“MOJA RUKA JE DOBRO, IŠLA SAM NA TERAPIJE” Branka Petrić progovorila o zdravstvenom stanju i emotivnim trenucima: “TAKAV MI JE CEO ŽIVOT” (Video)

Glumica Branka Petrić ponosno gazi devetu deceniju i sa osmehom radi i aktivno učestvuje u pozorišnim, ali i serijskim ostvarenjima. Iako je nedavno imala povredu ramena prilikom pada sa pozornice, sada se kako kaže, oseća odlično.

– Ovom rukom već mogu da funkcionišem. Bila je divna predstava, puno publike, pošto sam igrala neku baku Lu koja je vrlo raspoložena, i trebalo je da idem malo brže, ja kao nešto da žurim, i eto. To je bilo 20. juna, evo već tri, meseca, moja ruka je dobro. Išla sam na terapije dok sam bila na moru, mesec i po dana, svakog dana. Emotivni trenutak super, ne može biti bolji – rekla je glumica sa osmehom na licu.

Branka je deo glumačke postave u seriji “Nobelovac” u kojoj joj je poverena uloga majke supruge Ive Andrića, a glumica ne krije zadovoljstvo što je baš nju Tihomir Stanić pozvao za ovu ulogu.

– Još sam puna utisaka, vrlo sam uzbuđena, mislim da je cela sala sa takvom pažnjom pratila priču o našem velikom nobelovcu. Veoma sam srećna što sam deo tog projekta. Sve nas je povezao Tihomir Stanić koji je izvanredan. Igrala sam mamu supruge Ive Andrića, ja ga se sećam. Kad sam pošla u Jugoslovensko dramsko pozorište, kao mlada glumica, on je bio u upravnom odboru, svakog dana sam ga sretala. Bio je vrlo ozbiljan, uvek je sedeo mirno, a ja kao mlada devojka, sa osmehom prođem i kažem “Dobar dan”, a on i dalje isti, i tako svakim danom. I onda sam rekla da neću više da ga pozdravljam (smeh). To što sam mislila da će on primetiti da ga ja ne pozdravljam, naravno da je smešno. Meni je njihova ljubavna priča tako uzbudljiva, tokom leta sam bila u njegovoj kući u Herceg Novom, koja se čuva kao spomen muzej, mnogo je lepa, sa pogledom na more.

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

Glumicu smo u pitali koji trenutak u životu je za nju najemotivniji, a ona je dala pravi diplomatski odgovor.

– Mogu da kažem da mi je ceo život emotivni trenutak. Ne mora to da bude nešto što je lepo, ima i tužnih stvari. Emotivni trenutak je i kad dođeš na svet, pa taj prvi krik, ali i kad odlaziš sa ovog sveta, i tu je poslednji emotivni trenutak.