"Moja mladost je bila velika muka i patnja" Naša glumica život posvetila jednoj osobi, a do kraja neće da čuje za jedno "Dok sam živa…"

Legendarna srpska televizijska i pozorišna glumica Mira Banjac danas je napunila 95 godina. Mira je rođena 4. novembra 1929. godine u Erdeviku kod Šida i može se pohvaliti bogatom karijerom vrednom divljenja koja traje još od 1949. godine.

Posle smrti Branke Veselinović postala je najstarija aktivna glumica u Srbiji. Poslednja uloga u nizu joj je je uloga Olge Aslanove u seriji “Zakopane tajne”, koja je omaž glumičinoj majci. Tokom svoje duge karijere odigrala je stotine uloga, međutim nikada je nismo videli u ljubavnim scenama. U jednom intervjuu za “Halo u poverenju” iz 1984. godine rekla je da po svojoj prirodi jednostavno nije rođena za takve uloge, i da nikada nije bila ljubavnica.

– Svi su za takve uloge tražili lepe žene, lepe po svom spoljnom izgledu. Ja sam uvek spadala u ružne žene. Za sve svoje ljubavi ja sam morala da se izborim, da se naradim. Mene su moji muškarci voleli onda kada su me upoznali, nikiada na prvi pogled nisu padali u nesvest – rekla je slavna glumica i dodala:

– Velika je sreća da se podudari lepa žena i lepa glumica, ali, danas dolazi jedno drugo vreme… I na sreću ja se polako smirujem u toj kategoriji. Mene to više ne uznemirava, ne tražim više svoje mesto u tome jer ja prosto više nisam ljubavnica. Ja sam sada jedna zrela žena koja ima neke druge svoje životne probleme i prohteve. To je daleko iza mene i ja sam svoj ceh platila onako kako sam mogla, istakla je glumica. 

Mira je slavu stekla veoma mlada i do sada je odigrala preko 300 uloga, a najviše je ostala upamćena po tome što je bila žena iz naroda. Pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu. 

– Ne mislim da sam toliko velika glumica. Smatram da sam dobra glumica i ono što možda mene kvalifikuje to je publika koja me voli. Imam zaista ogroman broj ljudi koji me podržavaju i vole zato što smo se negde prepoznali. U svojoj dosadašnjoj karijeri igrala sam brojne ljude iz naroda, tako da se većina prepoznala u tim ulogama. Sećam se da je posle emitovanja serije „Vratiće se rode“ moj telefon bio usijan. Javljala mi se publika koja se prepoznala u mojoj ulozi Ružice Sinđelić. Te moje marame koje su mi karijeru pronele su bile spoj sa njima. Tajna je u tome što ja obožavam svoju publiku i obratno i to je razlog mog uspeha i dugovećnosti. Ali ne verujem ni da sam najveća, ni da sam najbolja, već da sam dobra i korisna glumica, ispričala je Mira. 

Jednom prilikom je navela da se ne bi nikada vraćala u mladost:

„Žena sam koja je zadovoljna u životu i koja voli svoje kasne godine. Verovatno sam jedna među retkima koja se nikada ne bi vratila u svoju mladost. Moja mladost je bila jedna velika zabuna, jedna velika muka, veliko neznanje i patnja. Sve što sam dobila, dobila sam sa zrelošću i ja sam zahvalna svojoj zrelosti. 

Mira danas živi u Novom Sadu sa sinom Branislavom. Rodila ga je 1951. godine, i to godinu dana nakon sticanja diplome. Brak sa njegovim ocem Andrejem nije potrajao, ali to ih nije omelo da budu dobri i posvećeni roditelji.

– Često u životu očekujemo jedno, a dogodi se nešto drugo. Andrej Jovanović, inženjer po struci, bio je moja velika ljubav. Udala sam se za njega kad sam imala 24 godine. Oboje smo s radošću čekali Branino rođenje i to je ubrzo bilo jedino što nas je spajalo – govorila je ranije za domaće medije Mira Banjac i dodala: 

– Shvatili smo da nismo jedno za drugo, da se potpuno razlikujemo, da smo drugačiji. Nije bilo ružnih scena, prebacivanja i mučenja. Razdor i odsustvo bliskosti lebdeo je u vazduhu. Zbog neslaganja naravi, različitih ciljeva, izabrali smo najbolje rešenje – razvod. Razišli smo se kad je Brana imao pet godina, tako da razvod nije bio traumatičan za dete.

