Region Danas
Jelena Đorđević Popović je, kako kaže profesorka u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović”, “doživela neke trenutke, neka raskršća i neke događaje”, a o tome kako su oni uticali na njeno biće, na njenu ličnost otvoreno priča u pomenutoj emisiji.
Jelena je željeno dete svojih roditelja koji su se kaže mnogo voleli. Detinjstvo pamti kao veoma lepo.
– Ako kažem da je razlika između mog starijeg brata Dušana i mene jedanaest i po meseci, ja sam sigurna da su se mnogo voleli – kaže sa osmehom voditeljka i glasovna glumica i nastavlja o tome da li je na vreme progovorila, prohodala…:
– Kada sam prohodala, pojma nemam, kada sam progovorila, pojma nemam, ali, da sam uvek mnogo pričala, od malih dana, do dana današnjeg je činjenica.
Detinjstvo
Jelena Đorđević Popović se tokom emisije prisetila svog detinjstva.
– Odrasla sam uz brata, rekla sam koliko je stariji od mene, mamu i tatu. Oni su bili usmereni na nas i mi na njih. Nažalost, nije bilo pomoć sa strane baka, deka i tako dalje da im pomažu i mislim da je ta, kako bih rekla, simbioza, i bila dobra. Imala sam lepo odrastanje. Imali smo i brati ja široko razumevanje roditelja, sada to mogu da tumačim kao roditelj, pre svega, tada to nisam mogla, ali sam osetila – kaže između ostalog Jelena koja se osvrnula i na to kakvi su bili njeni roditelji:
– I mama i tata su bili vrlo duhoviti ljudi, naša kuća je uvek bila puna, puna ljudi. Letovanja su bila, uglavnom kampovanje, gde smo naučili neki drugi način života, i neki drugi način letovanja, gde smo uvek imali priliku da upoznamo neke potpuno nove ljude, da se zbližimo onako, obično obučeni, na nekom doručku, na nekoj večeri, na nekoj rakijici, na nekom piću i tako dalje. Brat se bavio veslanjem vrlo uspešno, ja sam trenirala prvo plivanje, onda sam se zadržala najviše na atletici, svi smo bili usmereni ka sportu, iako je moj otac bio akademski muzičar, fagot je svirao, i profesor muzike. Interesantno da je možda jedan od retkih umetnika, makar iz tog njegovog okruženja, koji nas nije forsirao da idemo na muzičku akademiju, niti u muzičku školu. On je imao drugu filozofiju i smatrao je da je muzička škola jednako angažovana i, kako bih rekla, mnogo oduzima vremena, i u zatvorenom si prostoru, kao i redovna škola. I onda nam je uvek govorio: “Za muziku ćete uvek stići i jedan i drugi ste talentovani, ajde te vi na sport da održite telo i neki zdrav duh”. I hvala mu na tome.
Foto: Blic TV / Ringier
Jelena se seća boje glasa svojih roditelja, kako se razgovaralo u kući što je doprinelo takođe njenom današnjem pozivu.
– Interesanto da su i jedan i drugi imali vrlo dobru dikciju i vrlo dobru, sad, kako bismo mi rekli, u našem poslu, neku postavku glasa. Ne mislim da je to bilo namerno. Mama je bila prilično topla, onako, zvonka, a tata je bio jedan debeljuca, onako, bio je profesor kasnije u srednjoj školi, mnogo su ga voleli. Bio je tako nekako mekan, lep, lep muški glas. Mislim da boja glasa, način govora, način hodanja, komunikacije, gestikulacije, svakako pokupimo, to ćete vi sigurno kao profesionalac još potvrditi više, da pokupimo to iz kuće. U našoj kući se negovao zdrav govor, čist govor, nama kao deci nije bilo ono ću ća, leci babi i tako dalje. Uvek su čisto govorili sa nama i ja evo sada, ako smem kao roditelj, ne kao stručnjak, odmah da se ogradim, da kaže mladim roditeljima, negujte zdrav jezik i zdravu komunikaciju i govor u kući. Tepanje tog tipa kvari govor, a mi smo tu kao mentori svojoj deci, je l’ tako, kao roditelji, da ih naučimo da čisto govore, da pravilno govore. Maženje je nešto što može da nadomesti evo, ovo drugo što sam rekla – kaže otvoreno Jelena i priznaje da je bila mažena što joj je veoma prijalo.
