Ove supstance, poznate kao per-i-polifluoroalkil supstance (PFAS), mogu opstati u životnoj sredini hiljadama godina.
Izloženost PFAS-u povezuje se s povećanim rizikom od različitih zdravstvenih problema, uključujući karcinome, urođene mane, probleme sa imunološkim sistemom i neplodnost. Britanski i kineski istraživači pronašli su PFAS u vodi iz česme i flaširanoj vodi, analizirajući uzorke iz Birmingema, Vustera, Koventrija, Derbija i kineskog grada Šenžena. Rezultati, objavljeni u časopisu ACS ES&T Water, pokazuju da je PFAS prisutan u 99% testirane flaširane vode, pri čemu su nivoi obično viši u mineralnoj vodi nego u nemineralnim brendovima.
Samo voda iz česme uzorkovana u Šenženu premašila je bezbedan nivo PFAS-a koji je postavila Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA). Najviši nivo zabeležen u studiji bio je 9,2 nanograma po litru.
Šta su “zauvek hemikalije?”
Zauvek hemikalije su klasa industrijskih jedinjenja poznatih kao per- i polifluoroalkilne supstance (PFAS), koje se ne razlažu u životnoj sredini. Ljudi su izloženi ovim hemikalijama kroz kontakt s hranom, zemljom i vodom.
PFAS se dodaju u razne proizvode, uključujući posuđe, tepisone i tekstil, kako bi im povećali otpornost na vodu i mrlje. Kontaminacija ovim hemikalijama često se otkriva u vodi u blizini proizvodnih objekata, vojnih baza i mesta gde se koristi pena otporna na plamen.
Studije povezuju PFAS sa povećanim rizikom od raka bubrega i testisa, oštećenjem imunološkog sistema, kao i s urođenim manama, manjom porođajnom težinom i smanjenim odgovorom na vakcine kod dece.
Istraživači su otkrili da ključanje vode ili korišćenje jednostavnih filtracionih vrčeva može smanjiti koncentraciju PFAS-a za do 90%. Profesor Stjuart Harad iz Birmingema napominje da trenutni nivoi PFAS-a nisu neposredna zdravstvena pretnja, ali je kontinuirano praćenje važno za zaštitu javnog zdravlja.
Profesor Ii Zheng sa Southern univerziteta ističe da povećana svest o PFAS-u može pomoći potrošačima da donesu informisanije odluke o prečišćavanju vode. Međutim, dodaje da faktori kao što su životni stil i ekonomska situacija takođe utiču na izloženost PFAS-u, što zahteva dalje istraživanje.
Nezavisni stručnjaci, poput profesora Olivera Džonsa sa Univerziteta RMIT u Australiji, naglašavaju da prisustvo PFAS-a ne garantuje štetu. Diskusije o toksičnosti treba razmatrati u kontekstu doze i okolnosti, jer izloženost UV svetlu, na primer, ne znači automatski rizik od raka. PFAS može dospeti u uzorke vode iz različitih izvora, što je ograničenje koje treba imati na umu.