Donald Tramp, u ovom scenariju, proglasio je pobedu i već pripisuje zasluge pojedinim ključnim akterima koji su, prema nekim analitičarima, možda čak i više doprineli njegovom uspehu nego on sam.
Glavna tema ovih izbora nije bila toliko u tome šta Tramp nudi, koliko u tome kako su njegovi politički rivali, posebno Kamala Haris i trenutni predsednik Džo Bajden, odigrali ključne poteze koji su mu indirektno omogućili da izađe kao pobednik.
Trijumf i mit o Trampu
Trampov povratak na političku scenu nakon turbulentnih izbora 2016. i gubitka 2020. godine bio je obavijen idejom o mogućnosti vraćanja američkog identiteta pod njegovom upravom.
Međutim, mit koji su negovali demokrati – da je Tramp samo anomalija sistema i trenutna greška američkog naroda – srušio se u ovim izborima.
Tramp je, prema izveštajima, pobedio s većim brojem glasova nego što je to učinio ranije, čak i u neizvesnim državama. Tako se mit o „slučajnosti“ njegove vlasti pretvorio u narativ o njegovoj sposobnosti da privuče podršku.
Za Trampovu pobedu i konsolidaciju uticaja postoji više ključnih činilaca. Pored samog Donalda Trampa, na pobedu su uticali: Kamala Haris, Džo Bajden, Lora Tramp, Ilon Mask i, prema pojedinim analizama, slika afroameričkog birača koja je na specifičan način odrazila osećanja manjinskih zajednica prema Haris i Demokratskoj partiji.
Kamala Haris – neočekivana arhitektkinja Trampovog povratka
Iako je Haris postala prvi američki potpredsednik iz manjinskih zajednica, njena popularnost među manjinama je brzo opala. Američka javnost, posebno oni koji su 2020. glasali za Bajdena, doživela je njen način vođenja kao simbol neprikladnosti za vođenje zemlje u teškim vremenima.
Njena nespretna reakcija na pitanja o ekonomiji i bezbednosti dodatno je ohladila potencijalne birače.
Povrh toga, njena pozicija kao potpredsednika s vrlo ograničenim uticajem na ključne političke odluke nije mogla da je distancira od Bajdenovih neuspeha, što ju je pretvorilo u još jednu figuru u očima razočaranih birača.
Džo Bajden i razočaranje u obećanu „normalnost“
Džo Bajden, poznat kao „stari Džo“, obećao je povratak normalnosti, ali mnogi Amerikanci su ostali razočarani. Tokom svoje kampanje 2020, Bajden je apelovao na nostalgične osećaje birača koji su priželjkivali povratak na vrednosti iz vremena Baraka Obame.
Ipak, njegova politika se nije pokazala kao efikasna u rešavanju ključnih problema u zemlji. Kako su se društveni i ekonomski problemi pogoršavali, nostalgija nije bila dovoljna da mu osigura podršku na sledećim izborima. Tramp je, s druge strane, ponovo postao privlačna opcija za mnoge Amerikance.
Lora Tramp – skriveni strateg iza pobede
Lora Tramp, Trampova snaja, odigrala je ključnu ulogu u njegovoj kampanji. Kao supruga Trampovog sina i predsednica nacionalnog komiteta Republikanske partije, njen zadatak je bio da konsoliduje resurse i organizuje kampanju koja će se razlikovati od one vođene 2020.
Lora je primenila nove strategije, poput promovisanja ranog glasanja poštom, dok je njeno angažovanje na terenu obezbedilo prisustvo Trampovih predstavnika i pravnika na ključnim mestima, čime je osigurala ravnopravnost tokom izbora.
Ilon Mask – tehno-magnet za mlađu publiku
Ilon Mask, koji se pozicionirao kao vizionar budućnosti, pružio je Trampu suptilnu podršku privlačenjem mlađe publike koja možda ne bi inače glasala za republikanskog kandidata.
Dok su neki mladi birači doživljavali Trampa kao zastarelog, Mask je postao svojevrsni simbol napredne Amerike sa visokim tehnološkim standardima, što je bilo privlačno mladima.
Maskov tehnološki optimizam i planovi za istraživanje svemira doneli su Trampu popularnost među onima koji vide budućnost kroz inovacije.
Manjinske zajednice i nezainteresovanost za Kamalu Haris
Iako su demokrate tradicionalno oslanjale na podršku manjinskih zajednica, Haris nije uspela da ih motiviše. Za mnoge birače, Haris nije predstavljala autentičnog predstavnika njihovih interesa.
Njeno poreklo i karijera tužiteljke nisu izazivali osećaj solidarnosti među Afroamerikancima, a njena nesposobnost da uverljivo odgovori na pitanja o ekonomiji i bezbednosti dodatno je udaljila manjinske birače.
Mnogi su se osećali izdanim i odlučili su da bojkotuju izbore, što je donelo prednost Trampu, koji je, paradoksalno, ostvario bolje rezultate u manjinskim zajednicama nego ranije.
Uticaj zajedničkih problema – inflacija i pad životnog standarda
Na ovim izborima, birače nisu motivisale ideologije ili identitet, već zajednički problemi koji su postali sve izraženiji. Inflacija, pad životnog standarda i neizvesnost oko budućnosti ekonomske situacije u zemlji ujedinili su različite grupe birača koji su smatrali da Trampova politika može pružiti barem stabilnost u ovim izazovnim vremenima.
Američki birači, suočeni sa ovim zajedničkim problemima, odlučili su da pruže Trampu drugu šansu.
Budućnost Trampovog mandata i moguća ograničenja
Dok Tramp i republikanci slave trenutnu pobedu, stručnjaci smatraju da izazovi tek predstoje. Čak i uz kontrolu Senata i mogućnost preuzimanja Donjeg doma, Trampova administracija suočava se sa pitanjima koje prethodna administracija nije uspela da reši.
Ova pitanja uključuju sve izraženiju polarizaciju društva, pritisak međunarodnih dešavanja, i ekonomske izazove koji zahtevaju strukturalne promene.
Uvođenje novih tehnologija i pokušaji jačanja američke ekonomije kroz inovatore poput Ilona Maska moglo bi biti ključ za budućnost, ali taj pristup bi mogao naići na otpor.
Pored toga, SAD se suočavaju sa izazovom zadržavanja statusa svetske super sile u sve kompleksnijem multipolarnom svetu.
S obzirom na rast BRIKS-a i sve snažniji uticaj zemalja poput Kine i Rusije, pitanje gubitka svetske dominacije biće ključno pitanje za bilo kog američkog predsednika u godinama koje dolaze.
Iako su ovi izbori doneli „trenutni“ trijumf za Trampa, budućnost može doneti izazove koje je teško predvideti. Američka politika će u narednim godinama verovatno prolaziti kroz transformaciju.