Region Danas
Zoran Todorović Kundak (39), direktor “Beopetrola”, generalni sekretar Jugoslovenske levice (JUL) i najbliži prijatelj tadašnje prve dame Mire Marković, ubijen je na današnji dan pre 27 godina u klasičnoj mafijaškoj sačekuši.
Kobnog jutra 24. oktobra 1997. Todorovića je vozač dovezao do firme na Novom Beogradu, ispred koje se slučajno susreo sa Sinišom Milenkovićem, komercijalnim direktorom “Beopetrola”. Srdačno su se rukovali i zastali da porazgovaraju na stepeništu.
U tom trenutku prišao im je niži muškarac u crnoj jakni, kamufliran “fantomkom” na glavi, i zapucao. Kundak je bio okrenut leđima ubici koji je ispalio u njega rafal iz “heklera”, sa prigušivačem, i sa četiri metka ga pogodio u grudi i glavu.
Mirino pismo iz Indije
Todorović je na mestu ostao mrtav, a u pucnjavi je teško ranjen i Milenković koji je nakon toga ostao invalid. Posle munjevito izvedenog napada, ubica se dao u beg.
Todorovićev vozač je pokušao da ga prati, ali se ovaj okrenuo i uperio “hekler” i u njega nakon čega je vozač ustuknuo, što je zločincu dalo dovoljno vremena da netragom nestane. Nikada nije pronađen.
Foto: Zoran Sinko
Todorovićevoj sahrani prisustvovao je celokupan vrh tadašnje vlasti i predsednik Slobodan Milošević, koji je prema tvrdnjama prisutnih zaplakao, dok je Mirjana Marković u tom trenutku bila u Indiji na promociji svoje knjige “Noć i dan” pa je pročitano njeno pismo:
“Dragi Zorane, nikada nisam bila dalje od tebe i nikad ti nisam bila bliže. S juga Indije, iz Madrasa, nisam u stanju da dođem danas u Beograd i da se s tobom pozdravim poslednji put – ja, koja sam punih 15 godina tvoja najbolja drugarica. Ali ti šaljem poruke preko svih ovih planina i mora – ja se s tobom nikada neću rastati. Moje prve misli su bile – nikad više naši razgovori, slaganje, briga, gnev, nada, sve u jednom satu, tako svih ovih godina. Nedostajaćeš mi dok budem živa. Htela bih da znaš, dok odlaziš, da od mene ne odlaziš. Molim te, brini za sve nas koje si ostavio, a ja ću brinuti za tebe. I ne ljuti se na mene što sam ti ponekad nešto zamerala. Uvek si bio moj drug. Sada sam ti ionako sve oprostila. Pomagao si celom svetu – i kome je trebalo i kome nije trebalo. U tome smo bili najsličniji. Biću uz Danijelu u svemu, a tvoju decu ću voleti kao što sam volela tebe. Tvoja, Mira.”
Mnogo se spekulisalo šta bi mogao biti motiv da se ubije Kundak. JUL je tada saopštio da je pucanj u Todorovića napad na državu, jer je ova stranka u tom trenutku bila značajan politički faktor u Srbiji, ali su u policiji pretpostavljali da je on ubijen zbog trgovine naftom.
Foto: Facebook/Legende devedesetih
Među spekulacijama, koje su se pojavljivale tokom prethodnih decenija, novinske stupce punila su i nagađanja da je motiv bila Miloševićeva ljubomora, jer mu se nije dopadala bliskost Kundaka s njegovom suprugom Mirom. Međutim, istražitelji su ovakva nagađanja odbacili.
Ubili ga “zemunci”?
Traganje za pozadinom, ali i učesnicima u atentatu usmerili su ih ka Todorovićevom političkom angažovanju, koje je navodno bilo usko povezano s njegovim poslovnim uticajem u trgovini naftnim derivatima, zbog čega je navodno stekao i veliki broj neprijatelja.
Kao mogući pravac istrage pominjala se i privatizacija “Beopetrola”.
Intresantno je da je tokom suđenja “zemunskom klanu”, Miladin Suvajdžić, poznatiji kao Đura Mutavi, kao svedok saradnik u Specijalnom sudu u Beogradu izjavio da je ovaj klan ubio i Kundaka, ali istraga o tim navodima nikada nije pokrenuta pa je ovaj zločin i dalje misterija.
Zoran Stevanović Kiri (35), major vojne Kontraobaveštajne službe, blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, biznismen, majstor borilačkih veština i navodno pripadnik Državne bezbednosti, likvidiran je na današnji dan pre tačno 28 godina ispred hotela “Metropol” u Beogradu.
