Region Danas
Od najjačeg zemljotresa u Srbiji o kome postoji ikakav trag prošlo je skoro 100 godina, a od tada malo toga se promenilo u ljudskom doživljaju ove nevolje. Narod je na podrhtavanje tla reagovao na sličan način kao i sada, a zvanične seizmološke stanice nisu mnogo odmakle u “predviđanju” ove zemaljske nepogode.
Kako je zemljotres jačine 6 stepeni Rihterove skale pogodio Lazarevac, Beograd i Srbiju te 1922. godine pisala je “Politika” u svom dnevnom izdanju dan nakon prirodne katastrofe, a “Blic” prenosi najzanimljivije delove tih novina.
Crni 24. mart je, zaista, ozloglašeni datum u istoriji Srbije. Tog dana 1999. godine počelo je NATO bombardovanje naše zemlje, a malo ko zna da se 77 godina ranije baš na to “slovo” u kalendaru dogodio najjači zemljotres u Srbiji u poslednja tri veka. Toliko jak da je ceo Beograd bio na nogama i napolju.
“Beograd dočekao svoj zemljotres”
Kako je to izgledalo opisali su na svoj način novinari “Politike”:
– Juče je Beograd dočekao nešto o čemu već skoro punih trideset godina i ne misli: dočekao je zemljotres i to silan i svoj, beogradski zemljotres. Taj potres zemlje bio je najjači potres što ga je Srbija do sada zabeležila, a centar mu je bio u neposrednoj blizini Beograda tako da se može odista nazvati beogradskim – glasi početak teksta o zemljotresu kod Lazarevca u izdanju “Politike” od 25. marta 1922. godine.
Novinari najstarijeg dnevnog lista u nastavku teksta izvestili su na koji način su žitelji prestonice dočekali zemljotres.
– Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta – piše u “Politici”.
Panika opasna koliko i podrhtavanje tla
Kako stoji, “sve živo pojurilo je napolje iz kuće”.
– Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže: u lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen; sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula s piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća – opisuje “Politika”.
“Opservatorija”: Epicentar zemljotresa jugoistočno od Beograda
U novinama se moglo pročitati i saopštenje o zemljotresu koju je izdala seizmološka stanica na Tašmajdanu.
– Danas u 13 časova, 23 minuta i 35 sekunada nastao je prvi udar. Zemlja je drhtala neprekidno sa podzemnom tutnjavom pa je u 13 časova, 28 minuta i 10 sekunada nastao drugi slabiji udar. Zemlja je drhtala i dalje sve slabije do 13 časova, 45 minuta i 40 sekunada, a zatim nastale vibracije, koje samo aparati beleže. Po provizornom proračunu, centar je u neposrednoj blizini Beograda, jugoistočno – glasilo je saopštenje.
Opšti strah od “drugog zemljotresa”
Da su ljude i pre 100 godina morile slične brige nakon zemljotresa kao danas dokaz su sledeći stupci “Politike”.
– Kad se zemlja najposle smirivala, počeo se postepeno smirivati i strah u Beograđana. Ljudi su dolazili k sebi i počinjali da razgledaju svoju okolinu, tražeći da vide štetu koju je zemljotres načinio. A kad su utvrdili da na njihovoj kući šteta ipak nije velika, počeli su da se raspituju o drugim krajevima Beograda, pa onda i lično da obilaze varoš. I ako je vetar i dalje silno brisao niz beogradske ulice, one su sve do mraka bile pune sveta, koji se šetnjama kroz Beograd još i osiguravao, tražeći da bude što više napolju – piše najstariji dnevni list.
Ali je uskoro naišao novi strah, izvestila je “Politika”.
– Odnekud se, odjednom, pronela vest, kako je “opservatorija” prorekla da će u četiri sata naići novi zemljotres. Ta je vest proletela brzo kroz ceo Beograd, išla je bez prestanka od usta do usta, od telefona do telefona, i kad je bilo pred četiri sata, u kućama beogradskim ostalo je vrlo malo sveta; sve se našlo napolju, na sigurnom mestu. I tek kad je i četiri sata prošlo, a zemljotres se nije ponovio, taj isti svet počeo je dokazivati kako niko živi pa ni “opservatorija” uopšte nije ni kadra da proreče zemljotres. Ali ipak, i posle toga, mnogi je Beograđanin noćio noćas van svoje kuće, kod poznanika ili rođaka, u nekoj zgradi koja mu je bila sigurnija – stoji u tekstu.
Psihoza u kafanama
Kako raportira “Poltika” najživopisniji strah u trenutku zemljotresa događao se u ugostiteljskim objektima.
– Po beogradskim restoranima još je bilo prilično sveta kad je potres naišao. Ipak su njihovi gosti, iako prestravljeni, uspeli svuda da bez velike gužve pobegnu na ulicu, i najveću su štetu pri tome imali, može biti, “palkelneri” kojima ni na um nije padalo da jure za svojim mušterijama – objašnjavaju u “Politici”.
Ali ako su restorani u to doba bili prilično prazni, kafane su bile utoliko punije, pišu novine.
– I panika koja je u njima zavladala mogla je na mnogo mesta da bude mnogo kobnija. Naročito je u “Moskvi” gužva bila velika. Po nekim čisto našim metodama, i na tom su lokalu vrata napravljena tako da se otvaraju unutra, ne spolja, a kad je preplašeni svet pojurio napolje, na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno. Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. a neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju – zaključila je “Politika”
Izveštaji o zemljotresu u Srbiji
Politika je tog 25. marta 1922. godine napisala da je prema izveštajima koji su iz unutrašnjosti stigli, izgledalo da je najjači zemljotres bio u Beogradu. Izveštaji iz pojedinih mesta objavljeni su u “Politici” ovako:
Smederevo – Jak zemljotres, koji je trajao šest do sedam sekundi, svršio se bez štete.
Kruševac – Slab zemljotres, dve sekunde.
Ćuprija – Jak zemljotres, sedam sekundi. Štete nije bilo.
Niš – Jak, 10 sekundi, bez štete.
Valjevo – Jak, trajao 15 sekundi, šteta neznatna.
Kamenica (valjevska) – Jak zemljotres trajao deset sekundi. Sreska zgrad prepukla.
Šabac – Zemljotres, dvadeset sekundi, bez štete.
Vranje – Osam sekundi, bez štete.
Požarevac – Osam sekundi, bez štete.
Izvor: Blic.rs
