Region Danas
U Moštaničkom polju u blizini Vranja, kada su kišni dani, često se pored puteva u ranim jutarnjim satima mogu videti ljudi koji sakupljaju puževe. Jedna od njih je i šezdesetogodišnja žena iz sela Moštanica, koja je nakon kiše, koja je sinoć padala, ujutru zorom krenula u „berbu“, kako ovde zovu sakupljanje ovih mekušaca.
– Puževa ima posle kiše. Najaktivniji su ujutru od pet, pa tako do 8 ili 9 sati. Tad izlazimo na teren. Nema veze, ako je kiša, još bolje, jer su tada najaktivniji. Juče sam uspela da nakupim 15 kilograma puževa. Predala sam ih u otkup u susednom selu Ranutovac. Cena ovih koje sakupljamo pored puteva, u livadama i na njivama je 60 dinara po kilogramu. Ima i onih pored reka, oni su malo skuplji, 70 dinara za kilogram. Sad im je sezona, može nešto da se zaradi, koliko toliko, muka je ovo, ali kad sediš kod kuće, pa nema ni toga – priča ona.
Objašnjava da ih prodaju u otkup, a gde dalje to preduzeće plasira, ne zna.
– Osim za ljudsku ishranu, koriste se i u kozmetičkoj industriji, tako sam čula. Lično ih nikad nisam jela, niti spremala. Mislim da ne bih mogla da ih jedem – dodaje ova žena.
Noge su joj mokre od kiše do kolena. Za otkrivanje puževa u travi, koristi drveni štap, kojim pomera biljke, ne bi li lakše uočila ove životinjice.
Puževi iz Vranja će završiti u Francuskoj, koja godišnje pojede 30.000 tona kao delikates, a kilogram celih smrznutih puževa košta i do 30 evra.
U Vranju se sakupljanjem bave ljudi bez stalnog posla, stariji ili žrtve tranzicije. Oni ne mogu da nađu stalan posao u tim godinama, a do penzije ima još vremena.
Francuska, osim za sopstvenu upotrebu, puževe izvozi u druge države. S druge strane, u Srbiji je upotreba ove vrste mesa u ljudskoj ishrani slabo zastupljena.
Meso je bogato belančevinama, dok masnoća ima malo. Meso puža je bogato mineralnim solima i esencijalnim aminokiselinama, pa se ubraja u niskokaloričnu grupu namirnica.
Izvor: Telegraf.rs/Kurir.rs
