Region Danas
Predstavnik Švajcarske i pobednik Evrovizije Nemo Metler i predstavnica Irske Bambi Rej Robinson, Bambi Tag su učesnici koji su se na ovogodišnjoj Evroviziji predstavili kao nebinarne osobe, koje se oslovljavaju sa “on-ona-ono”.
A kako žive nebinarne osobe u Srbiji i protiv kakvih predrasuda se bore govorili su u jutarnjem programu Kurir televizije Valerjian Savić, nebinarna osoba i student Medicinskog fakulteta, aktivista za poboljšanje ljudskih prava, prof. Zorica Mršević, Fakultet za evropske pravno-političke studije i Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost.
– Nebinarne osobe su sve one osobe koje prosto ne žele da igraju jednu od te dve često nametnute uloge muškarca i žene u društvu. To su ljudi koji se osećaju izvan tog konteksta muško ili žensko – kaže Savić i dodaje:
– Najbolje je pitati svaku osobu bilo da je to nebinarna povodom njihovih zamenica. Znam mnoge žene koje koriste zamenicu “on” jer nekad pozivanje na određene energije kao što su maskuline može biti osnažujuće dok je meni nekad osnažujuće da se pozivam na femininu energiju. To je individualna stvar. U srpskom jeziku za sada uglavnom treba koristiti zamenicu “oni” ili persiranje. Mislim da nikoga ne bi uvredilo ako biste pogrešili, ali ako biste namerno nastavili da pokazujete diskriminaciju i negativan ličan stav o tome onda bi.
Mršević je konstatovala da binarne osobe treba prihvatiti i da se ne možemo praviti da njih nema.
– Menjaju se vremena. Nebinarne osobe postaju sve vidljivije zajedno sa populacijom trans osoba. One su deo našeg društva, naše komšijem naša deca i naše kolege sa radnog mesta. Ne možemo da se pravimo ih nema, tako da oni su mi. Prošao je nevidljivo 17. maj, svetski dan protiv homofobije kojim se označava dan kada je svetska zdravstvena organizacija skinula sa liste bolesti sve LGBT kategorije, pa i nebinarne.
Macura smatra da bi institucije sistema trebalo brže da reaguju na promene u društvu:
– Institucije našeg sistema bi mogle da reaguju bolje na promene koje se dešavaju u našem društvu. Neke stvari koje se odavno događaju u našem društvu su postale vidljivije. Ova Evrovizija pomaže osobama koje imaju drugačiju identifikaciju od većine da se osnaže i da se prikažu u javnosrti na način na koji je to njima neophodno.
Savić kaže da je gotovo svakodnevno izložen neprijatnim kvalilfikacijama koje mu ljudi dobaciju na ulici:
– Nekako ljudi su postali toliko otvoreni u govoru mržnje i ja čujem to kada prođem ulicom. Dobacuju “sekto, bolesti!” Sve i svašta čujem. To se dešava meni svakodnevno. Sad kada izađem iz studija, sigurno je da će mi se ponovo desiti. I juče mi se desilo nekoliko puta.
Govorio je o tome kako je postepeno osvešćivao svoj rodni identitet:
– Negde do šeste godine sam mogao da se igram sa igračkama za devojčice i da se oblačim u odeću za devojčice, iako ja verujem da ni igračke ni odeća nemaju rod, niti da treba da im dodeljujemo rod. Posebno ne deci tako rano koja nemaju svest o tome šta znači rod kao društveni konstrukt. I nekako to sam mogao do šeste godine. Kasnije mislim da je majka najviše bila ta koja me je zaštitila na način da me je indoktrinirala. Indoktrinacija je bila zaštita, jedan vid zaštite u Čačku, gde je svako ko je odstupao od neke, pod znacima navoda, normale bio diskriminisan i targetiran ili targetirana. Tako da je to bio jedan vid zaštite i ja sam negde do svoje 21. godine igrao tu ulogu dečaka, pa kasnije muškarca.
Valerijanova porodica nije imala previše razumevanja.
– Ja jako malo zapravo imam kontakta sa većinom svoje porodice. Zato sam ih i pozdravio ovom prilikom, zato što znam da svi oni prate šta se dešava, ali niko nema dovoljno hrabrosti da popriča sa mnom, niti ljudskosti, već onako pričaju iza leđa. Jedina osoba koja ima toliku otvorenost jeste moja majka, međutim i ona se nalazi u nezavidnoj situaciji, kao i čitava moja porodica koja trpi dosta nasilja i diskriminacije od strane okoline zbog mojih shvatanja i stavova i koje iznosim u javnosti.
– Nismo ni mnogo komentarisali ovo što se dešavalo ovih dana i moje pojavljivanje, već smo nekako ostali na tome da ja živim svoj život na svoj način bez ikakvog mešanja njih u moj život .Sad imam izabranu porodicu. Izabrana porodica je nešto što je, eto, meni beskrajno značajno. To su prijatelji i ta zajednica koju sam pronašao i stvorio. Istomišljenici i istomišljenice.
Izvor: Kurir.rs