Nije htela da iskoristi rođaka za upis na FDU
Jelena je završila srednju dizajnersku školu i pokušala da upiše Fakultet dramskih umetnosti. Jedan njen rođak je bio dosta popularan, ali ona nije želela da iskoristi to što se zove veza i ne uspeva sa tim pokušajem na prijemnom ispitu, a onda se opredeljuje za visoku umetničku školu za likovnu i primenjenu umetnost i to završava.
– Bila sam član dramskog studija Radio Beograda – kaže Jelena, dok se profesorka ubacila i sa tačnom godinom da je to počelo 1986. kao i time da je to jedna od prelomnih godina u životu voditeljke.
Foto: Blic TV / Ringier
– Ja sam otišla sama na taj prijemni, sećam se, kao danas, druga deca su došla sa roditeljima, ja sam samo mojima rekla, ja odoh na 23. i idem u Dom pionira, odnosno, kako se sad to zove, tu prekoputa televizije. I, ja sam položila tu audiciju i ušla sam u tu grupu, a dramski studio Radio Beograda je ozbiljna institucija. Tu sam, dakle, naučila neke stvari. Uvek sam bila opredeljena ka umetnost i to je činjenica i uvek ka nekoj sceni. Znači, jedna strana je bila likovna umetnost, primenjena umetnost, dizajn i ta vrsta… Ja sam onda, dakle, doradila se, kako da kažem, u tom dramskom studiju Radio Beograda i kada je trebalo da upišem, onda sam otišla na dizajn, a kada je trebalo da upišem glumu, tu sam se ja lomila. Imam talent za ovo, lepo imitiram, govorim, hvale tu moju dikciju, naraciju, glumu i tako dalje, a s druge strane, postoji ova ljubav. Bata Stojković je moj stric, moja baka po ocu i njegova majka su sestre, međutim, ja nisam htela da angažujem čika Batu. To je interesantno. U trenucima kada roditelji jure veze, kada ovo kada ono, ja odlučujem, tata kaže: “A zašto nećeš da ga zovemo?”, ja kažem: “Pa ja ili jesam, ili nisam za to”. E sad da vi mene pitate, odakle meni u tim godinama to, nema pojma. Mislim da je to iz kuće isto, ali meni je, recimo, otac predavao muzičko u gimnaziji – kaže Jelena i dodaje da je to bila ogromna odgovornost.
Bila je učenik svog tate
– Vi ne možete da shvatite koja je to bila odgovornost. Ja sam, ja mislim poslednja generacija bila onog usmerenog i onda je bilo sasvim svejedno gde ćeš da odeš. I meni je Četrnaesta bila tu, sa Karaburme baš blizu, brat je već išao u tu školu, ajde kao idem i ja. Ja sam tako otišla, imali smo samo jednog profesora muzike, to je bio moj tata Nikola Đorđević, profesor, i imali smo Kandića profesora likovnog, nije bilo više profesora te je tako, sticajem okolnosti, ja sam bila đak mog tate, velika odgovornost moja, mnogo veća njegova. Ja sam u odeljenju imala drugaricu, da je sada na imenujem, čija je mama predavala hemiju, pa Vi Slavice, ne možete da shvatite kako je ta devojka prolazila. Ona ustane da odgovara neki predmet, dobije temu čaša, ona priča o salvetama i na salvetama dobije pet. A moja današnja kuma, koja je sa mnom bila i u osnovnoj školi i u gimnaziji, je mog tatu, posle druge godine srednje škole, jurila da juri profesorku da mi da peticu iz engleskog ili makar da me pita za tu peticu iz engleskog jer se to meni bodovalo za dizajnersku, moj tata to nije hteo da uradi – kaže iskreno Jelena i otkriva time zapravo da je to onda model za to da ne angažuje našeg velikog glumca Stojkovića i da je to očigledno naučeno u kući od tate i dodaje:
– Mislim, nije mi ni žao negde.
