KURIR U SUDU! NISAM POKLONIO MILJKOVIĆU ROLEKS, PRODAO SAM GA, ALI SAT NIJE ISPLAĆEN NIKADA Biznismen na suđenju za pranje para: Zakleo sam se… Takav sam ja!

Bojana Belivuk i Tanja Miljković, supruge Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, stigle su odovojeno, sa slobode, u Specijalni sud u Ustaničkoj ulici u Beogradu u kom se danas nastavlja suđenje za pranje novca.

Optužnicom im je na teret stavljeno da su novac zarađen od kriminala ulagali u kupovinu kuća, stanova, placeva i automobila.

– Svi optuženi, negirali su krivicu – podseća izvor Kurira.

Vozač odgovara na pitanja

Svedok, Đorđe Trkulja koji je bio vozač Aleksandra Papića, ušao je u sudnicu. On je na početku rekao da ne poznaje nikoga od optuženih.

– Ja i dalje radim za Aleksandra Papića. Vozim mu decu u školu i suprugu po potrebi, vršim i nabavku za domaćinstvo. Aleksandra Papića ne vozim, osim kada mu je recimo auto na pranju ili servisu – rekao je Trkulja i potvrdio da je 2019. išao u radnju da preuzme “roleks”.

On je naveo i da je sat, koliko se seća, već plaćen i da ga je Papić poslao samo da ga uzme. 

– Pošto sam preuzeo sat, predao sam ga gospodinu Papiću. Ne znam šta je posle bilo sa satom – rekao je ovaj svedok.

Optuženi Miljković se javio da postavi pitanja svedoku.

Miljković: I dalje radite za Papića, da li ste sa njim razgovarali o satu?

Trkulja: Kada sam prvi put pozvan u policiju morao sam da mu kažem da izostajem s posla.

Miljković: Jel vas pitao zašto ste bili u policiji?

Trkulja: Jeste, rekao sam mu da je bilo oko sata koji sam preuzeo. To je bilo to.

Miljković: Jel vam rekao posle šta treba da kažete u tužilaštvu?

Trkulja: Isto sam rekao što i u policiji.

Biznismen Aleksandar Papić svedoči

U sudnicu je ušao biznismen Aleksandar Papić, za kog je optuženi Marko Miljković rekao da mu je poklonio skupoceni “roleks” koji je zaplenjen kod njega. Na satu je, kako je naveo Miljković ugravirano “za brata”.

Sudija: Da li poznajete optužene?

Papić: Poznajem Velju i Miljkovića sam upoznao preko Velje.

Sudija: Da li ste sa njima u srodstvu ili zavadi?

Papić: Nisam. Ostajem pri iskazu koji sam dao.

Tužilac: Da li ste optuženima nešto poklanjali?

Papić: Nisam.

Tužilac: Da li ste imali poslovni odnos sa njima?

Papić: Ne

Tužilac: Da li poznajete Aleksandra Kajmakovića?

Papić: Često sam u lokalima kod njega, on je moj prijatelj. Više puta smo pričali o poslovima, ali nikada nismo bili u poslu zajedno.

Tužilac: Da li ste kupovali skupocene satove i poklanjali ih?

Papić: Kupovao sam, ali nisam poklonio. Često sam kupovao kod ovlašćenog prodavca roleks satova, kupio sam ga. Moj vozač je otišao da ga podigne, platili smo ga preko firme, između 14.000 i 17.000 evra. Planirao sam da ga poklonim velikom prijatelju za rođendan i ugravirao sam “za brata”. Taj prijatelj se zove Strahinja Danilović. Posle insistiranja, taj sat sam prodao rođaku Marka Miljkovića. Pojavio se s rođakom koji je insistirao da mu prodam, tog rođaka sam samo jednom video. Za sat sam dobio deo novca, da ne pogrešim, ali nisam dobio celu kupoprodajnu cenu.

Tužilac: Odakle poznajete Beliuvka i Miljkovića?

Papić: Veljka znam od detinjstva, a Marka sam upoznao preko njega. Povremeno smo pili kafu, to je bilo poznanstvo.

Tužilac: Jeste li razgovarali o poslu?

Papić: Nismo imali poslovne teme.

Da ispituje Aleksandra Papića, javio se branilac Dejan Lazarević.

Lazarević: Kada je kupljen taj sat?

Papić: Koliko se sećam, pre četiri godine. Želeo sam ga za sebe, platio sam ga preko firme.

Lazarević: Koliko ste puta nosili taj sat?

Papić: Stavio sam ga samo jednom na ruku, tada kada su ga i videli.

Lazarević: Kada je rođendan prijatelju kom ste hteli da poklonite?

Papić: Ja sam jako loš sa datumima, a zakleo sam se da ću da govorim istinu. Promašim rođendane čak i svojoj deci, imam ljude koji me podsete.

Lazarević: Ako vas podsetim da je sat kupljen posle rođendana, jel to za sledeću godinu bio poklon?

Papić: Taj sat ne možete da uzmete kada vi hoćete, nego kada stigne. Pa šta i ako je prošao rođendan.

Sudija: Gde je gravirano “za brata”?

Papić: U radnji u kojoj sam kupio.

Lazarević: Koliko vas je dugo Marko Miljković ubeđivao da mu prodate sat?

Papić: Sigurno par dana. Slučajno smo se sreli u “Džeriju” toga dana kada sam ga stavio. Zvao me sa više brojeva da me ubedi da mu prodam. Insistirao je i ja sam popustio na kraju da mu prodam. Bio je vrlo uporan.

Lazarević: Kome i gde ste predali?

Papić: Lično Miljkoviću, ali se ne sećam gde. Znam da mi je dao šest ili 8.000 evra, ali nije isplaćen do kraja. Dao sam mu sat, ali je kartica ostala kod mene dok se ne isplati, i dalje je kartica kod mene.

Sudija: Rekli ste da vas je Miljković ubeđivao da njegovom rođaku prodate sat?

Papić: Jeste, kada su ga videli, posle je došao bez rođaka kada sam mu predao sat.

Lazarević: U istrazi je rako da je ostatak para isplaćen za dve ili tri nedelje? Šta je tačno?

Papić: Suština je ista, sat nikada nije isplaćen. Verujte mi, to je bilo davno. Ja se polu sećam. Nisam posvećivao pažnju tom događaju, dok se nije desilo ovo suđenje oko sata. Znam da sam zadržao karticu, pa mi je logično da nije isplaćen, jer da jeste dao bih karticu.

Sudija: Šta to znači, isplaćen ili nije isplaćen?

Papić: Sad kad me pitate, ne sećam se. Ako pogrešim, izvinite.

Da postavlja pitanja Papiću, javio se optuženi Miljković koji je izveden u pratnji stražara u sudnicu.

Miljković: Kada je prvi susret između mene, mog navodnog rođaka i njega bio?

Papić: Ne mogu da licitiram datumima, videli smo se na stadionu Partizana, kada je bio i rođak. Bio je jedan satanak kada je bio rođak.

Miljković: Kada je moj rođak video sat?

Papić: Nije ga video, rekao je da želi baš taj model. Svi znaju kakav je to sat. Video ga je samo Marko.

Miljković: Da li je predočio da se nalazi i posveta na satu?

Papić: Ne mogu da se setim. Tebi sam rekao, ne znam da li sam rođaku. Bila je priča s Markom da se taj poklopac na kom je bila gravura zameni, da je to oko 150 evra.

Miljković: Koja je rekao cena da je mom rođaku?

Papić: Nisam rekao cenu, bila je priča da će cena da bude koju Marko kaže. To je bilo davno, ne mogu da kažem.

Miljković: Neka opiše tog mog navodnog rođaka?

Papić: Znam da je bio mlađi čovek, oko 21 ili 22 godine, kratko ošišan. Meni rođak nije bio bitan, Marko je garantovao za novac.

Miljković: Može li da nam kaže gde smo to sedeli na stadionu Partizana?

Papić: Na nekoj garnituri, kod šanka, unutar restorana na stadionu.

Miljković: Da li se još neko nalazio u društvu našem prilikom davanja tog novca?

Papić: Ne mogu da se setim.

Sudija: Nije mi jasno, gde ste se našli?

Papić: Ne mogu da se setim.

Miljković: Da li smo ikada nas dvojica sedeli sa Veljkom Beliuvkom i Kajmakovićem, Acom Bosancem i da li smo pominjali da sam ja taj sat dobio od svedoka?

Papić: Sedeli smo, al super, ako je to Kajmaković rekao pitajte njega.

Miljković: Prilikom našeg upoznavanja u “Džeriju”, jeste li mi dali broj telefona?

Papić: Nisam.

Miljković: Kako sam vas onda zvao?

