Region Danas
Bilo leto ili zima, u porti Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Nemenikućama, nedaleko od Sopota, ljudi uvek ima. Strpljivo, bez nervoze, čekaju da napune flaše i balone vodom sa Kleopatrine česme za koju se veruje da uspešno otklanja pesak i kamen iz žuči i bubrega.
“Nazvana je Kleoptrina česma, po ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginje Perside”, objasnio je sveštenik nemenikućke crkve Goran Lukić.
“Bila je veoma mlada kada je umrla u Beogradu. Bila je to velika tragedija za njene neutešne roditelje. Pošto je sahrana trebalo da se obavi u Topoli, tužna povorka zanoćila je u Nemenikućama. Telo je ostavljeno u staroj seoskoj crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice, na čijim temeljima je podignut današnja crkva. Tu je usred srpskih seoba održao poslednju liturgiju na rodnoj grudi Arsenije Čarnojević, a stotinak godina kasnije tu se pričestio i Karađorđe sa ustanicima pre bitke za Beograd.
Devojke iz Nemenikuća, potresene sudbinom mlade Kleopatre, izvezle su prelepi pokrov, što je dirnulo kneza i kneginju “pa naloži knez da se kod hrama podigne česma najlepša u okolini”. I pre nego što će se izvorska voda spovesti do lepe kamene česme sa tablom na kojoj piše da “česmu dade izgraditi knez Alekasandar Karađorđević povodom noćenja tela blaženopočivše princeze 1855. leta gospodnjeg” i da česmu obnoviše dobročinitelji u vreme jereja Ljubiše Smiljkovića 1997. godine – izvor je bio na dobrom glasu”, ispričao je on.
Narod u ovom kraju je oduvek verovao da je voda sa ovog izvora lekovita, ali da je natoče dolaze i iz Lazarevca, Mladenovca, Beograda, Vojvodine… Kad muka natera ništa nije daleko. Bio je red i kada smo obišli izvor. Sveštenik Lukić je kosio travu. Odložio je trimer i dok nam je kuvao kafu reče nam da je uvek tako:
“Nema dana kad nema ljudi na Kleopatrinoj česmi. Naravno da smo im omogućili da uđu kolima sve do česme, jer kako bi drugačije nosili pune balone”, rekao je. Pod krošnjom prastarog duda čija je ogromna senka prekrila česmu, na red čekao je i Zoran iz Nemenikuća. Kaže da godinama drugu vodu ne pije.
“Svi moji su točili vodu sa ovog izvora. Verovali da čisti pesak i kamen iz bubrega i žuči. Koliko znam iz našeg sela nema ni jednog da je imao problema sa bolesnim burezima. Bila je čak i jedna baba, koja je u poznim godinama počela da pije vodu jer je ustanovljeno da ima kamen.
Posle godinu dana nije imala nikakve tegobe, sve je nestalo. Pila je po dve litra vode dnevno”, govori ovaj sredovečni meštanin. Voda sa Kleopatrinog izvora dobra je, veruju ljudi, i za debeljuce. “Znam jednu malo puniju komšinicu koja je, tvrdi, smršala pijući svakodnevno ovu vodu. Mislim da je tajna u tome što ova voda čisti od otrova i svega što ne valja”, kaže Mira Dabić, koja je došla iz Lazarevca po vodu.
Da li je voda sa Kleopatrinog izvora zaista lekovita, za sada naučno nije potvrđeno. Zna se da je ispravna, jer je bakteriološki ispitana, ali se ne znaju njene lekovite osobine. Taj posao tek predstoji. Sveštenik Goran Lukić se nada da će, osim “živih”, lekovitost vode da potvrdi i neko naučno istraživanje.
“Ima ljudi koji dođu namenski da natoče vodu za lek, pa svrate u crkvu, a ima i onih koji dođu da obiđu naš hram pa natoče vodu. Dobro je uglavnom i za jedne i za druge, a za nas je to velika radost”, reče zadovoljno sveštenik Goran Lukić.
Selo Nemenikuće ima oko 2.000 duša veoma ponosnih na izuzetnu istoriju sela. Tu je 1780. rođen Milovan Vidaković, prvi srpski romanopisac u čiju čast se svake godine organizuju “Dani Milovana Vidakovića”. Letnjikovac u tišini imao je i Jovan Žujović, prvi srpski geolog. U selu su boravili Arsenije Čarnojević i Karađorđe, a poslednjih godina tu je snimana serija “Ravna gora”.
Izvor: Beograd.in
