Region Danas
Samo nekoliko minuta pre smrtonosnog napada Hezbolahovim dronom na vojnu bazu na severu Izraela ovog vikenda, izraelski policajci su obavestili Vazduhoplovstvo o sumnjivoj letelici, saopštila je policija. Rečeno im je da ne brinu jer je letelica bila izraelska, što je dovelo do zatvaranja slučaja.
Procena Vazduhoplovstva se pokazala pogrešnom: nekoliko trenutaka kasnije, četiri izraelska vojnika su poginula, a desetine su ranjene u Hezbolahovom napadu – najnovijem u nizu napada dronovima koji su otkrili slabosti u izraelskom sistemu za otkrivanje bespilotnih letelica.
Dron, lansiran iz južnog Libana, uspeo je da neprimećeno probije izraelsku vazdušnu odbranu i pogodi bazu Golanske brigade, koja se nalazi oko 65 kilometara dalje od granice, unutar Izraela. Napad je izveden u nedelju, nešto posle 19 časova, u vreme večere, a iako vojska nije objavila detalje o mestu udara, fotografije sa lica mesta jasno pokazuju da je dron pogodio trpezariju u bazi. I vreme i mesto napada sugerišu da je Hezbolah prikupio dovoljno obaveštajnih podataka i da poseduje kapacitete da maksimizuje broj žrtava. Golanska brigada se smatra elitnom pešadijskom jedinicom izraelske vojske i raspoređena je u južni Liban kao deo izraelske kopnene operacije. U napadu su poginula četiri vojnika, a više od 60 drugih je povređeno, od kojih osam teže, čime je ukupan broj poginulih izraelskih vojnika od početka kopnene operacije pre dve nedelje dostigao najmanje 18.
Napad u nedelju predstavlja najsmrtonosniji napad na izraelske trupe unutar Izraela od početka rata u oktobru prošle godine.
Daniel Sobelman, stručnjak za međunarodnu bezbednost sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, izjavio je da napad pokazuje da Hezbolah i dalje može da nanosi udarce. „To je jasan znak da Hezbolah ponovo uspostavlja svoju stratešku ravnotežu nakon nedavnih razornih udara na njegovo vođstvo i komandne strukture“, rekao je on za CNN, aludirajući na ubistvo dugogodišnjeg lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i drugih visokih zvaničnika.
Izraelski sistemi vazdušne odbrane su impresivni, presreću i uništavaju većinu projektila ispaljenih na zemlju. Međutim, oni su prvenstveno dizajnirani da se bore protiv raketa i projektila, a ne protiv dronova, koji mogu biti lansirani sa bilo kog mesta, lete nisko i sporo, i brzo menjaju pravac.
Iako izraelska vojska nije saopštila koji tip letelice je korišćen u napadu u nedelju, stručnjaci su za CNN izjavili da je najverovatnije reč o dronu Mirsad, koji je u Iranu poznat kao dron Ababil.
Orna Mizrahi, viši istraživač u izraelskom Institutu za nacionalne studije bezbednosti (INSS) u Tel Avivu, rekla je za CNN da su takve bespilotne letelice (UAV) teže za otkrivanje jer su „male, vrlo lagane, sa veoma slabim radarskim odrazom“.
Iran i njegovi saveznici pokušavaju da preopterete izraelske sisteme odbrane, dodajući dronove u ovu jednačinu nakon što su ih identifikovali kao „slabu tačku“ za Izrael.
– Svaki put kada nađemo rešenje za nešto, oni nađu novi način napada – rekla je ona.
Stanovnici Izraela su dobro obučeni u izbegavanju opasnosti iz vazduha. Većina ljudi ide u skloništa – koja su svuda prisutna širom zemlje – ili se bacaju u zaklon kada čuju sirene koje ukazuju na neposrednu pretnju iz vazduha.
Međutim, dron koji je Hezbolah poslao tokom vikenda uspeo je da prođe neprimećen, bez aktiviranja izraelskih sistema za uzbunu. Vojnici u trpezariji su napadnuti bez ikakvog upozorenja.
I nije prvi put da se ovako nešto dogodilo.
U junu, Hezbolah je objavio devetominutni video snimak načinjen dronom, koji prikazuje civilne i vojne lokacije u i oko jednog od najvećih izraelskih gradova, Haife. Čini se da IDF nije otkrio tu bespilotnu letelicu.
Kao odgovor na video, načelnik Generalštaba izraelske vojske Herzi Halevi tada je izjavio da izraelska vojska „priprema rešenja za ove i druge sposobnosti“.
U julu, dron koji su lansirali pobunjenici Huti iz Jemena, koje podržava Iran, ubio je jednog muškarca i povredio najmanje 10 drugih u Tel Avivu. Sirene nisu aktivirane tokom tog napada. IDF je rekao da su ispaljena dva drona i da je jedan presretnut, dok drugi nije – zbog, kako je navedeno, ljudske greške. Čini se da je Hezbolah prošle nedelje upotrebio istu taktiku sa dva drona.
IDF je saopštio da su u petak iz Libana lansirana dva drona, dodajući da je jedan presretnut, ali bez objašnjenja šta se dogodilo sa drugim. U napadu je oštećen starački dom u obalnom gradu Herzliji, u centralnom Izraelu, ali nije bilo žrtava.
Vrlo je verovatno da je ista taktika korišćena i u nedelju. Neposredno pre prvih izveštaja o napadu na bazu Golanske brigade, IDF je saopštio da je presreo UAV lansiran iz Libana u severnoj pomorskoj oblasti Izraela. To sugeriše da je dron koji je pogodio bazu bio druga letelica, lansirana istovremeno ili neposredno pre ili posle prve. IDF nije komentarisao broj dronova koji su lansirani u nedelju.
Hezbolah je saopštio da je ispalio desetine raketa na severne izraelske gradove Nahariju i Akru kako bi preopteretio izraelske sisteme vazdušne odbrane, istovremeno lansirajući dronove.
Šta se desilo sa Gvozdenom kupolom?
Sada izraelski istražitelji imaju zadatak da shvate zašto Gvozdena kupola – neizostavni deo izraelske odbrambene mreže koja štiti svoje građane od vazdušnih napada niskog nivoa, kratkog dometa – nije pokupila dron ubicu i zašto sirene za vazdušni napad nisu uspele da upozore Golanske brigade na njihovu nadolazeću opasnost.
Izraelski najsavremeniji sistem protivvazdušne odbrane sastavljen je od tri „preklapajuća“ sistema koji mogu da otkriju i raznesu pretnje sa neba različitim dometima i brzinama.
Za ciljanje vođenih balističkih projektila koje putuju na većim visinama, većim dometima i većim brzinama brinu domaći sistemi protivvazdušne odbrane „Strela 2 i 3“.
Krstareće rakete srednjeg dometa gađaju „Dejvidovom praćkom“, koju je razvila izraelska odbrambena firma Rafael sa američkim odbrambenim gigantom Rajteonom.
Ali najpoznatija komponenta sistema je nesumnjivo „Gvozdena kupola“, koja je poslednja linija odbrane rezervisana za pretnje kratkog dometa kao što su nevođene rakete, projektili i UAV.
Gvozdena kupola – protivvazdušni odbrambeni sistem koji je najviše na svetu testiran u borbi – bio je u skoro stalnoj upotrebi od Hamasovih napada 7. oktobra i pokazao se neprocenjivim, obarajući bezbroj projektila ispaljenih na Izrael iz Gaze i Libana.
Njegov proizvođač, Rafael, tvrdi da je sistem „efikasan od 90 odsto“ – cifra koju su potvrdili zvaničnici američke odbrane.
Ali postoje strahovi da bi on mogao da bude nadjačan ako se višestruki udari sprovedu istovremeno, dok su neki upozorili da je sistem manje efikasan protiv dronova koji lete znatno sporije od raketa koje se lako detektuju.
Pripreme za mnogo veći rat
Hezbolah nastavlja da napada Izrael, uprkos intenzivnim vazdušnim bombardovanjima koja IDF izvodi u Libanu, kao i ograničenoj kopnenoj operaciji usmerenoj na ovu grupu.
Više od 1.500 ljudi ubijeno je u Libanu od 16. septembra, kada je Izrael pojačao svoju kampanju protiv Hezbolaha, prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja koje je prenela CNN-ova statistika.
Kada je IDF pokrenuo kopnenu operaciju protiv Hezbolaha u južnom Libanu, insistirao je da će svaka akcija preko granice biti „ograničena“ i u geografskom obimu i po trajanju, i usmerena na demontiranje vojne infrastrukture Hezbolaha u pograničnim oblastima. Oko 60.000 ljudi evakuisano je iz severnog Izraela otkako je Hezbolah počeo da ispaljuje salve raketa na Izrael 8. oktobra prošle godine, u znak podrške Hamasu u Gazi, koji je dan ranije izveo smrtonosne napade na Izrael.
Međutim, situacija na terenu pokazuje da se Izrael možda sprema za mogućnost mnogo većeg rata. U južni Liban raspoređene su jedinice iz četiri divizije, a stanovnicima četvrtine teritorije Libana naređeno je da se evakuišu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 1,2 miliona ljudi je sada raseljeno.
IDF ne otkriva broj svojih vojnika, ali se procenjuje da svaka divizija broji između 10.000 i 20.000 vojnika.
Analitičari iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) naveli su da je Izrael prilikom poslednje invazije na Liban 2006. godine poslao oko 30.000 vojnika preko granice.
Taj rat je završen pat pozicijom nakon 34 dana, u kojima je ubijeno oko 1.100 Libanaca i oko 170 Izraelaca, uključujući 120 vojnika.
CSIS je saopštio da bi nova operacija na terenu mogla zahtevati veće snage od onih koje je Izrael rasporedio 2006. godine protiv Hezbolaha. Ipak, čak ni to možda neće biti dovoljno.
– Sposobnost Hezbolaha da vodi rat iscrpljivanja, remeti život na velikom delu severnog Izraela i nameće bolne troškove Izraelu pokazuje da ponovo uspostavlja svoju operativnu stabilnost – rekao je Sobelman, stručnjak za međunarodnu bezbednost, za CNN.
Rekao je da u gerilskim ratovima ono što često najviše znači je sposobnost slabijeg aktera da se nastavi boriti, da se bori i nanosi gubitke drugoj strani.
Sa porastom broja poginulih vojnika IDF-a u ratu protiv Hezbolaha, jasno je da je ova militantna grupa odlučna da nastavi – uprkos teškim udarcima koje je pretrpela.
Srbija Danas/Nova
