OD ČOVEKA NADE DO NOVE STRAHOVLADE Bašar al Asad vladao je Sirijom 24 godine: Nasledio surovog oca, ugušio ustanak 2011, štitili ga Rusija i Iran

Bašar al Asad (Bashar al Assad) vladao je Sirijom 24 godine. Noćas je pobegao iz prestonice dok su pobunjenici proglasili pobedu i “početak nove ere u Siriji”. Njegovu vladavinu obeležio je jedan od najkrvavijih perioda u istoriji ove zapadnoazijske države koji traje od 2011. godine.

Od inauguracije pre 24 godine, 17. jula 2000. sirijski predsednik Bašar al Asad (Bashar al Assad) svoju vlast temeljio je na strahovladi.

– Nema drugog načina vladanja našim društvom osim s čizmom na glavi ljudi – citira izjavu mladog Bašara al Asada iz 1995. novinar Sam Dager, koji je godinama iz Damaska izveštavao za „Wall Street Journal”.

Te godine je njegov stariji brat Bazil poginuo u saobraćajnoj nesreći. Od tada je Bašar al Asad pripreman za naslednika svoga oca Hafeza al Asada, koji je tom zemljom vladao čvrstom rukom od 1970. godine. U to vreme, piše Dager u knjizi o porodici Asad objavljenoj 2019, događa se i unutrašnja promena tada 30-godišnjaka koji je najpre morao da se oslobodi senke svog nadmoćnog oca.

Na početku vlasti Asad bio manje agresivan i više suzdržan

Mnogi su na početku imali utisak da je Bašar al Asad potpuno drugačiji tip vladara od oca ili brata. Nastupao je manje agresivno, a više suzdržano.

Sredinom 90-ih a živeo je u Londonu, gde je nakon studija medicine bio na specijalizaciji za oftalmologa. Medicinar obrazovan na zapadu kao naslednik jednog bliskoistočnog diktatora: ta obećavajuća predstava mu je koristila na početku vladavine. Kratko vreme je Sirija doživela razdoblje „Proleće Damaska” u kom su intelektualci relativno slobodno mogli da raspravljaju o demokratiji i građanskom angažmanu. Bašar je za mnoge bio čovek nade.

“Slika čoveka nade počivala je na nesporazumu”

To je zabluda, kaže novinarka Kristin Helberg, koja je dugo izveštavala iz Damaska i bila jedna od retkih zapadnih novinara u Siriji. „Slika čoveka nade počivala je na nesporazumu.” Mnogi Sirijci, ali i zapadni političari, polazili su od toga da će neko ko se zanima za kompjutere i Internet i ko se obrazuje u Engleskoj reformisati Siriju.

– Ali, Bašar nije nikad bio reformator – kaže Helberg u razgovoru za DW.

Odreći se ovlašćenja ili temeljno promeniti poluge moći svoga oca, za to Bašar nije bio ni spreman niti sposoban. On je bio i ostao dete 50-ih, stare države nadzora koja se vodi autoritarno i koju beskrupulozno iskorištava vladajući klan – iako nije nastupao kao grubi diktator.”

Uhapšen vozač koji je navodno planirao atentat na mladog Bašara

Bašar al Asad nije poznavao samo otvoreni London. Isto tako je poznavao diktatorske odnose kod kuće – kao i opasnosti koje bi mogle da budu pretnja vladajućoj porodici. Tako je u njegovoj mladosti uhapšen jedan vozač blizak Asadovima. Navodno je planirao atentat na mladog Bašara.

– Asadova deca su naučila da njihov neprijatelj može svuda da se krije, da mu se ne sme pružiti prilika – zaključuje biograf Dager.

„Izdajnike treba svuda tražiti. Treba ih srediti gde god bili” – podučavao je Hafiz al Asad svoga sina. I „nemoj imati milosti”.

Hafez al Asad je tu maksimu dosledno sprovodio od 70-ih – i Siriju pretvorio u policijsku državu i mučilište. Novinar Mustafa Kalifa, koji živi u Francuskoj, zbog kritike režima je godinama bio u zloglasnom zatvoru Tadmur u blizini grada Palmire. U svom romanu „Kuća strave” on opisuje sistematsko mučenje zatvorenika, od svakodnevnih nasilnih ispada do prisiljavanja da piju vodu iz kanalizacije.

Usvojio način vladavine zasnovan na strahu

Mučenje je karakteristično za ophođenje režima s kritičarima i protivnicima. „Ceo sirijski narod je u strahu”, kaže Kalifa u razgovoru za DW i dodaje:

„Svi znaju da postoje ti zatvori i da se tamo ljudi muče i ubijaju. Svi znaju da vlada samo zakon jačega, a ljudi ne žele svoj život staviti na kocku. To su metode režima.”

Taj način vladavine uskoro je usvojio i Bašar al Asad. On sprovodi modernizaciju, ali ne političke reforme. Kad su Sirijci zahtevali više demokratije Bašar al Asad je 2000. neposredno nakon preuzimanja dužnosti, u društvu svog bliskog saradnika Manafa Tlasa, koji je kasnije pobegao iz Sirije komentarisao: „Ti ljudi su izgubili razum, oni žive u svetu fantazije.” Pred drugim saradnikom je izjavio: „Daš im prst, oni hoće celu ruku.”

– Asad ne može bez sigurnosnog aparata. Njegov otac je uspostavio mrežu raznih tajnih službi koje međusobno konkurišu i tako se međusobno drže u šahu. Ni jedan šef tajne službe nije dovoljno moćan da napravi državni udar protiv Asada – govorila je Kristin Helberg.

Brutalno ugušio ustanak 2011. godine, pa imao zaštitu od Rusije i Irana

Ustanak 2011. je brutalno ugušio, rat koji je iz toga nastao odneo je više od 500.000 ljudskih života. Za mnoge od tih žrtava kriv je on.

Rasprava u SB UN o slanju humanitarne pomoći pokazala je koliko je Asad zavisio, pre svega, od pomoći Moskve. Rusija je skupo naplaćivala svoju vojnu podršku kao i Iran, druga Asadova sila zaštitnica. Obe zemlje su jače od Sirije vojno, politički i ekonomski i one su, ispostaviće se bitno uticale na sudbinu te zemlje. Politički, Asad je proigrao nezavisnost svoje zemlje.

Foto: Tanjug/AP

Kako je rekla Helberg, njegov režim je mogao biti nastavljen jedino kako je vladao do sada – “tlačenjem, mučenjem, korupcijom” i borbom koju je vodio po svaku cenu kako bi “zadržao vlast lažima i propagandom predstavljati kao borbu protiv terorizma.”

Foto: Abdulaziz KETAZ / AFP / / Profimedia

Ipak, poslednjih nedelja Asadova strahovlada bez pomoći Rusije i Irana počela je dramatično da slabi pred naletom pobunjenika da bi kulminacija njegove nemoći stigla noćas kada su državni mediji izvestili da je “pobegao iz zemlje”.

(DW)