Prema Mirinim rečima, nikada nisu imali trzavica posle razvoda, a sve kako bi njihov sin imao bezbrižno i srećno detinjstvo.

–Nikada se više nisam udala, a Brana je bio i ostao moj voljeni i obožavani sin, moja najveća ljubav – pričala je Mira.

Glumica je početkom godine prošetala crvenim tepihom bioskopa Arena Sinepleks povodom Festove premijere domaćeg kratkometražnog filma “Još jedan dan”. Mira Banjac je ostvarila stotine uloga, kao niko kod nas, a ovo je bila njena prva rola u kratkometražnom filmu. I ovoga puta sve je u čast žena našeg podneblja, koje, umesto patnje, herojski biraju dostojanstvo.

– Kad bih pravila sopstveni muzej, tu ne bi bili kostimi, nego marame koje sam nosila na filmu i u pozorištu. Bilo ih je više od stotinu. Rad je mene održavao. Nema recepta za to što sam doživela 95. godinu. Kod kuće kunjam, a kad odem na snimanje, potpuno sam druga osoba. To je moja porodica, bez koje ne bih mogla da živim – rekla je glumica.

Mnogi smatraju da bi bilo lepo snimiti i film o našoj umetnici, mada ona ne deli takvo mišljenje.

– Vidim da to ljudi žele, ali to sa mnom nema veze. Pitaju me i koga bih volela da vidim u ulozi Mire Banjac. Ja zaista ne bih volela da se prikazuje taj film dok sam živa, a i nisam razmišljala o tome ko bi mogao mene da tumači.

Jednom prilikom je rekla da ima dosta slobodnog vremena, kao i da se trudi da svaki trenutak iskoristi na najbolji mogući način.

– Uvek se trudim da mi bude dobro i da što više budem sa svojim sinom Branom. Imam dobrog sina i moj mali porodični skup. Mi nismo previše zahtevni ljudi i pokušavamo i da i sa malim stvarima napravimo nešto lepo i radosno, kako za nas tako i za kuću.

Glumica je bila omiljena partnerka u pozorištu Zoranu Radmiloviću, a na filmu Bati Stojkoviću.Pavle Vuisić se družio sa njom i recitovao joj svoje pesme, Mika Antić je živeo kod nje i tada je brinula o njemu. Odlazio je kod nje i njene majke na ručak, poklanjala mu je čarape da ne ozebe. On to nikad nije rekao svojoj majci i sestrama, nikad se nije jadao. Čak je sakupio pare i kupio sestri cipele za matursko veče, govorili su njemu bliski ljudi. Milena Dravić i Dragan Nikolić su je obožavali, a i ona njih, a Mija Aleksić je umeo da izvuče najbolju glumu iz nje. Mira je osoba koja spaja toliko velikih imena, živa legenda. 

Ove godine je dobila mural u Sremskoj Mitrovici, a priznanje ovoj zaslužnoj umetnici iz Srema odalo je udruženje Art front. Autor murala je Alen Dimić, a u planu je da ovaj velelepni rad bude upotpunjen portretom glumca Petra Kralja. 

Iako je u 10. deceniji života, rad je ono što slavnu glumicu i dalje održava.

– Radim zato što treba da radim jer ako ne radim ja ću da umrem. Ne mogu da sedim i čekam kako dani jedan po jedan prolaze i da iščekujem taj poslednji dan. To je daleko od mene i ja tako neću da rezonujem. Želim da budem živa i korisna dokle god je to moguće. Naravno, kada to ne budem mogla, a biće takvih trenutaka, onda ću reći: „Ja više ne mogu da radim. Sada ću da se prilagodim situaciji i vidim gde sam, šta mogu i koliko mogu, i da čekam svoj sudnji dan kao svi ostali ljudi.“

(Kurir.rs/M.F.)

Bonus video: