Region Danas
U strašnom sudaru u mestu Ratac, 10. aprila ove godine, poginuli su sestra i brat Stjepan i Katarina Đerek iz Gradca. Do nesreće je došlo juče u večernjim satima na ravnom i preglednom delu puta, a nesreću je izazvala albanska državljanka Klevisa Imeri koja je nepravosnažno osuđena na četiri godine zatvora.
Katarina bi juče napunila 19 godina, a Viktor Đerek, Katarinin brat, posvetio je emotivnu objavu preminuloj sestri.
Blic preporučuje
Njegovu objavu prenosimo u celosti.
– Danas bi Katarina napunila 19 godina… Trebalo je to da bue vreme kada se smejemo zajedno, kad gasimo svećice na torti i slavimo njen mladi život pun nade i snova. Umesto toga, palimo sveće na njenom grobu, dok nas težina gubitka pritiska i tišina zamenjuje zvuk njenog smeha. Svaka sveća je svedok ljubavi koju nosimo u srcima i sećanja koja nikad neće izbledeti. Katarina nije bila samo sestra, ona je bila dar od Boga, svetlost koja je obasjavala svaki kutak naših života.
Bila je devojka s očima koje su blistale poput najčistijih zvezda, s osmehom koji je mogao da otopi i najhladnija srca. Katarina je bila sve što roditelj može da poželi, sestra kakvu samo neko može da sanja – nesebična, puna ljubavi i uvek tu kad je bilo najpotrebnije. Kao učenica za medicinsku sestru, želela je da leči ne samo tela, nego i srca; da donese utehu tamo gde je bol, osmeh tamo gde su suze.
Imala je dušu koja je jednostavno znala da voli i pruži nežnost, kao da ju je sama ljubav oblikovala.
Katarina je u svetu videla lepotu i dobrotu, čak i kad je svet pokazivao svoje ružno lice. Kad je davala sebe, nije to činila napola – njena pažnja, njena radost i njena toplina bili su potpuni, neokaljani i neiscrpni. I kad je odlazila prerano, oduzeta na način koji nijedna porodica ne bi smela da doživi, ostavila je prazninu koja ne može da bude ispunjena, ali i trag svetlosti koji nas vodi kroz tamu.
Danas se ne okupljamo kako bismo slavili samo njen rođendan; okupljamo se da bismo sačuvali uspomenu na njenu dobrotu, njenu ljubav, njenu čistoću. Ona nije među nama, ali svaka molitva, svaki uzdah i svaka suza svedoče o životu koji je nastavio da živi u nama. Katarina nije samo ime, ona je osećaj, ona je nada, ona je večna svetlost koja nas tera da nastavimo dalje. Njen život je bio previše vredan da bi bio zaboravljen, a njena ljubav je previše čista da bi ikad prestala da postoji.
Sestro, srećan ti rođendan tamo gde jesi. S nama si svaki dan, u svakom otkucaju našeg srca, u svakom suznom oku, u svakom molitvenom šaptu. Čuvaj nas odozgo, dok mi ovde palimo sveće i molimo se da ćemo se jednog dana ponovno naći – tamo gde ne postoji bol, gde su osmesi večni, i gde ćemo te moći ponovno zagrliti, kao da nikad nisi otišla.
Tvoj brajo, V.
Blic
