MILION VOJNIKA, TUNELI ISPOD GLAVNOG GRADA, BAZE POD ZEMLJOM Ovako se država koja se graniči sa Rusijom sprema za PUTINOVU INVAZIJU, talože i ZALIHE ŽITARICA

Finska ozbiljno shvata pretnju od ruske invazije. Geopolitička situacija joj ne ide u prilog, a ne može, naravno, da se preseli na povoljniju lokaciju niti promeni činjenicu da s Rusijom deli granicu dugu 1300 kilometara.

Foto: Shutterstock, Mikhail Klimentyev, Tanjug / AP / Ringier

Upravo zato zvanični Helsinki ne čeka da problemi eskaliraju, već se priprema za najgori scenario. Finska, koja je bila neutralna zemlja od Drugog svetskog rata, pridružila se NATO-u u aprilu 2023. godine i ozbiljno se posvetila pripremi građana i vojske za mogući ruski napad.

„Međutim, pretnja koja visi u vazduhu nije nužno dobra za ekonomiju Finske,“ primećuje Elizabet Bro, stručnjakinja iz Atlantskog saveta, međunarodne organizacije sa sedištem u Vašingtonu koja se bavi globalnim izazovima. Finska će morati dodatno da se potrudi kako bi zadržala interes investitora i izbegla negativne posledice po svoju privredu koje geopolitičke pretnje već sada imaju.

Upravo tu, ističe Bro, leži problem za Finsku, uprkos svim preventivnim merama i sveobuhvatnim pripremama. Tu se kriju i lekcije za druge zemlje.

Priprema za neizvesnu budućnost

Šta će se dogoditi, niko ne može sa sigurnošću reći. Ipak, Finska svojim primerom pokazuje kako pametne i promišljene zemlje treba da se postave u trenucima geopolitičke krize. U članku za Politico, Bro piše da Finska mora javno govoriti o pretnjama sa kojima se suočava i upozoravati svet na moguće turbulencije. Takođe, mora koristiti sve resurse kako bi se pripremila za najgori scenario, što je već delimično učinila.

Foto: AFP/JONATHAN NACKSTRAND / Profimedia

Finska ima obavezni vojni rok za muškarce, što joj omogućava stalnu obuku novih vojnih kadrova. Sa populacijom od 5,6 miliona stanovnika, raspolaže sa 280.000 vojnika i 900.000 obučenih rezervista. Modernizuje svoju vojsku nabavkom nove opreme. Vojne baze i strateški objekti često su smešteni duboko pod zemljom, sa složenom mrežom tunela ispod Helsinkija, nalik švajcarskom siru. Njihova Nacionalna agencija za hitnu opskrbu poseduje strateške rezerve ključnih resursa, uključujući žitarice i gorivo, koje mogu zadovoljiti potrebe zemlje za šest meseci.

Ekonomski otpor na pritiske

Međutim, Finska se suočava sa strahom investitora i trenutno traži način da učini svoju privredu otpornom, kao što je to uspela sa stanovništvom i vojskom. Bro predlaže da se ugleda na Švedsku tokom Hladnog rata, koja je u ratnu pripravnost uključila ceo ekonomski sektor.

Švedska je tada identifikovala oko 11.000 kompanija kao „ključne“ za ekonomiju zemlje. Vlada je sa tim preduzećima održavala posebne odnose, omogućavajući im rad čak i u slučaju invazije. Poruka je bila jasna: možete imati ogromnu vojsku, ali naše društvo i ekonomija će nastaviti da funkcionišu uprkos svemu.

„To je bila snažna poruka i delovala je. Švedska ekonomija je, uprkos sovjetskoj pretnji, nastavila da funkcioniše. Čak je i rasla,“ zaključuje Bro.