“Obožavam kad kažu ‘blago tebi, ti živiš na selu’, a samo moja kičmica zna…”: Srbi objasnili kako se zaista živi na selu i ovo je daleko od idile o kojoj maštamo

Mnogi koji žive u gradovima sanjaju o životu na selu i idili koja tamo vlada – mir, tišina, svež nezagađen vazduh, priroda, zelenilo, druženje sa životinjama, na stolu samo domaća, sveža hrana…

Foto: Mitar Mitrović / Ringier

Ova bajkovita scena u realnosti bi možda mogla da potraje nekoliko dana ako je reč o seoskom turizmu, ipak, daleko je od realnosti koju srpski seljak živi svakoga dana.

Koliko je život na selu, koje je iole udaljeno od grada, uglavnom daleko od idile, podsetila je objava jedne korisnice društvene mreže “Iks”, čije reči su izazvale interesantnu diskusiju koja je u najkraćem pokazala svu muku koja stoji iza održavanja prosečnog seoskog domaćinstva.

“Danas bi svi da žive na selu i imaju domaća jaja, kobasicu, rakiju i višnje za kolač, a većina ne zna kako je skupiti nekoliko tona šljiva, kako puca kičma dok uneseš ugalj ili nacepaš drva, kako pomoći kravi kad se tele zaglavi, kako je ustati u cik zore jer su životinje gladne i sl.”, napisala je ona.

Oko zabluda koje o selu postoje kod ljudi iz gradske sredine, odmah se složila većina. Da ima svoje čari potvrđuju mnogi koji tamo žive, ali da je teško – ne osporavaju.

“E svi bi, ali da uživaju ili da neko drugi umesto njih radi, obožavam kad mi neko kaže: “Blago tebi živiš na selu, a samo moja kičmica zna… Ljudi baš misle da se na selu uživa, a ne radi“, “Znam odlično koliko ima posla u prosečnom seoskom domaćinstvu. Nije lako ni malo, tu da opstanes moraš istinski da voliš. Ali da ima neke svoje čari, ima”, “Najveći je problem u selima što ima sve manje vode, zatvaraju ambulante i apoteke, nema veterinara, u seoske škole niko ne ulaže… Sav taj rad bi bio pesma, da je svako selo uređeno i da imamo pomoć od države”, “Uslovi za život na selu su takvi koliko država i vlast poštuje svoje građane koji tu žive. Ukratko – nikako. Bruka i sramota. Slovenac koji živi na selu je oduvek bio gospodin. A naš – mučenik”, “Znamo…živim…puca kičma…odrastao tako, kratko bio građanin – obnovio dedovinu i živim maksimalno van radara banaka…računa…D.O.O “države”…može se, nije jednostavno ali se može. Imam kokoške, jaja, svinje, konje…i tako”, nabrajaju korisnici.

“Život na selu je konstantna agonija, jer nema predaha”

Život na selu, dodaju, zahteva i mnogo odricanja od stvari koje stanovnici gradova podrazumevaju jer nemaju konstantnu obavezu prema domaćinstvu i životinjama koje gaje. Osim toga, na selu su nedostupni brojni benefiti koji su “građanima” nadohvat ruke.

“Pa bi, al’ onda malo teže ide ono sa kafama, izlascima, letovanjem, zimovanjem, smrdi, teško, naporno, manikir itd…”, “A da ne pričamo da nema često ni prodavnice, ni lekara, ni škole, a zabave za omladinu da i ne pričamo. Selo umire, tamo žive starci i entuzijasti“, “Živim na selu ceo svoj život, mogu da kažem samo to što takvi pričaju da nemaju pojma koliko je teško živeti na selu i koliko ima obilnog posla pogotovo pred kraj jeseni, od cepanja drva, unošenja drva, uglja, kukuruza i pšenice, a o stalim stvarima da ne govorim”, “Evo ja sam na selu, prvi put u životu. Život na selu je konstantna agonija jer nema predaha”, “Ponekad treba očistiti svinjac. Ili držati prase dok se štroji”, “I kako nema zimovanja i letovanja jer neko mora da vodi računa o tim kravama…“, dodaju tviteraši.

“Ono što se dobija na selu u odnosu na grad je nemerljivo”

Neki ističu da život na selu danas ne mora da bude toliko naporan, zahvaljujući dostupnosti mehanizacije, alternative za grejanje koje nije na drva ili ugalj, zatim raznim alatima i opremi za poljoprivredne poslove, ali istina je, kažu drugi, da se neka sela u Srbiji još uvek snabdevaju vodom iz bunara ili ostaju bez električne energije svako malo.

“Ljudi se greju na gas, kokoške nisu naporne, postoji mehanizacija da se skupe šljive sad, rakija naporna ako nemaš opremu za pečenje iste… Tako da je sve stvar perspektive, druga strana, sediš ispred kompa ceo dan gubiš vid, srce i kičma strada istim intezitetom”, “Ne mora da bude toliko teško i ne mora odmah krava, tele, ugalj… Nije tako teško iscepati drva. Pa čak i da “mora”, ono što se dobija na selu u odnosu na grad je nemerljivo. Naravno, za one koji ne mogu da izdrže više u gradu”, “Da, sve nabrojano je istina, ali treba biti pošten i reći da se trend okrenuo. Naučiće. Podrška svima koji su se odlučili za taj put“, “Odlično je što bi sve više ljudi na selo. Naučiće. Jer na prvom mestu nije ni trebalo da toliki narod napusti selo”, ohrabruju oni.