Jeziva popularnost "Noći veštica" raste i u Srbiji, ali koje mračne tajne krije i šta deca ne znaju o ovom prazniku?

Večeras se širom sveta proslavlja “Noć veštica”, praznik kada se ljudi oblače u kostime, rezbare bundeve i ukrašavaju domove zastrašujućim simbolima. Ovaj običaj potiče iz keltskog verovanja da će se tako zaštititi od nečistih sila.

Nažalost, sve više se praktikuje i u Srbiji.

Prvobitni naziv ovog poznatog praznika bio je “Sauina”, koji se odnosio na keltsku pagansku svetkovinu obeležavanu 1. novembra, kada je prema verovanjima Kelta počinjala nova kalendarska godina.

Kako je vreme prolazilo, praznik je poprimio različite forme i značenja, ali su njegovi koreni duboko ukorenjeni u tradiciji i verovanjima starih Kelta.

Glavno obeležje ovog keltskog praznika su bundeve, koje se povezuju sa irskom legendom o kovaču Džeku. Džek je više puta iz sebičnosti prevario đavola i, zbog toga, nakon smrti nije bio primljen ni u raj ni u pakao. Veruje se da je njegov duh osuđen da luta ulicama, noseći u ruci repu izdubljenu komadom uglja iz pakla.

Ova legenda inspirisala je običaj rezbarenja bundeva, koje su postale simbol Noći veštica i simbolizuju sposobnost da se odvrate nečiste sile.

Deci u mnogim delovima sveta, Noć veštica je jedan od najdražih praznika u godini, zahvaljujući tematskim manifestacijama i pohodu na slatkiše.

U Srbiji se svake godine vodi polemika o tome da li treba proslavljati ovaj dan na način na koji to čine ljudi u svetu.

Kod pravoslavnih hrišćana, 31. oktobar se obeležava kao dan Svetog Luke, koji veliki broj vernika slavi kao svoju krsnu slavu. Takođe, istog dana se slavi i dan Svetog Petra Cetinjskog, što dodatno komplikuje tradicionalne običaje i proslave.