Papić: Preko Belivuka ili nekog drugog.

Miljković: Kako ste pozivali Belivuka?

Papić: Nismo imali komunikaciju telefonom, ili je on mene pozivao ili kada se negde sretnemo.

Miljković: Tada kada smo se sreli u “Džeriju”, koliko pre toga nisi sreo Belivuka?

Papić: Neko vreme, 10 ili 12 godina Belivuk i ja nismo imali kontakt. Ali možda 2018. ili 2019. smo se videli, kada je izašao iz pritvora možda godinu dana kasnije.

Belivuk i Miljković, podsetimo, pušteni su iz pritvora u maju 2018. pošto su oslobođeni za ubistvo Vlastimira Miloševića.

Miljković: Da li ste bilo kakvu vezu sa firmom “Ineks” imali?

Papić: Nisam.

Miljković je završio sa ispitivanjem, dok je Belivuk rekao da nema pitanja za ovog svedoka.

Sudija: Nije mi jasno, zašto ste stavljali na ruku sat koji ste kupili kao poklon?

Papić: Takav sam ja, volim te stvari, a nisam imao takav sat.

Sudija: Skup poklon ste kupili prijatelju?

Papić: Puno mi je nešto privatno pomogao.

Sudija: Dolazili ste na stadion?

Papić: Ja sam držao kafić u blizini stadiona, preko puta stadiona Partizan, pa sam često boravio tamo, sretali smo se u ulici.

Otac Tanje Miljković za govornicom

Sudija je pozvala Nikolu Nikitovića, oca Tanje Miljković da sledeći uđe u sudnicu. Čim je ušao, on se prvo osvrnuo ka optuženičkoj klupi i mahnuo svom zetu, Marku Miljkoviću, koji je na suđenje doveden iz pritvora.

Sudija: Jasno je, ali moram da vas pitam, da li ste u srodstvu sa optuženima?

Nikitović: Tanja mi je ćerka, Marko mi je zet.

Sudija: Da li želite da svedočite?

Nikitović: Želim da svedočim.

Sudija: Onda morate da se zakunete da ćete govoriti istinu?

Nikitović: Nema da se podigne ruka gore?

Sudija: Nema, nije ovo film.

Nikitović: Ostajem pri svemu što sam rekao kod tužioca.

Podsetimo, Nikitović je ranije svedočio da su njegova ćerka i zet stan u Ulici Živka Davidovića kupili novcem koji su dobili od svadbe.

Tužilac: Kada su se venčali?

Nikitović: Mislim da je bilo pre devet godina, 2015. u “Metropolu”. Bilo je između 290 i 320 gostiju, ali ne znam koliko je svadba koštala, nikada se nisam mešao u to. Ne znam ko je platio svadbu, mi smo tu nešto pomogli, za neku ratu posle, supruga je nešto kupovala ćerki oko svadbe. Ali ne znam tačno, ne pitam ja suprugu da li i koliko daje deci.

Tužilac: Kada je Tanja Miljković otpočela kupovinu stana?

Nikitović: Ni to nisam znao tačno, samo sam čuo da kreće u kupovinu. Tako smo se dogovorili, da ima nešto svoje. Mislim da je to bilo 2019.

Tužilac: Ako su to bila sredstva od svadbe, zašto se čekalo tih četiri ili pet godina da se počne sa kupovinom stana?

Nikitović: To ja ne znam, nisam ulazio u to zašto se čekalo. Srećan sam, presrećan sam bio što se Tanja udala, svadba je bila lepa, ali je to bilo njihovo pravo kada će da kupe. Tanja je imala i dve teške trudnoće, bila je u bolnici, sigurno nije razmišljala tada o stanovima. Nekako mi ne ide to pitanje. Mislim da mi je čak supruga i rekla koliko su dobili za svadbu.

Tužilac: Da li ste znali, čime se bave, od čega zarađuju Tanja i Marko?

Nikitović: Upoznao sam Marka Miljkovića kada mi je zaprosio ćerku. Tanja je završila studije, mi smo je poslali u Ameriku, na program “work and travel”, kada se vratila brzo se desila svadba. Marko mi je rekao da je radio obezbeđenje, nisam ga pitao ni gde ni kod koga. Tanja je radila kod nas u firmi. Tanja je završila privatnu gimnaziju, privatni fakultet, mastrer, mogu da kažem lepo smo živeli kao porodica. I njoj i drugoj ćerki smo davali. Uvek smo ih pomagali, i mi i moja familija.

