Lalić: U stvaranju plana, ne znam.

Draganić: Koja je moja navodno uloga bila u pripremi ubistva Radojevića?

Lalić: Kao i svaki put, ti dođeš ranije i bio si zadužen da obezbediš najlone, rukavice, sekiru, fosnu. To su bile tvoje radnje pre otmice i ubistva.

Draganić: Koja su petorica trebala da podele plen od Radojevića

Lalić: Veljko, Marko, braća Budimir i ja. Ja nisam ništa dobio. Mislim da su dobili Dejan Tešić i Bojan Hrvatin.

Draganić: Da li sam ja bio u nekoj zavadi sa tim Radojevićem?

Lalić: Ne da ja znam.

Sudsko veće u sudnici

Sudsko veće ušlo je u sudnicu i počelo sa prozivkom tužilaca, optuženih, svedoka saradnika, zastupnika oštećenih. U boksu za optužene prisustvo su potvrdili Belivuk i Miljković, a zatim i ostali optuženi. U delu sudnice u kom sede predstavnici oštećenih, prisutni su svedoci saradnici Srđan Lalić, Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević.

Nastavlja se ispitivanje trojice svedoka saradnika

U sudu bi danas trebalo da se nastavi sa ispitivanjem trojice svedoka saradnika. Srđan Lalić, nekada blizak saradnik Belivuka i Miljkovića, koji je odlučio da sklopi nagodbu sa tužilaštvom, svedočio je o zločina a danas bi trebalo da odgovara na pitanja vlasnika kuće u Ritopeku, u kojoj je prema optužnici ubijeno sedmoro ljudi, Vlada Draganića, a potom bi svoj iskaz trebalo da da i svedok saradnik Bojan Hrvatin.

Pripadnici klana dovedeni u sud

U dva konvoja marica, u pratnji naoružanih pripadnika Žandarmerije i uz zvuke sirena u zgradu Specijalnog suda u Beogradu prebačeni su iz Centralnog zatvora pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Trasa od CZ-a do Ustaničke ulice u kojoj je sud povremeno je zatvarana za saobraćaj, kako druga vozila ne bi mogla da se priblže maricama. Ispred zgrade suda, u koju polako pristižu advokati kao i optuženi koji se brane sa slobode, takođe dežuraju pripadnici Žandarmerije sa dugim cevima.

Prethodno suđenje

Na prethodnom ročištu bile su i supruge Bojana Belivuk, Tanja Miljković, a šta se sve dešavalo, možete da se podsetite i pročitate na linku ispod: