Region Danas
Tokom više od mesec dana trajanja 60. Oktobarskog salona, od 20. oktobra do 1. decembra, na devet lokacija i u javnim prostorima u gradu, odvijaće se brojni programi u različitim formatima: čitanja, razgovori, diskusije, radionice, performansi i predavanja.
Ulaz na sve izložbe i programe je slobodan, a ovogodišnje lokacije su: tri galerije Kulturnog Centra Beograda (Likovna galerija, Galerija Artget i Galerija Podroom), Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija FLU, bivši klub Akademija, Galerija ULUS, Galerija SULUJ, Salon Muzeja grada Beograda, Muzej afričke umetnosti, izlozi Francuskog instituta i javni prostori u gradu.
Pre zvaničnog otvaranja manifestacije, u petak, 18. oktobra, ispred Kulturnog centra Beograda organizovan je performans 7×70 – Obrok, čiji su autori Lusi i Horhe Orta. Ručak u javnom prostoru za 200 zvanica, ispred Kulturnog centra Beograda, okupio je neke od aktera na javnoj, političkoj i kulturnoj sceni Beograda, sa idejom da „sesti za isti sto, podeliti hleb i hranu“ može biti način skretanja pažnje na neke od gorućih problema sa kojima se suočavaju umetnici i kulturni radnici kod nas.
Ovaj rad deo je kustoske koncepcije Trag, koja kroz raznovrsnost radova i intervencija šalje poruku o neophodnosti obezbeđivanja prostora u kojima umetnici mogu da stvaraju, i koji su važni za podsticaj i razvoj umetničke i kulturne scene. Pored ovog koncepta, Oktobarski salon čine još dve paralelne linije: Estetike susreta preispituju šta proističe iz razmena stranih i domaćih autora, deljenja i udruživanja, dok se koncept Nada je disciplina fokusira na naš savremeni doživljaj posla, na beskorisnost rada i na vezu rada i umetnosti.
Lutkarska predstava Daniele Ortiz, umetnice iz Perua, koja će biti predstavljena premijerno na trgu icpred paviljona Cvijete Zuzorić na Dan otvaranja, u nedelju, 20. oktobra, na alegoričan način priča o neophodnosti borbe za slobodnu reč, izraz, pogled na svet i život umetnosti koja se kritički odnosi prema ekonomskim, političkim i društvenim imperativima liberalnog kapitalizma.
„Gde su naši prostori za rad?“, pitanje je koje građani Beograda imaju prilike da vide i na bilbordima tokom trajanja manifestacije. Reč je o radu Nine Ivanović na kome su prikazane zgrade BIGZ i Jugošped, prostori čija prenamena znači odlazak umetnika iz njih. Umetnici će na Cvetnom trgu, tim povodom, 23. oktobra organizovati participativni performans kojim će skrenuti pažnju na ovu temu.
Članovi domaćeg kolektiva Karavan inspirisani su memorabilijama koje pronalaze u romskom naselju Bair, gde Karavanci na zidovima porodičnih kuća muzičara stvaraju murale, uz preporuke i sugestije Bairaca. Snimak pejzaža termita umetničkog dua doplgenger je esej u kome autori posmatraju slike prošlosti rudara u socijalističkom društvu, poredeći ih sa skrivenom slikom rudarenja u kapitalističkom društvu.
Video rad Vrednost odsustva Adrijana Melisa, govori o nepoverenju prema socijalističkom ekonomskom modelu Kube, gde su javni službenici zbog niskih plata izmišljali izgovore da izostanu sa posla. Melis odlučuje da plaća te izgovore dajući ljudima za produkciju video rada tačno onoliko novca koliko vredi njihovo odsustvo sa posla.
Kiluanži Kia Henda, umetnik iz Luande, prikazaće u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC) film o političkim i društvenim problemima na savremenoj umetničkoj sceni Luande, a umetnica Mvana iz Angole izvešće performans Čuvarke – ritual sestrinstva u Muzeju afričke umetnosti.
Gost Beograda je i Alfredo Har, slikar, umetnik i arhitekta, koji će u DKC održati javno predavanje Stvari se raspadaju. Program će činiti i nekoliko radionica za decu, u Dvorani Kulturnog centra Beograda i u Muzeju afričke umetnosti.
(Kurir.rs/M.J)
