Zorana Momić proizvodi figure od modeliranog betona u Velikom Banatskom Selu
Proces proizvodnje figura je zahtevan i zahteva puno vremena
Članica Udruženja žena “Orhideja” u Velikom Banatskom Selu, Zorana Momić proizvodi figure od modeliranog betona. Ideja koja se javila kao doprinos kućnom budžetu prerasla je u posao koji Zorani pričinjava toliko zadovoljstvo da ga, kako kaže, nikada ne bi menjala.
Da čitav proces proizvodnje figura nije idiličan, govori činjenica da mora da se radi ili napolju ili u rashlađenoj prostoriji, međutim, krajnji proizvod je i više nego lep.
Blic preporučuje
“Ideja je počela kao doprinos kućnom budžetu. Počelo se od nečeg jednostavnog i sada je ta moja kreativnost uzela maha. Moja kreativnost mislim da nikada neće stati… Sve je počelo čudno, od najmanjeg patuljka Deda Mraza, on je bio naša prva figura, zatim smo probali pečurke da napravimo i sada nema kraja. Mislim da nećemo stajati u skorije vreme”, rekla je Zorana pred kamerama “RTV”-a.
Sezona pravljenja betonskih figura je sada završena, a Zorana objašnjava kako izgleda čitav proces.
“Mnogo je zahtevno i mora da se pravi uglavnom kada je toplo vreme, sada ne može jer se beton ne suši lepo. Pravi se od frakcija betona i armature ili cevi, zavisi kolika je figura i šta stavljamo unutra. Na primer, u vrat labuda mora da ide armatura, da se savije skroz da ne bi puklo. Meša se cement i frakcija, koristimo kalupe koji ispod imaju silikon. Zavrću se šrafovi, jer kalup mora da se stisne, farba se beton bojom i mora da se fuguje i popravlja pre nego što se farba. Pre farbanja mora belom bojom da se ofarba da bi to bilo kako treba”, pojašnjava.
Za izradu neobičnih baštenskih figura potrebno je više od kreativnosti, poznavanje nekoliko zanata i mnogo vremena.
“Počelo je od toga da sami pravimo kalupe od silikona za kupatilo. To je bila kupljena figura za koju smo napravili kalup i od toga je počelo. Nema sredine, neko ovo voli, a neko ne voli. Ko voli, puno je dvorište, krcato. Nisam pronašla još nikoga ko ima jednu figuru, uglavnom je to – brdo”, kaže članica Udruženja žena “Orhideja”.
Tokom sezone izrade, Zoranin radni dan počinje oko pet ili šest sati ujutru i završava se kasno u noć, oko jedan.
“Podeljena je proizvodnja. Kada punimo kalupe, punimo ih dva-tri dana i fokus je samo na tome. Meša se beton ceo dan, spremaju se kalupi i nema vremena za pauzu jer će se beton stvrdnuti i baciće se. Kada je napravljen beton, moraju da se napune svi kalupi i nema stajanja. Ja sam presrećna, sebe vidim ceo život da ovo radim i nikada ne bih menjala. Tu sam gde sam i ja iz bašte neću izaći, sigurno“, zadovoljno poručuje Zorana.
(Radio-televizija Vojvodine)
Blic