Tužilac: Jeste li ih pomagali na mesečnom nivou?

Nikitović: Pomagali smo ćerki i posle Markovog prvog hapšenja i sada ovog. Moja sestra iz Francuske je slala pare i svastika koja na žalost nema dece. Uvek smo im davali novac, supruga i ja imamo zajedničku kasu, pomagali smo uvek i dan danas im pomažemo. Imamo dovoljno za suprugu i mene i za Tanju. Marko je radio to obezbeđenje, imao je svoju platu, zarađivao je novac. Nismo davali mesečno, nego povremeno. Moja i primanja moje supruge, imamo mesečno oko 260.000 dinara i ne možemo da ih potrošimo, ne idem po kafanama, ne kockam se. Dajemo deci, Tanji naročito u ovoj situaciji.

Tužilac: Jel zante i jedan detalj o tome gde je radio vaš zet?

Nikitović: Nikada ga nisam pitao, niti me je to interesovalo da ga pitam u kojoj firmi radi ili koga obezbeđuje.

Sudija: Pominjali ste da porodica Marka Miljkovića živi u Švajcarskoj i da su i oni pomagali, ko živi od njegove familije u Švajcarskoj?

Nikitović: Mislim da je stric i šira porodica, mislim da radi građevinske poslove i dobro zarađuje. Jel mogu nešto da kažem. Unuci me non stop pitaju “kada će da mi vrate pare iz kasice”, ne mogu da im objasnim da je ta njihova mala štednja postupak pranja novca. Supruga i ja tri godine unazad idemo na odmor s unucima, jer moja ćerka zbog postupka ne može.

Tužilac: Ta kasica nije predmet ovog postupka.

Sudija je potom svedoka dok je izlazio iz sudnice upozorila da ne može da maše zetu, kao i da ne može on da podnosi predlog da se Tanji Miljković ukine zabrana napuštanja zemlje.

Sledeća je kao svedok u sudnicu ušla Ilinka Nikitović, majka Tanje Miljković i tašta Marka MIljkovića. Majka Tanje Miljković odlučila je da iskoristi zakonsko pravo da ne svedoči u postupku protiv ćerke i zeta.

Svedok o Mirku Kojiću i Marku Miljkoviću

Sledeći je u sudnicu pozvan svedok Milovan Nikolić. Na pitanje sudije da li poznaje nekoga, svedok je slegnuo ramenima i rekao “ne vidim nikoga”.

– Poznajem Marka Miljkovića – odgovorio je svedok Nikolić.

Sudija: Kako ste mu se srdačno javili, rekla bih da niste u zavadi?

Nikolić: Nismo.

Nikolić je, inače, pozvan kao svedok pošto je sa Miljkovićevim dedom, Miladinom Miljkovićem, zaključio ugovor o kupoprodaji stana u Levskoj.

– To je sigurno greška, ugovor sam zaključio sa Mirkom Kojićem. On mi je doveo čoveka, kog ja ne poznajem, i napravili smo ugovor o kupoprodaji. Miladina Miljkovića sam sreo kada smo potpisivali kupoprodajni ugovor.

Tužilac: Odakle poznajete Marka Miljkovića?

Nikolić: Bio je u društvu Mirka Kojića, Marko Miljković je bio dete u to vreme, nikada ja ništa sa njim nisam radio. Ja sam poslovan čovek, radio sam stanove u Dimitrija Tucovića, Marko je nekada sa Kojićem bio u društvu.

Tužilac: Jel vam Kojić pozajmljivao novac?

Nikolić: Pa, kad ste u građevini uvek vam fali novac. Za te pare koje sam uzimao od njega, ja sam mu posle prodavao stanove. Nikada Miljković nije prisustvovao kada sam od Kojića pozajmljivao novac.

Podsetimo, Mirko Kojić koji je kum Marka Miljkovića i nestao je u februaru 2020. Svedok-saradnik u postupku protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića za sedam ubistava, Srđan Lalić, pred sudom je ispričao da mu se Miljković hvalio da je ubio Kojića i da je rekao “koji sam ja kralj, ubio sam tri kuma”.

Tužilac: Otkud je Mirko Kojić poznavao Miljkovića?

Nikolić: Nije poznavao samo Miljkovića. Imao je samo reči hvale za Marka Miljkovića. Više puta je čak rekao: “Što mi Bože nisi dao takvog sina”.

Sudija: Jeste li znali da li je Miladin Miljković, kog je doveo Marko Kojić da zakjučite ugovor, znao da je deda Marka Miljkovića?

Nikolić: Meni je tada Marko Miljković, da ne budem grub prema njemu, nebitna figura. Nisam to tada znao.

Tašta u banji

Takođe, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal tereti i Belivukovu taštu, Snežanu Đorđević, da je učestvovala u pranju novca.

Snežana Đorđević danas se nije pojavila u sudu, a advokat Dejan Lazarević naveo je da je ona u Selters banji kod Mladenovca, na rehabilitaciji i da će tamo najverovatnije biti mesec dana. Tužilac Predrag Ćetković predložio je da se postupak protiv nje razdvoji, kako bi bili saslušani svedoci koji su došli.

Svedok: Belivuk je kupio plac

Kao prvi svedok u sudnicu je ušao Viktor Horvat. Sudija ga je odmah na početku pitala da li poznaje nekoga od optuženih.

– Sa ove daljine, teško da nekoga prepoznajem – odgovorio je Horvat sudiji, uz obrazloženje da je optuženička klupa na kojoj sede tri bračna para, daleko u odnosu na govornicu za kojom on svedoči.

Horvat je, prema navodima optužnice, sklopio sa Bojanom Belivuk ugovor o prodaji placa u Vrčinu, za koji se navodi da je isplaćen novcem zarađenim od kriminala.

– Dao sam agenciji specijalizovanoj za prodaju placa, dokumenta za prodaju placa u Vrčinu za 10.000 evra. Pronašao je kupca, nije mi rekao ko je, to prodavca obično i ne interesuje. Ja sam se od 1999. bavio nekretninama, to je rutinska stvar. Dogovorili smo se da se vidimo kod notara, kada je sve ugovoreno. Bila je transakcija kao svaka druga. Tamo, kod notara smo se našli, tada upoznajem gospodina Belivuka i njegovu suprugu. Razgovor je bio prijatan i korektan, uobičajen za takvu vrstu transakcija – posvedočio je Horvat.

Na pitanje tužioca, šta je rekao agent ko je kupac, Horvat je odgovorio da je “nesumnjivo da je kupac bio Belivuk, ali da je želeo da se plac vodi na suprugu”.

– Ne mogu svih detalja da se setim, ali usput je rečeno da će plac da bude na nju. Ne znam da li mi je to rekao agent, ili neko drugi. To su meni bili tehnički nebitni detalji – rekao je prodavac placa i dodao da je za to dobio 10.000 evra.

– U ugovoru je bila druga cena, ja sam za to dobio 10.000 evra. To je bila uobičajena praksa, to je plac koji objektivno vredi toliko, ali nije gradska građevinska površina, nego je poljoprivredno zemljište, što znači da će u upravi prihoda, po njihovoj skali, da ocene da vredi oko 4.000, 5.000 evra. Nisam svesno i namerno učestvovao u obmani države, jer svakako država porez naplaćuje po tržišnoj, a ne po ceni iz ugovora. Mislim da je čak i porez preuzeo kupac – rekao je svedok zbog čega je u ugovoru stajala druga cena, a onda nastavio da govori kako je “Belivuk bio prijatan i ljubazan”:

– Atmosfera je bila toliko prijatna i opuštena da sam se osećao da čak ne moram da brojim pare koje mi je dao, toliko je bio frendli – nastavio je svedok.

Tužilac je svedoka pitao ko je dao novac za plac.

– Novac je bio u kešu, dao mi je gospodin Belivuk. Mi smo sedeli i ćaskali dok se ugovor radio. Potpisali smo, dobio sam kovertu, čak nisam imao potrebu da brojim novac, na osnovu decenija u nekretninama. Agentu sam platio proviziju, novac odneo u banku i položio na svoj račun – rekao je svedok i na ponovno pitanje tužioca koji je iznos stajao u ugovoru, odgovorio da je u ugovoru pisalo 4.500 evra.

– Ponavljam, to je uobičajena praksa – rako je svedok Viktor Horvat.

Na pitanje branioca bračnog para Belivuk, advokata Dejana Lazarevića, da li je po njemu sve bilo legalno kratko je odgovorio:

– U osnovi da. Uobičajeno je da se bračni parovi dogovaraju na koga će da glasi ugovor.

(Kurir Hronika)