Region Danas
Potpuno objasniti kako dolazi do pozitivnog efekta duhovnosti na zdravlje nije toliko važno, jer mi ne razumemo ni mehanizam delovanja mnogih lekova, ali znamo, posmatrajući uzrok i efekat, da oni deluju, objasnio je psihijatar
Brojne studije pokazale su da ponavljanje molitve i meditacija mogu da smanje psihološki stres, povišeni krvni pritisak, uspore ritam srčanih otkucaja i disanja, kao i pojačaju imunitet, odnosno obrambene snage organizma.
Religija i medicina su povezane na način koji nije moguće sasvim objasniti i razmrsiti. Tu povezanost lekari vide s vremena na vreme. Nije u pitanju samo organizovana religija koja nekim pacijentima daje snagu, već svako ima duhovnost koja životu daje smisao.
Veza između duha i tela traje vekovima, ali kao lečenje postala je nauka. Sve do nedavno, lekari sa Zapada udaljili su se od duhovnosti i religiozne vere. Sada zahtevi pacijenata, zajedno sa naučnim studijima koje dovode u vezu veru sa dobrim zdravljem, polako preobraćaju skeptičnu medicinsku zajednicu.
Naučni časopisi i mnoge nove knjige prihvataju ovu temu u razmatranje, a sve veći broj lekara prisustvuje skupovima na kojima se raspravlja o veri i ozdravljenju.
Talas nedavnih ispitivanja pomera zid između crkve i laboratorije. Na primer, istraživanja pokazuju da ljudi koji odlaze na liturgije više od jednom nedeljno, žive u proseku sedam godina duže od onih koji uopšte ne idu u crkvu.
Ispitivanja obavljena na medicinskom fakultetu američkog Univerziteta Djuk otkrila su da ljudi koji jednom nedeljno odlaze u crkvu imaju manji rizik da će biti hospitalizovani iz bilo kog razloga, nego oni koji odlaze u crkvu ređe. Ako i budu hospitalizovani, borave u bolnici manje vremena od onih drugih.
Verom do uravnoteženog stanja
Psihijatar Martin Džons, sa Univerziteta Harvard, koji proučava vezu između vere i ozdravljenja, kaže:
“Potpuno objasniti kako dolazi do pozitivnog učinka duhovnosti na zdravlje nije toliko važno. Isto tako, mi ne razumemo mehanizam delovanja mnogih lekova. Ali znamo, posmatrajući uzrok i efekat, da oni deluju. Slično tome, mi možemo da vidimo efekte lične duhovne svesti na konačni rezultat, pa prema tome, zašto je ne koristiti? To je poput placebo efekta. Zašto on ima učinak? Verovanje. To je vrlo moćna snaga”, objasnio je psihijatar.
Međutim, razumljivo, čak i oni doktori koji uključe “duhovnost” u svoju lekarsku torbu, dopuštaju upotrebu vere samo kao dodatak medicinskoj nezi i samo ako je pacijent otvoren za razgovor o svom verovanju.
Usprkos još uvek prisutnim debatama o primeni meditacije i duboko misaonih molitvi u svrhu smirenja misli, postoje dokazi u stručnoj literaturi da stres oštećuje imuni sistem.
Stotine istraživačkih studija dokazuju vezu između vere, pobožnosti i zdravlja, a navešćemo samo neke od rezultata do kojih se došlo u tim istraživanjima. Naime, starije osobe koje su sebe smatrale religioznim, imale su manje zdravstvenih problema i fizički su bolje funkcionisale nego nereligiozne osobe.
Ispitanici koji su se redovno molili, imali su 70 odsto manji rizik da će oboleti od srčane koronarne bolesti. Takođe, oni koji su smatrali religiju vrlo važnom i koji su redovno odlazili u crkvu, znatno ređe su imali povišeni krvni pritisak i ređe su obolevali od depresije i teskobe.
Kad se organizmu događa fizičko urušenje, tada je duhovni rast veoma velik. Vera dovodi čoveka u jedno uravnoteženo stanje kad on više ne oseća bolest kao teret.
U ambulantu otvorenog srca
Proces izlečenja može biti u obliku prihvatanja svoje situacije, postupanje sa sobom i drugima na jedan drugi način i zadržavanja osećaja mira za vreme suočavanja sa patnjom i boli. Vera je dopuna medicinskog lečenja. Bolest ima fizički temelj, međutim, postoji hijerarhija: fizički nivo, emotivni nivo, intelektualni nivo i duhovni nivo. U medicinskoj praksi poželjan je pomak od lečenja samo bolesti, prema lečenju čitave osobe.
Profesorka Kristin Pučalski, internista na Univerzitetu Džordž Vašington, smatra:
“Nije uvek i sve samo u nauci. Postoji jedna veza poverenja, koja se može i ne pojaviti ako se fokusirate samo na nečiji fizički aspekt. A to ne uzima puno vremena – dovoljno je ući u ambulantu otvorenog srca”, zaključila je ona.
Izvor: Stil.kurir.rs
