Region Danas
Jedna od najlepših Evropljanki 20. veka, Paola Rufo di Kalabrija, živela je život dostojan filmskog scenarija, ispunjen preokretima, glamuroznim trenucima, ali i bolnim ličnim dramama.
Rođena 11. septembra 1937. godine u Forte dei Marmiju u Italiji, Paola je bila princeza od rođenja, pripadnica ugledne porodice koja joj je omogućila lagodnost aristokratskog života, ali i obrazovanje i svest o odgovornostima plemićkog porekla.
Od detinjstva je bila okružena bogatstvom i privilegijama. Njen otac, princ Fulko Rufo di Kalabrija, bio je cenjen ratni pilot, dok je njena majka, grofica Luiza Gazeli, imala plemenitu krv. Paola je obrazovanje sticala u Rimu, gde je studirala istoriju umetnosti i modernu književnost, a izvanredno je ovladala grčkim, latinskim, francuskim i holandskim jezikom. Bogato obrazovanje i široki horizonti činili su je jednom od najzanimljivijih žena svog vremena, sposobnom da se lako uklopi u evropski društveni vrh.
Ipak, ništa od toga nije moglo da je pripremi za buran brak s princom Albertom Belgijskim, čovekom s kojim će deliti ne samo kraljevsku palatu, već i niz turbulentnih godina ispunjenih ljubavlju, tugom i skandalima.
Ljubavna priča koja je oduševila Evropu
Lepota i elegancija Paole brzo su privukle pažnju belgijskog princa Alberta, mlađeg brata tadašnjeg kralja Bodena.
Par se upoznao u Rimu krajem pedesetih godina, a njihova veza brzo je postala omiljena tema evropskih medija. U Paoli su mnogi videli novu ikonu elegancije, često je upoređujući sa slavnom Grejs Keli. Njihova veza bila je obeležena velikom medijskom pažnjom, tako je njihov brak 1959. godine u Belgiji bio jedan od najpraćenijih događaja tog perioda.
Iako je njihovo venčanje u očima javnosti izgledalo kao ostvarenje bajke, Paolu su ubrzo nakon dolaska u Belgiju dočekali izazovi. Hladne belgijske zime bile su potpuna suprotnost sunčanim danima koje je provodila na Mediteranu, a prinčeva obaveza prema dvoru dodatno je otežavala njihov brak. Raskošni dvorski život ubrzo je postao tesan okvir za mladu princezu koja je želela više slobode i opuštenosti.
Teške godine i bračne krize
Tokom prvih pet godina braka, Paola i Albert dobili su troje dece – Filipa, Astrid i Lorana. Ali, bračna sreća počela je brzo da se osipa, naročito zbog Albertovih vanbračnih afera. Tokom šezdesetih godina, Albert je započeo dugačku vezu s baronicom Sibil de Selis Longšamp, što je dodatno urušilo njegov odnos s Paolom.
Albert je sa Sibil proveo 18 godina u ljubavi, a situacija se znatno pogoršala 1968. kada su dobili vanbračnu ćerku Delfin. Princ je nedelje i mesece provodio sa svojom ljubavnicom i ćerkom, iako nije zvanično priznao da je devojčica njegova.
Paolu je posebno pogodila vest o Albertovoj vanbračnoj ćerki Delfin, rođenoj 1968. godine. Ovaj skandal ozbiljno je poljuljao princezin privatni i javni život, a na dvoru su joj čak zapretili da će izgubiti decu ako zatraži razvod.
Kralj Boduen, Albertov brat, bio je odlučan u tome da se očuva stabilnost belgijske monarhije, čak i po cenu lične sreće njegove snaje. Paola je, pod ovim pritiskom, odlučila da ostane u braku, ali se povukla u drugi deo palate, udaljena od Alberta. Njen odnos sa decom takođe je pretrpeo posledice – zbog teških trenutaka kroz koje je prolazila, nije im pružala pažnju i ljubav kakvu su zasluživali, što će godinama kasnije opisati kao veliku grešku.
“Sada znam koliko je važno pokazivati naklonost svojoj deci, ali tada nisam znala bolje. Šteta što ne možemo da uradimo sve iznova, jer sada razumem koliko je važno davati ljubav”, rekla je jednom prilikom.
Ona se pomirila sa tim da razvoda neće biti, ali je 20 godina sanjala o svojoj slobodi.
Narod je znao šta se sve događa na dvoru, ali je za sve krivio princezu, što je bilo veoma nepravedno i loše po njeno mentalno zdravlje.
Uspon na presto i obnova bliskosti
Prekretnica u njenom životu dogodila se 1993. godine, kada je Albert postao kralj Belgije nakon smrti svog brata Bodena.
Paola je tada postala kraljica, što je značilo da više nije mogla da se skriva od javnosti. Njihove državničke obaveze zahtevale su da zajedno nastupaju, što je doprinelo obnovi njihove bliskosti.
Kralj Albert je, tokom jedne ceremonije, javno izjavio ljubav svojoj supruzi, što je mnoge iznenadilo, ali je kraljica Paola kasnije priznala da joj je to bio jedan od najlepših trenutaka u životu.
Nakon decenija emotivnih uspona i padova, kralj i kraljica konačno su našli mir. Paola je pronašla sreću u ulozi bake i u ponovnoj povezanosti sa svojom decom, a svoju posvećenost porodici isticala je na svakom koraku.
Na proslavi svog 70. rođendana 2007. godine, kraljica je rekla novinarima: “Imali smo svojih problema… ali sada shvatamo da smo stvoreni jedno za drugo. Sada smo veoma srećni”.
Kasniji skandal i Albertovo priznanje
Kada je kralj Albert abdicirao 2013. godine u korist njihovog sina Filipa, on i Paola su planirali miran i povučen život. Međutim, javnost je ponovo bila uzburkana kada je Delfin de Selis pokrenula sudski proces za priznanje Albertovog očinstva. Nakon sedam godina pravne borbe i javnih rasprava, DNK testovi potvrdili su da je Albert zaista njen otac, što je dovelo do dodeljivanja titule princeze Delfin.
Paola je stoički izdržala još jedan javni skandal i prihvatila Delfin kao deo njihove porodice, pokazavši zrelost i dostojanstvo u suočavanju s prošlošću.
Dug i srećan zajednički život posle svega
Kralj Albert i kraljica Paola proslavili su 65 godina braka u julu ove godine. Njihov brak, pun iskušenja i izazova, postao je simbol pomirenja i nakon najtežih iskušenja i neverstava, što je za većinu parova nepojmljivo.
Kraljica Paola, nekadašnja princeza koja je postala kraljica, danas je ponosna baka i supruga, a belgijska javnost je gleda s poštovanjem i divljenjem.
(Kurir.rs/Stil/J.M.)
Pogledajte stil španske kraljice Leticije:
