Koliko godina je prestaro za trudnoću?

U svetu reproduktivnog zdravlja, i dalje postoji staro pitanje: koliko godina je prestaro za rađanje dece? Tokom godina tradicionalne granice plodnosti su dovedene u pitanje.

Osnivanje porodice u mladosti zauzelo je niže mesto na listi životnih prioriteta jer živimo u vremenu kada svi prolazimo kroz društvene promene, u potrazi za karijerom. Dinamika odnosa koja se razvija dovela je do odlaganja roditeljstva.

Ali može li i vaš biološki sat čekati toliko dugo?

Sve više žena odlučuje da zatrudni kasnije u životu, prkoseći konvencionalnim vremenskim okvirima.

Ipak, usred čuda moderne medicine, pojavljuju se složenosti i kontroverze, jer biologija maršira svojim sopstvenim ritmom, a ženski reproduktivni sistem nije izuzetak. Više žena ulazi u tridesete bez dece nego u bilo kom drugom trenutku u istoriji.

Istraživanje je pokazalo da je polovina žena koje su proslavile 30. rođendan 2020. i rođene 1990. odlučila da ne rađaju decu, što je prekretnica koja nije viđena od 1920. godine.

Dekodiranje uticaja kasne trudnoće na zdravlje žena

Većina lekara sugeriše da je granica za trudnoću 35 godina i nakon toga nastaju komplikacije. Za mnoge bi to moglo biti glatko, dok bi se drugi mogli suočiti sa nekoliko rizika

Trudnoća nakon 35. godine se često kategoriše kao „napredno doba majke“ (AMA).

„Postoji doba do koje, osim dobijanja, može imati određene opasnosti. Za ženu, kvalitet jajnih ćelija počinje da opada nakon 35. godine, a onda ozbiljno opada nakon 40. Dakle, začeće sa sopstvenim biološkim materijalom tokom kasnijih godina povećava rizik od hromozomskih abnormalnosti“, kaže za IndiaToday dr Archna Dhavan Bajaj, ginekolog, Nurture IVF.

Dr Sreeharsha Harinatha, viši konsultant na Odeljenju za urologiju, rekla je da deca rođena od starijih roditelja imaju veći rizik od rođenja sa abnormalnostima kao što je Daunov sindrom.

„Studije su pokazale da kada je majka starija postoji rizik od Daunovog sindroma kod deteta, a kada je otac stariji postoji rizik od Marfansovog sindroma“, rekla je dr Harinata.

Dr Duru Šah, ​​naučni direktor Ginaecvorld-a i Ginaecvorld-ovog centra za potpomognutu plodnost u Mumbaju, govorio je o složenostima planiranja trudnoće čak i ako žena želi da se odluči za kasnu trudnoću.

„Dok začeće posle 50. godine povećava rizik od komplikacija, surogat majčinstvo nudi alternativu za starije majke. Međutim, potrebno je mnogo razmišljanja pre nego što žena planira trudnoću, nisu u pitanju samo godine“, rekao je dr Šah.

Uticaj kasne trudnoće na zdravlje muškaraca

Dok se rasprave o kasnoj trudnoći prvenstveno fokusiraju na žene, muškarci nisu izuzeti od njenih efekata.

Dok muškarci mogu nastaviti da proizvode spermu tokom svog života, postoje dokazi koji ukazuju na to da se kvalitet sperme pogoršava sa godinama. Napredna starost oca povezana je sa većim rizikom od određenih genetskih poremećaja i stanja kod potomstva.

Istraživanja sugerišu da se stariji očevi mogu suočiti sa povećanim rizicima od određenih zdravstvenih stanja kod svojih potomaka, uključujući autizam, šizofreniju i bipolarni poremećaj.

Starija starost oca povezana je sa većom verovatnoćom urođenih mana i komplikacija u trudnoći. Osim bioloških briga, stariji očevi takođe mogu doživeti pojačan stres i finansijske pritiske koji bi mogli biti povezani sa podizanjem dece kasnije u životu.

Dr Bajaj je istakao da dok plodnost žena značajno opada oko 50. godine, kvalitet muške sperme počinje da opada oko 55. godine.

Ova razlika naglašava važnost razmatranja starosti oba partnera kada se raspravlja o plodnosti i potencijalnim uticajima kasnog roditeljstva.

Način života u psihološki uticaj

Starijim roditeljima bi moglo biti izazovno da se prilagode promenama u načinu života koje dolaze sa podizanjem deteta, uključujući neprospavane noći i fizičke zahteve brige o deci. Sa starijim roditeljima može biti društveno rasuđivanje ili stigma, posebno ako su znatno stariji od deteta svog deteta. roditelja vršnjaka, istakao je dr Bajaj.

Ovo može uticati na društvene interakcije deteta i osećaj pripadnosti.

Stručnjaci takođe sugerišu da roditelji treba da razmisle o kvalitetu života koji mogu da pruže svom detetu. Da li će biti fizički i psihički sposobni da se staraju o detetu u poznim godinama?

Ali ima i dobrih vesti za starije roditelje

Druga strana rađanja deteta posle 35. godine takođe se odnosi na veće kognitivne sposobnosti.

Istraživanja pokazuju da rađanje u starijoj dobi može dovesti do poboljšanja mentalne oštrine u kasnijem životu. Studija objavljena u Journal of the American Geriatrics Society otkrila je da su žene koje su dobile svoje poslednje dete nakon 35. godine pokazale bolje kogniciju i verbalno pamćenje nakon postizanja menopauze (faze koja označava kraj ženskog menstrualnog ciklusa).

Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje koliko je godina prestaro da biste imali bebu. Biološki, medicinski, socijalni i etički faktori igraju ulogu u ovoj složenoj odluci.

Iako je napredak u reproduktivnoj medicini proširio mogućnosti starijim osobama da postanu roditelji, neophodno je pažljivo odmeriti rizike i koristi.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com