Pročitajte još
Ipak dešava joj se gluma
Jelena ipak smatra da se sve u životu dešava sa nekim razlogom koji, kako kaže, ne treba da istražuje uvek.
– Meni se desila neka druga scena. Verovatno je trebalo da odem na tu scenu. Ali zamislite koliko je to interesantno da mi se mnogo godina kasnije gluma zaista i desi – kaže Jelena Đorđević Popović pred kamerama Blic televizije kojoj se desila gluma, a koja se takođe bavi i nakitom, oslikavanjem cipela, kože, a s oburom na sve talente koje ima kaže i:
– Nije to lako nositi. Prvo ja ne mogu… Znate, svaki put se Bogu zahvalim što mi je dao sve te talente i mogućnosti i onda, ne mogu ničega da se odreknem.
Foto: Blic TV / Ringier
Jelena se već 25 godina bavi sinhronizacijom crtanih filmova, pozajmljuje glas Mini Maus, kao i takođe planetarno popularnom cratnom Pepi Prasetu.
– Da, radim već 25 godina. Dizajn nakita, oslikavanje cipela ručno, personalni su motivi, uživam u tome. Televizija je moja ljubav – kaže Jelena i dodaje:
– I imam tri licence stranih kompanija, za glas Pepa Prase iz Londona, a kompanija Dizni za Mini i za onog malog kengura Rua u Vini Puu. Moja priča sa crtanim filmom se desila tako što sam ja u nekom okruženju, na poslu, u društvu, uvek imitirala, uvek nešto tako radila i mene pozove jedan kolega montažer sa RTS-a i kaže: “Dođi na kanal D na kasting za crtani film”. “Ju”, reko: “Ajde”, meni je sve to interesanto, idem ja lepo to da vidim, da probam. Ja znam da imam transformacije glasa, ja u tome uživam, ja stvarno živim to, ali kako bih vam rekla, nisam imala priliku. To je bio kasting, nekoliko glumaca, glumica je bilo tamo i ja dobijam mušku ulogu, kuče Čupko. I to je glavna uloga. Znači moja prva uloga na prvom kastingu je bila glavna. Vrlo brzo, posle jedno, možda šest meseci me zvao studio koji je tada radio Diznijevu produkciju kod nas ovde i ja dobijam Mini. To mi je isto bilo… Pa zamislite da dobijete licencu kompanije Dizni. Pa zamislite da kao dete gledate Diznijeve crtane filmove i sad, sva sam se najećila, ta Dizni kompanija tebe zove. To je sve kao onako kokice u glavi. Dešava ti se, a kao kako mi se dešava.
Foto: Blic TV / Ringier
Nisam lutka sa naslovne strane
Na pitanje da li tada ima osećanje da je neko iznad drugih Jelena odgovara:
– Iskreno ću da vam kažem da nijednu svoju profesiju, nijedno svoje pojavljivanje bilo gde nikada nisam dožiljavala kao lutka sa naslovne strane. Ja svaki svoj posao i dan-danas radim, znate, Vi radite vaš posao koji radite ili ovaj posao ili drugi posao kojim se bavite, evo kolega je kamerman, po čemu je sad on manje bitan od mene koja sam ispred kamera. Tako da nisam, nijedan posao nisam dožiljavala tako. Neki ljudi su mi pričali tako kad krene neka diskusija: “Eto nikad nisi davala akcent tome da si ti to, pa da si ti to, možda je trebalo, možda bi ti karijera išla drugim putem”. Opet se vraćamo na porodicu, nisam naučena na takav model ponašanja, znači, nisam lutka sa naslovne strane.
O tragediji koja je zadesila na letovanju kada joj je preminuo suprug ali i kako je to saopštila ćerkama kao i o tome kako je potražila stručnu pomoć Jelena Đorđević Popović takođe priča u emsiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” koju možete gledati samo na Blic televiziji, ponedeljkom u 22 sata na kanalu 117.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic
